Za mnoge od nas, Kameron Dijaz je lice jedne posebne ere Holivuda – vremena kada su romantične komedije i lagani, duhoviti blockbusteri imali ogromnu moć, a glumice poput nje nosile su filmove harizmom, prirodnošću i energijom koja se teško kopira.
Publika ju je prvi put masovno primetila 1994. godine u filmu The Mask, gde je glumila uz Džima Kerija, a potom je usledio niz komedija i romantičnih hitova koji su je pretvorili u jednu od najprepoznatljivijih glumica devedesetih i ranih dvehiljaditih. Godine 2018. objavila je da se povlači iz Holivuda, što je značilo da je Annie iz 2014. dugo bio njen poslednji film. Ipak, skoro deceniju kasnije vratila se snimanju projektom simboličnog naslova Back in Action.
Iako taj povratnički naslov možda nije postao klasik poput njenih starih hitova, podsetio nas je na jednu stvar: Kameron Dijaz je na ekranu uvek imala nešto posebno. Lakoću, šarm i komičarski tajming zbog kojih i najjednostavnije scene deluju življe.
Zato se vraćamo filmovima koji su najviše oblikovali njen status kraljice komedija.
The Mask (1994)
Uloga Tine Carlyle u filmu The Mask bila je trenutak koji je Kameron Dijaz praktično preko noći pretvorio u zvezdu. Film Čaka Rasela prati Stenlija Ipkisa, običnog bankarskog službenika koji pronalazi misterioznu masku i pretvara se u potpuno razuzdan, karikaturalni alter ego.
Džim Keri je, naravno, u centru filma, ali Kameron Dijaz svojim prvim velikim pojavljivanjem uspeva da ukrade ogroman deo pažnje. Njena uloga Tina Karlajl postala je arhetip femme fatale devedesetih: crvena haljina sa visokim šlicem, savršeni talasi u kosi, podignute obrve i scena ulaska koja se i danas pamti.
Ipak, razlog zbog kojeg ova uloga nije ostala samo na nivou lepog lica jeste to što joj je Dijaz dala toplinu. Tina nije samo glamurozna pevačica iz noćnog kluba, već lik koji ima nežnost, humor i srce. Tri decenije kasnije, The Mask i dalje funkcioniše kao film koji je svetu predstavio jednu novu holivudsku zvezdu.
My Best Friend’s Wedding (1997)
Ako je u The Mask bila fatalna i zavodljiva, u filmu My Best Friend’s Wedding Kameron Dijaz pokazuje potpuno drugačiju energiju. Kao Kimberli Valas, mlada verenica muškarca kojeg Džulija Roberts očajnički pokušava da vrati, Dijaz igra lik koji je mogao lako da bude napisan kao dosadna prepreka glavnoj junakinji.
Ali ona od Kimberli pravi nešto mnogo zanimljivije: slatku, iskrenu, pomalo naivnu, ali nikako slabu devojku. Njene velike plave oči, biseri i nežna garderoba naglašavaju taj „dobra devojka“ imidž, ali film joj daje i nekoliko scena u kojima iznenađuje čvrstinom.
Čuvena karaoke scena jedan je od najboljih primera. Kimberli možda nema savršen glas, ali ima dovoljno šarma i hrabrosti da osvoji prostoriju. Kameron Dijaz tu pokazuje ono što će kasnije postati njen zaštitni znak – sposobnost da bude smešna, ranjiva i neodoljiva u istom trenutku.
There’s Something About Mary (1998)
Samo godinu dana kasnije, Kameron Dijaz ulazi u potpuno drugačiji tip komedije – siroviju, luđu i mnogo bezobrazniju. U hitu braće Farrelly There’s Something About Mary igra Meri Džensen, ženu oko koje se vrti čitav niz opsesivnih muškaraca, laži, nesporazuma i komičnih katastrofa.
Film je prepun scena koje su postale deo pop-kulture, ali ono što ga drži zajedno jeste upravo Dijaz. Meri je mogla da bude samo „savršena devojka“ koju svi žele, ali glumica joj daje opuštenost i ljudskost. Ona deluje kao neko ko zaista može da nasmeje, sluša, pogreši i ostane simpatičan.
Ova uloga učvrstila je njen status superzvezde i donela joj prvu nominaciju za Zlatni globus. Do danas, There’s Something About Mary ostaje jedan od njenih komercijalno najuspešnijih filmova i naslov koji je dokazao da Kameron Dijaz može da nosi komediju i kada je humor potpuno otkačen.
Charlie’s Angels (2000)
Početkom dvehiljaditih, Kameron Dijaz je zajedno sa Dru Barimor i Lusi Lu donela novu energiju kultnoj priči o Čarlijevim anđelima. Film Džozefa MekGintija Nikola bio je eksplozivna mešavina akcije, komedije, glamura, pop-kulture i soundtracka koji je savršeno hvatao duh vremena.
Dijaz je u ulozi Natali pokazala svoju najrazigraniju stranu. Njena junakinja je duhovita, fizički spremna, pomalo luckasta i potpuno neopterećena time da bude „kul“ na očekivan način. Upravo zbog toga je bila toliko zabavna za gledanje.
Charlie’s Angels je važan i zato što je prikazao ženske junakinje koje su istovremeno glamurozne, sposobne, smešne i borbene. Nisu morale da biraju između lepote i snage, niti između humora i akcije. Film je 2003. dobio nastavak sa Demi Mur kao zavodljivom antagonistkinjom, a kasnije i remake iz 2019. godine sa Kristen Stjuart, Naomi Scot i Elom Balinskom.
The Holiday (2006)
Ako postoji film koji se svake zime vraća kao toplo ćebence, šolja čokolade i beg od svega, onda je to The Holiday. Komedija Nensi Mejers okupila je Kameron Dijaz, Kejt Vinslet, Džada Loa i Džeka Bleka u priči o dve žene koje menjaju kuće tokom praznika kako bi pobegle od ljubavnih razočaranja i pronašle novi početak.
Kameron Dijaz igra Amandu, uspešnu, premorenu Amerikanku koja ne ume da uspori i koja dolazi u englesko selo, u kuću Iris, lika koji igra Kejt Vinslet. Na papiru, Amanda je tipična working girl koja ne veruje više u ljubav. Ali Dijaz je igra sa dovoljno komičarske preciznosti i emotivne otvorenosti da njen put od kontrole do prepuštanja deluje iskreno.
Upravo zato The Holiday i dalje ima status jednog od najomiljenijih prazničnih filmova. Sneg, kućica, Džad Lo, britanski pejzaž i Kameron Dijaz koja pokušava da nauči kako da bude ranjiva – sve funkcioniše kao savršena romantična uteha.
Zašto i dalje volimo Kameron Dijaz?
Zato što njena komedija nikada nije delovala usiljeno. Kameron Dijaz je umela da bude glamurozna, ali ne hladna; smešna, ali ne karikaturalna; romantična, ali ne pasivna. Njene junakinje često imaju haos u sebi, ali i ogromnu životnu energiju.
Bilo da je fatalna Tina u crvenoj haljini, nespretno preslatka Kimberli, Meri zbog koje svi gube razum, akcioni anđeo Natali ili Amanda koja u engleskoj kućici pokušava da popravi sopstveni život, Dijaz uvek donosi isti kvalitet: lakoću zbog koje film odmah postaje gledljiviji.
Možda baš zato njene komedije i danas funkcionišu. One nas vraćaju u period kada su filmovi ovog žanra bili veliki, zabavni i puni zvezda koje nisu morale da dokazuju da su savršene – samo dovoljno šarmantne da im verujemo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
