Film Yugo Florida je oduševio i dirnuo gledaoce intimnom pričom koja se u nekoj fazi života tiče svih nas. Glumica Jana Milosavljević u tom ostvarenju glumi rijaliti zvezdu. Sa njom smo pričali o tome kako se pripremala za tu ulogu, ali i o njenim omiljenim serijama, ulozi u Zoni Zamfirovoj i majčinstvu.
Film „Yugo Florida“, u režiji Vladimira Tagića, do sada je u bioskopima širom Srbije pogledalo 25.000 gledalaca. Ova topla i emotivna drama prati Zorana, čoveka naviknutog na rutinu i rad iza kamera u produkciji rijaliti programa, koji se neočekivano upušta u poslednje zajedničko putovanje sa svojim ocem. Jednu od uloga tumači glumica Jana Milosavljević sa kojom smo razgovarali o filmu, ali i o afirmaciji mladih glumaca, popularnosti, majčinstvu.
U filmu Jugo Florida glumite Emu. Da li je lik starlete iz rijalitija bio zahtevan s obzirom na to da ljudi takve žene percipiraju na jedan određen način?
Lik koji dolazi iz konteksta rijalitija bio je posebno izazovan upravo zbog predrasuda koje prate takve žene u javnom prostoru. Cilj nam je od početka bio da se udaljimo od takvih stereotipa. Rijaliti je u ovom slučaju samo okolnost. Specifična, ekstremna, izolaciona… Fokus je bio na tome kako takva vrsta zatvorenog sistema utiče na psihu, emocionalnu stabilnost i osećaj sopstva pojedinca. Ema nije starleta, ona je osoba koja je izgubljena, bez jasnog životnog pravca i mesta u svetu, zbog čega se i zatekla u rijalitiju. Kroz njen lik bavili smo se temama usamljenosti, ranjivosti i potrebom za pripadanjem. Na tom emotivnom nivou se i povezuje sa glavnim likom Zoranom. Oni se prepoznaju u toj egzistencijalnoj praznini, uprkos očiglednim razlikama između njih dvoje.
Kako ste s pripremali za ulogu? Jeste li gledali rijalitije?
Ne, gledanje rijalitija nije bio deo pripreme jer nije bila poenta u spoljašnjem prikazivanju obrazaca tog sveta. Priprema je bila intimnija i ličnija, i zasnivala se na unutrašnjem istraživanju i traganju za emotivnom vezom sa likom.
Kako mlad glumac nakon završene akademije nalazi uloge i od čega živi dok se ne afirmiše?
Za većinu mladih glumaca period nakon akademije predstavlja fazu neizvesnosti i prilagođavanja. Retko ko odmah dobije priliku da živi isključivo od glumačkog posla, pa mnogi moraju da se snalaze kako bi stvorili osnovnu egzistenciju. Put do uloga zavisi i od spleta okolnosti. Ponekad se desi da neko bude primećen još tokom studija, ali češće se prilike otvaraju tek kasnije.
Situaciju dodatno otežava manjak prostora za igru, nedostatak konkursa za samostalne i autorske projekte, kao i opšti nemar prema kulturi, zbog čega mladi umetnici nemaju mogućnost da sami sebi stvore priliku, već su prinuđeni da ih čekaju. Ali, kao i u svakom drugom pozivu vreme, upornost i rad igraju ključnu ulogu.
Da li vam je popularnost nekada naporna i u kojim situacijama?
Ne bih rekla da je moja popularnost takvog intenziteta da mi narušava svakodnevni život. Ono što ipak jasno osećam je odgovornost da javni prostor koji mi je dat ovim pozivom, ispunim smisleno i odgovorno. U tom smislu pažnja nije sama po sebi naporna, sve dok se ne svede na površnost. Zato mi je važno da prisustvo u javnom prostoru ima jasnu svrhu.
Kako su vam se u svakodnevici promenili prioriteti od kada ste postali mama?
Naučila sam da pažljivije biram gde ulažem sebe i privatno i profesionalno, jer vreme dobija drugačiju vrednost. Majčinstvo ne isključuje ostale identitete, već ih preispituje i stavlja u drugačije, zrelije odnose.
Mislite li da su žene u vašoj profesiji izjednačene sa muškarcima?
Ne. Reč je o procesu koji je relativno skoro započet i koji se odvija sporo. I dalje postoji vidljiv disbalans, i u mogućnostima, i u načinu na koji su ženski likovi napisani i percipirani. Volela bih da se ženskim ulogama posveti više pažnje, slojevitosti i mašte, kako ne bi bile svedene na stereotipe proizašle iz muškog doživljaja žene, umesto stvarnog, kompleksnog ženskog iskustva. Ponekad je nejednakost prisutna i u produkcionom smislu. Nije retkost da muškarci za istu količinu posla i odgovornosti dobijaju veće honorare, što dodatno potvrđuje da je pred nama dug put sistemskih i suštinskih promena.
Da li vam je uloga u Zoni Zamfirovoj više donela ili oduzela, s obzirom na to da ste tada bili dete?
Ta uloga je bila deo mog odrastanja, i iskustvo koje nisam mogla u potpunosti da sagledam dok sam bila dete. Donelo mi je rani susret sa glumom, ali je prostor za odluku ostavljen za kasnije, kad odrastem i sazrim da sama procenim da li je to poziv kojim želim da se bavim. U tom smislu ta prva uloga nije bila teret, već iskustvo koje je ostalo u svojoj meri i vremenu.
Koje su vam 3 omiljene serije?
Nordijska noar kriminalisticka serija Bron. Pre svega zbog centralnog ženskog lika, detektivke Sage Noren koja se, u trenutku kada se serija pojavila, nije uklapala u tipične prikaze ženskih likova u detektivnskom žanru. Seriju Kingdom, Larsa fon Trira, gledala sam krišom kao dete jer se prikazivala kasno. Volim je zbog spoja horora i humora, što je za mene bilo potpuno drugačije od svega što sam do tada gledala. I treća, koja mi je posebno draga, je Treći kamen od sunca, humoristična američka sitkom serija, koju smo porodično obožavali da gledamo.
Kako punite baterije kada ste preumorni?
Dajem sebi dozvolu da ne radim ništa.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
