Džon Galijano postaje treći živi dizajner kome Met posvećuje izložbu - i ona neće zaobići njegov pad

Prolećna postavka Costume Institutea nosiće naziv „John Galliano: Horizons“ i obuhvatiće četiri decenije rada Džona Galijana — od revolucionarne studentske kolekcije do spektakularnih godina u Dioru, velikog javnog pada i kreativnog preporoda u kući Maison Margiela.

Značaj odluke postaje još jasniji kada se zna da je Galijano tek treći živi dizajner kome je Costume Institute posvetio samostalnu retrospektivu. Pre njega tu privilegiju dobili su Iv Sen Loran 1983. i Rei Kavakubo, osnivačica Comme des Garçons, 2017. godine. Izložba će biti otvorena od 9. maja 2027. do 9. januara 2028, dok će joj prethoditi Met Gala, zakazana za 3. maj.

Od londonskog autsajdera do jednog od najvećih modnih pripovedača

Postavka, koju priprema glavni kustos Costume Institutea Endru Bolton, pratiće Galijanovu karijeru od diplomiranja na londonskom Central Saint Martinsu 1984. godine.

Njegova završna kolekcija „Les Incroyables“ bila je inspirisana ekstravagantnim mladim aristokratama postrevolucionarne Francuske, ali i estetikom londonskih New Romantics. Galijano je istorijsku odeću pretvorio u raskošnu, buntovnu i rodno fluidnu modnu fantaziju, koristeći pronađene tkanine, teatralne proporcije i tehnike koje će kasnije postati deo njegovog autorskog jezika. Kolekciju je u celosti kupila Džoan Berstin, vlasnica londonskog butika Browns, čime je praktično preko noći započela njegova profesionalna karijera.

Izložba će zatim pratiti godine tokom kojih je Galijano u Londonu stvarao kolekcije sa minimalnim budžetima, često pretvarajući skromne materijale u odeću koja je izgledala kao da pripada pozorištu, filmu ili nekoj izmaštanoj istorijskoj epohi.

Njegov put vodiće dalje kroz Givenchy, gde je 1995. postao prvi britanski dizajner na čelu jedne velike francuske couture kuće, a zatim kroz Dior, u kojem je gotovo petnaest godina gradio neke od najambicioznijih modnih spektakala svog vremena.

Više od 200 lookova, skica i tragova kreativnog procesa

Na izložbi će se naći više od 200 modnih lookova, uz modne dodatke, crteže, radne skice, probne modele od platna, istraživačke knjige i arhivski materijal. Veliki deo predmeta potiče iz kolekcije samog Costume Institutea, uključujući i komade iz „Les Incroyables“.

Takva postavka trebalo bi da otkrije ono što se na Galijanovim revijama često nije moglo videti: složen proces tokom kojeg se istorijska referenca, filmski kadar, portret, književni lik ili nečiji način držanja postepeno pretvaraju u siluetu.

Njegove kolekcije nikada nisu nastajale iz samo jedne epohe. Viktorijanske haljine mogle su da se susretnu sa pankom, japanskim krojevima, francuskom revolucijom, holivudskim glamurom i prizorima sa pariskih ulica. Rezultat nije bio verna rekonstrukcija prošlosti, već moda koja istoriju rastavlja i ponovo sastavlja kao fikciju.

Upravo se na toj ideji zasniva naslov „Horizons“. Endru Bolton izložbu posmatra kao oblik kartografije koja ne mapira geografske teritorije, već veze između slike i ideje, istorije i materijala, sećanja i emocije.

Met neće odvojiti stvaralaštvo od onoga što se dogodilo 2011. godine

Ovo ipak neće biti klasična proslava genijalnog dizajnera iz koje su uklonjeni neprijatni delovi njegove biografije.

Galijano je 2011. uhapšen nakon antisemitskih i rasističkih izjava u jednom pariskom baru. Dior ga je najpre suspendovao, a zatim otpustio sa mesta kreativnog direktora, dok ga je francuski sud kasnije proglasio krivim. Njegov pad bio je potpun: čovek koji je do tada važio za jednog od najmoćnijih dizajnera na svetu praktično je nestao iz modne industrije.

Costume Institute najavljuje da će izložba direktno razmatrati njegove postupke, njihove posledice i promenu kulturnih vrednosti koja utiče na način na koji danas posmatramo njegovo delo.

Postavka će biti podeljena u tri celine. „Bearings“ će se baviti Galijanovim javnim padom i posledicama njegovog ponašanja, „Horizons“ njegovim izvorima inspiracije, dok će „Atlas of Transformation“ biti posvećen njegovom tehničkom i kreativnom procesu. Kustosi su se tokom pripreme konsultovali i sa predstavnicima jevrejske zajednice, upravo zbog osetljivosti odluke da muzej takvog značaja posveti retrospektivu Galijanu.

Ana Vintur, jedna od najuticajnijih zagovornica izložbe, naglasila je da postavka neće izbegavati mračne delove njegove prošlosti. Njena poruka je da se Galijanova karijera ne može svesti na jedan trenutak, ali ni prikazati tako kao da se taj trenutak nikada nije dogodio.

Maison Margiela i povratak koji je delovao gotovo nemoguće

Nakon lečenja i višegodišnjeg odsustva, Galijano se 2014. vratio u modu kao kreativni direktor kuće Maison Margiela.

Na prvi pogled, izbor je delovao paradoksalno. Margijela je svoj identitet izgradio na anonimnosti i dekonstrukciji, dok je Galijano bio poznat po sopstvenom javnom liku, teatralnosti i velikim narativima. Ipak, tokom naredne decenije uspeo je da sopstveni senzibilitet spoji sa kodovima kuće bez njihovog potpunog potiskivanja.

Vrhunac tog perioda bila je poslednja Artisanal kolekcija koju je predstavio za Margielu — mračna, tehnički virtuozna i izrazito teatralna postavka koja je izazvala ogromnu pažnju i izvan uskih modnih krugova. Njegov naslednik Glen Martens ocenio je da je Galijano Margielu uspeo da razvije od brenda snažno vezanog za jednog autora u punokrvnu modnu kuću.

Galijanovo ime ponovo dobija veliku tržišnu i kulturnu vrednost

Izložba dolazi u trenutku obnovljenog interesovanja za njegov rad.

Na pariskoj aukciji kolekcije Dior couture modela Mune Ajub u januaru 2026, Galijanova oslikana svilena večernja haljina iz kontroverzne kolekcije „Clochards“ za proleće/leto 2000. prodata je za 510.000 evra bez naknada, dok je crna haljina od tafta iz iste sezone dostigla 420.000 evra. Čitava aukcija oborila je rekord za prodaju visoke mode.

Istovremeno, Galijano ulazi u potpuno drugačije poglavlje karijere. U septembru 2026. u prodaju bi trebalo da stigne prva kolekcija iz njegovog dvogodišnjeg projekta sa Zarom, zasnovanog na dekonstrukciji i novoj interpretaciji komada iz arhive španskog brenda.

Zato „Horizons“ neće biti samo pregled jedne već završene karijere. Biće to izložba o autoru čiji se položaj u modi još uvek menja — i test za instituciju koja istovremeno želi da prizna njegov ogroman kreativni uticaj i odbije da genijalnost koristi kao izgovor za ono što ne sme biti zaboravljeno.

Met tako neće postaviti samo pitanje kako je Džon Galijano promenio modu. Mnogo važnije pitanje biće: kako danas treba posmatrati veliko delo kada od njegovog autora više nije moguće odvojiti sve ono što je učinio van piste?