Kako javlja Tanjug, ja te volim – kultna scena iz filma „Lajanje na zvezde“ i dalje nam je svima u sećanju, pre svega, zbog lepe Danice.
Glumica Nataša Šolak Tapušković tih devedesetih bila je zvezda na ovim prostorima, sa svojim razoružavajućim osmehom, harizmom, bujnom kosom i plavim očima.
Rođena u Kruševcu, Nataša je jednom prilikom kazala da je bila povučena devojčica, a da joj je vaspitačica jako pomogla da prevlada sram i strah. Ona joj je u vrtiću dala da recituje jednu pesmu na priredbi i tako je Nataša osetila scenu. Igrala je balet i folklor, volela filozofiju, želela da studira književnost.
Onda, na nagovor prijatelja, otišla je na probu za glumu. Za samo 27 dana spremila se za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. I primili su je 1994.
Zajedno sa Ljubomirom Bandovićem, Andrejom Šepetkovskim, Minom Lazarević, Nebojšom Milovanovićem i Vesnom Stanković bila je u klasi čuvenog profesora Vladimira Jevtovića.
Priznala je potom da se roditeljima nije dopao njen izbor jer su se plašili neizvesnosti koju gluma kao profesija sa sobom nosi.
Ali Nataša je živela ono što voli.
Na malim ekranima prvi put se pojavila 1997. godine u ulozi Evice u TV filmu „Pokondirena tikva“. Naredne godine je snimila legendani film „Lajanje na zvezde“ koji joj je doneo ogromnu popularnost.
Tada u jeku slave, a nakon bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, odlučila je da napusti zemlju. Otišla je u Italiju.
„Nisam više bila sigurna da li ću se baviti ovim poslom. Za mesec i po dana savladala sam jezik i zaposlila se kao bebisiterka u Bolonji. Nisam bila opterećena time šta sam ovde bila. Dobro sam zarađivala, putovala. Posle godinu dana osetila sam da mi nedostaje moja zemlja, ljudi koje volim i vratila sam se. Ni sada mi ne bi bilo teško da radim bilo šta da preživim. Ne bojim se ako glume nema, mogu da se snađem i da izdržim i kad nemam dovoljno novca“, priznala je tad Nataša.
A njena ljubavna priča je posebno zanimljiva.
Posle premijere jedne predstave upoznala je Vuka Tapuškovića, nekadašnjeg tenisera i potom teniskog trenera. Otkrila je jednom prilikom da je odmah pomislila da je on pravi za nju. Dopao joj se zbog topline, blagosti, plemenitosti.
Kako je objasnila, nije tragala za čovekom svog života, on se pojavio sasvim iznenada.
„Imala sam 27 godina i nisam bila ni u kakvoj žurbi da sretnem gospodina pravog, a naravno da mi je bilo veoma neprijatno što me upoznaju s nekim dečkom na taj način. Vukova kuma, koja je bila ubeđena da smo jedno za drugo, organizovala je susret u Stupici, posle predstave Supermarket u kojoj sam igrala. Pružio mi je ruku, nisam čula kako se zove, samo sam pomislila – aha, ovo je moj muž. Moji odabiri do tada su bili sasvim suprotni. On je bio toliko različit od svih da sam pomislila – sigurno je to taj. Svideo mi se zbog energije, blagosti, topline, plemenitosti, kvaliteta uz koje sam mogla da dođem do još bolje sebe“, rekla je Nataša u jednom intervjuu.
Kako je istakla, Vuk tada nije živeo u Srbiji, pa nisu mogli da započnu klasičnu vezu, ali su odmah znali da su rođeni jedno za drugo.
„Živeo je u Americi i tada je došao na deset dana. Posle dva-tri dana oboma nam je bilo jasno da smo jedno drugom predodređeni. Mesec dana kasnije smo se verili. Sačekali smo da završim film Život je čudo i venčali se posle godinu dana. Prezime Tapušković uzela sam da bih svojoj deci u doživljaju porodice omogućila celovitost. Kao dete doživljavala sam mučne scene u školi kada me pitaju za ime i prezime oca i majke, a moram da izgovorim dva različita. Smetalo mi je što moja porodica nije jedno, kao da smo bili rasparčani. Ne smatram da je razvod strašan, niti imam strah od sopstvenog, iako ne bih volela da se to ikada desi, ali mi je najvažnije da moja deca sve vreme gledaju naš zdrav odnos i da što pre nauče da budu u dosluhu sa svojom intuicijom. Tako je normalno da se sad kad imam svoju porodicu, trudim da ne ponavljam neke pogrešne obrasce“, ispričala je.
Istakla je i da joj je životni saputnik značajan vetar u leđa i da odlično balansiraju poslovni i porodični život jer se on trudi da bude uz decu kada Nataša ima više posla.
„Muž mi je ogromna podrška. Kad ja radim, on smanjuje svoje poslove i bavi se decom. Ne radim često, bila bih vrlo nezadovoljna kada ne bih mogla sa posvećenjem da odgovorim na sve zahteve i izazove koje mi svakodnevni život donosi. Moje važne odluke uvek su posledica velike analize i samoposmatranja, tako da se oko važnih stvari nikada nisam pokajala. Kajem se zbog ponekog sopstvenog kukavičluka, nemogućnosti da u nekim situacijama relativizujem stvarnost, ne posmatrajući je tako crno-belo. Uvek sam bila štreber, debelo se potrudim za sve što dobijem“, iskrena je jedna od najlepših srpskih glumica.
Nataša je publiku osvajala u pozorištu, a posle uloga u filmovima Život je čudo i rimejku Pozorišta u kući, te nekoliko godina pauze, na male ekrane se vratila ulogom Frau Štilike u istorijskoj drami Proleće na poslednjem jezeru.
Od 2021. godine igrala je Petru Lakić u popularnoj seriji Kljun, koja je osvojila prestižnu nagradu na Festivalu u Kanu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
