Postala je jedna od najvećih zvezda jugoslovenske kinematografije osamdesetih godina prošlog veka, ikona svog vremena i simbol tihe pobune.
Sonja Savić je bila pomalo vanzemaljac i nisu je zanimale obične, trivijalne stvari, kako u životu, tako i u glumi. To je za BBC na srpskom kazao reditelj Srđan Dragojević i dodao da je Sonja bila jedni izbor za ulogu Marte u njegovom kultnom filmu „Mi nismo anđeli“.
Od devojčice iz sela kod Čačka Sonja je postala ikona jugoslovenske kinematografije osamdesetih. Izrasla je u večitu buntovnicu sa stavovima koji su prkosili normama, postala simbol tihe pobune.
Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu bila je u klasi profesora Minje Dedića koja je zbog hrabrosti u nastupu nazvana klasom visokog rizika. Tu su bili i Olivera Ježina, Žarko Laušević, Zoran Cvijanović, Branimir Brstina… Cvijanović je jednom prilikom kazao da je imao sreće da bude sa njom na klasi.
„Mislim o Sonji i stalno stignem do toga da, u stvari, postoje ljudi koji su toliko talentovani da se taj talenat pokaže kao zvezda padalica. Ti kada ga vidiš, on je tako blještav i brzogoreći, šokira te i iznenadi kad ta osoba tako brzo i nepotrebno nestane“, kazao je Cvijanović i dodao da je Sonjin talenat bio toliko veliki da nije mogao drugačije da se pokaže i da traje.
Zanimljivo je da je ona isprva želela da studira teologiju, ali ipak je upisala glumu. Početkom devedesetih godina je dobila stipendiju od svetskog proizvođača filmova „Warner Bros“, pa je često odlazila u Njujork. Mogla je da dobije zeleni karton, ali početkom rata se vratila u Beograd.
I danas, decenijama kasnije, Sonja i dalje traje kroz uloge u ostvarenjima „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Čavka“, „Mi nismo anđeli“, „Vratiće se rode“, kao čuvena devojka iz grada iz spota za popularnu pesmu Miroslava Ilića.
Rade Šerbedžija je za Sonju rekao da je jedna od najdivnijih glumica na svetu i da je u potpunosti bila posvećena svojim filmovima koje je volela više od svega.
Srpski režiser Miloš Radivojević je izjavio da je bila previše inteligentna da bi bila shvaćena na našoj kulturnoj sceni. Nazvao ju je najoriginalnijom pojavom u istoriji jugoslovenskog filma.
Ove glumačka perla, kako ju je nazvao veliki Petar Božović, već sa 29 godina upoznala je ogromnu tugu. Sonjina najveća ljubav je bio kompozitor i pijanista Vlajko Lalić, piše biografija.org.
Sonja je Vlajka upoznala sa samo 15 godina. On je bio i ostao čovek sa kojim je želela da provede ostatak života. Ali sudbina je, nažalost, bila drugačija.
Sonja i Vlajko su bili zajedno do 19. avgusta 1989. godine kada se on utopio na jedrenju usled oluje.
„Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala 29 godina, sebe smatram udovicom“, kazala je jednom prilikom Sonja.
Govorila je i da joj je pored smrti oca jedan od najtežih trenutaka u životu Vlajkov tragični kraj. Te 1990. godine njegov jedrenjak je uhvatila oluja kod obala Venecije i potonuo je. Nakon toga je Sonja bila dugo u depresiji.
Posle svega što se desilo ona je otišla u Sloveniju na 10 godina.
Potom se vratila da snima filmove u Srbiji, ali usput je stizalo i sve više vesti o njenim problemima s drogom.
U septembru 2008. godine Sonja je umrla od prevelike doze opijata. Pronađena je u stanu koji je nasledila od roditelja. Dva dana kasnije je sahranjena u rodnom selu Donja Gorevnica kod Mrčajevaca.
Poslednji intervju dala je za crnogorske Vijesti dva meseca pre smrti.
„Ono čime mogu da se ponesem – ne ponosim, nego ponesem – to je što sam uspela da izbrišem granicu između života i poziva. Da li to svaki put uspešno dočaram i do koje mere mogu da vladam scenom, ne znam. Trudim se da moja reč dovoljno dugo putuje da može publici da zadrži pažnju jer i posle toliko godina ja i dalje brinem o tome šta publika misli.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
