Za Kilijana Marfija čitanje mora biti aktivno i lično iskustvo, a knjige "saputnici koju su proživeli", a ne dekor.
Glumac Kilijan Marfi je jednom prilikom izjavio: „Moj život je vrlo jednostavan. Čitam mnogo knjiga. Gledam mnogo filmova. Slušam mnogo muzike. Šetam psa. Kuvam. Provodim vreme sa svojom porodicom.“ Sada je Jacku Edwardsu, samoproklamovanom Internet bibliotekaru, kog na TikToku prati više od 754.000 ljudi, otkrio svoje omiljene knjige.
Za Marfija čitanje mora biti aktivno i lično iskustvo, a knjige „saputnici koju su proživeli“, a ne dekor. Otkrio je i dugogodišnju porodičnu tradiciju koju je nasledio od oca. Unutar svake knjige koju pročita, upisuje svoje ime i datum, kao i mesto i vreme kupovine knjige. Svaki primerak tako postaje lični artefakt, obeležen malim delićem njegovog života.
5 omiljenih knjiga Kilijana Marfija
John McGahern – Amongst Women
„Amongst Women“ je roman irskog pisca Johna McGaherna, objavljen 1990. godine. Ova knjiga se smatra njegovim najpoznatijim i najvažnijim delom, a bila je i u užem izboru za Booker Prize iste godine.
Radnja je smeštena u ruralni deo Irske i proteže se kroz više decenija sredinom 20. veka. U središtu priče nalazi se Majkl Moran, bivši borac IRA-e i učesnik u irskom ratu za nezavisnost. Moran je snažan, ali grub i autoritativan čovek, koji nakon ratova pokušava da zadrži kontrolu nad svojim domaćinstvom i porodicom. Živi sa svojom drugom ženom, Rouz, i petoro dece – tri ćerke i dva sina – u atmosferi obeleženoj ljubavlju, strahom i tišinom. Njegova deca ga istovremeno poštuju i plaše ga se. Mnogi od njih odlaze iz doma, ali ih osećaj dužnosti i emotivne vezanosti uvek nekako vraća. Kroz roman se provlače teme autoriteta, porodične lojalnosti, tihe patnje i protoka vremena.
McGahern veoma suptilno prikazuje kako se prošlost i sećanja prepliću sa sadašnjošću, i kako snaga jedne figure – oca – oblikuje živote svih oko njega. Roman je kasnije ekranizovan kao televizijska mini-serija 1998. godine.
Claire Keegan – Small things like these
„Small Things Like These“ je kratki roman irske spisateljice Claire Keegan, objavljen 2021. godine. Iako ima svega oko 120 stranica, ovo delo je osvojilo izuzetne pohvale kritike i brojne nagrade, među kojima su Orwell Prize za političku fikciju, kao i nominaciju za Booker Prize.
Radnja romana smeštena je u mali irski grad New Ross, u zimu 1985. godine. Glavni lik je Bill Furlong, porodičan čovek, trgovac ugljem i ogrevom, koji vodi miran život sa suprugom i pet ćerki. Furlong je pošten, radan i nenametljiv, ali njegovu svakodnevicu polako uzdrmavaju moralne sumnje i unutrašnji nemir. Tokom jedne isporuke uglja u lokalni samostan, slučajno otkriva istinu o nečemu što je celokupna zajednica dugo znala, ali o čemu niko nije govorio – o postojanju ustanova u kojima su Crkva i redovnice zatvarale mlade žene koje su se smatrale „moralno posrnulim“. Furlong nailazi na mladu devojku zatočenu u samostanu i suočava se sa dilemom: da li da okrene glavu kao svi ostali ili da uradi ono što je ispravno, iako bi to moglo da ugrozi njega i njegovu porodicu. Njegova odluka postaje srž romana – tiha, ali duboko etička priča o savesti, hrabrosti i odgovornosti.
Roman je 2024. godine adaptiran u istoimeni film sa Kilijanom Marfijem u glavnoj ulozi, koji je premijerno prikazan na Berlinskom filmskom festivalu.
John Banville – Birchwood
„Birchwood“ je roman Johna Banville-a, objavljen prvi put 1973. godine. Radnja prati Gabrijela Godkina koji se vraća u porodično imanje Birchwood, koje je nekoć bilo raskošno, ali sada propada – kuća je puna sećanja, raspadnutih delova, tajni i bola. Godkin se osvrće na svoju prošlost, odnose sa majkom, ocem, babom, tetkom i ostalim članovima porodice, otkrivajući unutrašnje napetosti, ljubavi, izdaje i komplikovane porodične dinamike. Jedan značajan obrat u priči događa se kada Gabrijel beži i pridružuje se itinerantnom cirkusu, u pokušaju da pronađe svoju davno izgubljenu bliznakinju. Dok to radi, on se susreće sa oskudicom, nestabilnosti u svom svetu, i sa društvenim nemirima u Irskoj tog doba.
Stilski, roman nosi elemente gotike, mračne komedije i nadrealnog, sa snažnim osećajem dekadencije i unutrašnje napetosti.
James Joyce – Dablinci
„Dablinci“ (Dubliners) je zbirka pripovedaka irskog pisca Jamesa Joyce-a, prvi put objavljena 1914. godine. To je njegovo prvo značajno delo i jedno od najvažnijih ostvarenja modernističke književnosti 20. veka. Kroz petnaest priča, Džojs prikazuje svakodnevni život stanovnika Dablina početkom 20. veka – obične ljude uhvaćene između siromaštva, religije, društvenih ograničenja i neostvarenih želja. „Dablinci“ su delo o paralizi – reči kojom je sam Džojs opisao osnovni osećaj koji prožima sve priče. Likovi su zarobljeni u svojim životima, često nesposobni da delaju, menjaju se ili ostvare ono što žele. Ta „paraliza“ nije samo fizička ili psihološka, već i društvena i moralna. Dablin se prikazuje kao mesto koje sputava pojedinca kroz siromaštvo, religiju, tradiciju i politiku.
Don DeLillo – Beli šum
„Beli šum“ je roman američkog pisca Dona DeLilla, objavljen 1985. godine. Smatra se jednim od najvažnijih dela savremene američke književnosti i ključnim romanom postmodernizma.
Radnja se odvija u malom američkom univerzitetskom gradu. Glavni lik je Džek Glendini, profesor koji predaje Hitlerove studije na lokalnom koledžu – apsurdni i ironični akademski program koji već na početku postavlja ton romana. On živi sa svojom četvrtom ženom, Babet, i njihovom velikom, složenom mešovitom porodicom, sastavljenom od dece iz prethodnih brakova. Naizgled, njihova svakodnevica je mirna i tipično američka – kupovina u supermarketu, televizija, porodične večere, razgovori o trivijalnostima. Međutim, ispod te površine vlada opsesivan strah od smrti – tema koja postaje centralna kroz ceo roman. Sve se menja kada se dogodi hemijsko zagađenje koje prisiljava stanovnike da se evakuišu iz grada. U tom haotičnom periodu, Džek i njegova porodica suočavaju se sa stvarnim strahom i neizvesnošću, a sve ono što su dotad izbegavali – pitanja života, smrti, smisla i istine – postaje nemoguće ignorisati.
Ovo je roman o smrti, medijima, potrošačkoj kulturi i dehumanizaciji savremenog društva. DeLillo prikazuje svet u kojem ljudi više veruju televiziji, vestima i reklamama nego sopstvenom iskustvu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
