Veliki uspeh srpske umetnosti u Londonu: Jovanka Stanojević dobitnica nagrade „FAMM PRIZE”

Ovaj trijumf predstavlja jedan od najznačajnijih dometa savremenog srpskog slikarstva na globalnoj sceni u novijoj istoriji, a uspeh je dodatno potvđen i ekskluzivnim otkupom nagrađenog rada.

U trajnoj postavci prvog evropskog muzeja za žene umetnice

Pored osvajanja glavnog priznanja, slika „Kosa” otkupljena je za prestižnu privatnu kolekciju svetski poznatog kolekcionara i mecene Kristijana Leveta (Christian Levett). Delo srpske autorke odmah je uvršteno u trajnu postavku zbirke FAMM (Femmes Artistes Musée Mougins), smeštene na jugu Francuske.
FAMM je istorijski važan projekat – u pitanju je prvi privatni muzej u Evropi koji je u potpunosti i isključivo posvećen ženskom stvaralaštvu, sa ciljem da ispravi istorijsku nejednakost i osvetli ključni doprinos žena u istoriji umetnosti.

Rame uz rame sa Fridom Kalo i Marinom Abramović

Ulaskom u trajan fond ovog muzeja, delo Jovanke Stanojević našlo se u najelitnijem mogućem društvu. Kolekcija FAMM obuhvata radove najvećih istorijskih i savremenih umetnica sveta. Posetioci ovog muzeja Jovankinu sliku mogu videti uz remek-dela autorki koje su menjale tok umetnosti, kao što su Frida Kalo, Meri Kasat, Li Krasner, Luiz Buržoa, Niki de San Fal, Marina Abramović, Trejsi Emin, Dženi Sevil...
Ovo međunarodno priznanje i institucionalni otkup ne predstavljaju samo lični trijumf Jovanke Stanojević i potvrdu njenog specifičnog likovnog senzibiliteta, već i ogroman podsticaj za celokupnu domaću kulturnu scenu, pozicionirajući savremenu srpsku umetnost u sam vrh globalnih umetničkih tokova.

Jovanka Stanojević je istaknuta savremena srpska slikarka i crtač, prepoznatljiva po svom hiperrealističkom pristupu ljudskom telu, licu i detaljima koji često promiču svakodnevnom oku. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, danas radi kao profesorka na FPU, prenoseći svoje bogato znanje novim generacijama umetnika.

Ono što njen rad čini jedinstvenim i duboko upečatljivim jesu sledeće karakteristike:
Fokus na detalj: Jovanka se ne bavi uopštenim prikazom ljudske figure. Ona slika i crta "mikrosvetove" – teksturu kože, bore na licu starih ljudi, vlasi kose, zenice oka ili zamršene pletenice.
Monumentalni format: Iako prikazuje minuciozne detalje, njeni radovi su često ogromnih dimenzija. Kada se sitni detalji poput bore ili sede kose uvećaju na višemetarsko platno, oni dobijaju potpuno novu, dramatičnu i psihološku dimenziju.
Taktilnost materijala: Gledajući njene radove, imate osećaj da tačno možete osetiti grubost kože ili mekoću kose pod prstima. Ona uspeva da običan crtež olovkom ili ugljenom pretvori u duboku studiju prolaznosti vremena i ljudske ranjivosti.

Kroz svoj rad, Jovanka Stanojević ne teži pukom kopiranju stvarnosti (što je česta zamka hiperrealizma), već ogoljavanju ljudske intimnosti i unutrašnjeg stanja njenih modela, ostavljajući posmatrača bez daha pred zanatskom virtuoznošću i emotivnom težinom svakog rada.

Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Italija, Švajcarska, Grčka, Austrija, Mađarska). Posebno se izdvajaju njeni uzastopni uspesi na prestižnoj međunarodnoj izložbi NordArt u Nemačkoj, gde je 2013. osvojila prvu, a 2014. godine drugu nagradu publike.

Dobitnica je i niza značajnih domaćih priznanja:  Nagrada fondacije „Umetnički crtež Vladimir Veličković“ (2016),  Nagrada „Milan Konjović“ na Likovnoj jesen u Somboru (2018), Grand Prix „Milena Pavlović Barili“ na Bijenalu u Požarevcu (2007), Nagrada Zadužbine Ilije M. Kolarca za najbolju samostalnu izložbu (2006/07) , Nagrada za najboljeg novog člana ULUS-a (2006).

Njena dela se danas nalaze u brojnim javnim i privatnim kolekcijama širom sveta.