Film "Yugo Florida" Vladimira Tagića osvojio je publiku svojom toplinom, humorom i emotivnom iskrenošću. Jednu od uloga tumači Hana Selimović, koja u razgovoru za naš portal govori o liku Tamare, ali i o ženama u filmskoj industriji, ljubavi, smehu i trenutku u kojem živimo.
Film „Yugo Florida„, u režiji Vladimira Tagića, do sada je u bioskopima širom Srbije pogledalo 25.000 gledalaca, potvrđujući da je reč o ostvarenju koje publiku ne ostavlja ravnodušnom i o kome se govori i nakon izlaska iz bioskopske sale.
Ova topla, duhovita i emotivna drama prati Zorana, čoveka naviknutog na rutinu i rad iza kamera u produkciji rijaliti programa, koji se neočekivano upušta u poslednje zajedničko putovanje sa svojim ocem. Kroz niz intimnih situacija, film otvara pitanja porodičnih odnosa, generacijskih razlika i neizgovorenih emocija.
Jednu od uloga u „Yugo Floridi“ tumači Hana Selimović, koja u filmu igra lik Tamare, Zoranove velike ljubavi koju on i dalje voli. Sa Hanom smo razgovarali o toj ulozi, ali i položaju žena u filmskoj industriji, smehu, ljubavi i veštačkoj inteligenciji.
U filmu Jugo Florida glumite bivšu devojku glavnog junaka. Šta je bilo najzahtevnije u toj ulozi?
Upravo činjenica da taj odnos nije više postojeći, a da se u njihovom susretu na neki način mora oslikati čitava istorija koja im se dogodila, bez prepričavanja, dociranja ili objašnjavanja. Nije jednostavno napraviti živ i smislen odnos u relativno malom prostoru od par scena, a pritom voditi računa o tome da to ni na koji način ne naruši osnovnu putanju glavnog lika i priče koju gledamo.
„Yugo Florida“ je duboko intiman film. Mislite li da nam takva ostvarenja nedostaju i šta mogu da probude u ljudima?
Jedino nam to nedostaje. U moru pretencioznosti, jurenja za lovom, brojem gledalaca, festivalskim uspesima, priznanjima o neverovatnom daru ili idejama, mi smo zapravo u potpunom deficitu sa pričama koje se tiču naših autora. A autor koji radi nešto što ga se tiče, stvara materijal koji se tiče i gledaoca. Formula koja deluje dosta jednostavno, a zapravo nije ni najmanje jednostavno biti iskren i autentično ogoljen u radu, upravo zato su takvi filmski događaji i retkost.
Kada napravite osvrt, kakve uloge niste imali, a priželjkivali ste ih?
U jednom trenutku života sam naučila da ne priželjkujem uloge, jedino što želim su dobri saradnici. Uloga nastaje kao prirodna posledica razmene među saradnicima. U tom smislu, priželjkujem pametne, duhovite, talentovane ljude za svoje saradnike.
Jesu li žene u filmskoj industriji kod nas izložene oštrijem sudu od muškaraca – zbog fizičkog izgleda, kasnije ejdžizma, pa čak i svojih privatnih, intimnih odluka?
Apsolutno da da, ali to je sada već opšte poznata činjenica, čak je postalo deplasirano i ponavljati da je tako, jer je svima jasno da su te dve pozicije nemerljive.
Ženama se ne opraštaju stvari koje se opraštaju muškarcima, žene ne zarađuju koliko i muškarci, za žene se ne piše koliko za muškarce, žene ne smeju da stare, dok se muškarci ruiniraju, ali i dalje drže pozicije nekih zgodnih lisaca i šmekera, uprkos svom tužnom nedostatku forme, jer je ono što se ceni pitanje pozicije moći, a ne bilo šta drugo.
U Srbiji je zdrava i negovana žena od 35 matora, a muškarac koji umre od nebrige i raskalašnog života sa 65, je umro mlad.
Takve floskule govore dosta o tome koji je uvreženi pogled na muškarce i žene u toj profesiji, a i uopšte.
Šta može da vas nasmeje do suza?
Ljudi koje volim.
Kako savremeno društvo u Srbiji utiče na vas?
Tako da fluktuišem između borbe i bežanja, u velikim amplitudama i usput pokušavam da ostanem zdrava.
Dosta komplikovan zadatak s obzirom na bizarnost sadašnjice u kojoj živimo.
Za šta koristite društvene mreže i da li se pribojavate AI?
Koristim ih za zabavu, ventiliranje i informisanje. Ne pribojavam se nikakvog apokaliptičnog scenarija. Skoro sam videla jedan dobar mim:
„Očekujemo smak sveta“
2016: „Molim te Bože ne!!“
2026: „Ajmo oćemo li da završavamo ovo il ne“
Omiljeno mesto na svetu?
Zagrljaj.
Da li je ljubav u savremenom društvu i dalje glavni pokretač svega?
Skoro sam napisala jednu posvetu na knjizi, rekavši da Uelbek sugeriše da je za savremenog čoveka ljubav gotovo nemoguća.
Ja se, naivno, ne slažem.
Čemu se nadate u 2026?
Tome da Uelbek nije u pravu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
