Živo se sećam trenutka od pre nekoliko godina kada sam prvi put naletela na Fejsbuk stranicu “Ženska posla”. Naredna dva sata sam listala sve što su objavile i plakala od smeha. Brzo sam shvatila da iza odličnih fora na račun svega što čini život žene – od odlaska frizeru do borbe sa patrijarhatom – stoje jako duhovite osobe.
Oduševio me i naziv stranice jednako koliko i sadržaj – jer su ove žene humorom redefinisale frazu “ženska posla”. Bila sam toliko srećna što jedno takvo mesto na internetu postoji, gde se žene međusobno šale, podržavaju, ukazuju na probleme.
Tako je počela jedna ljubavna priča koja i dalje traje, a ja nisam jedina koja obožava “Ženska posla”. Ove sjajne devojke stvorile su zajednicu kakva je na surovim društvenim mrežama veoma retka.
Osim šala, ove devojke su često pokretale važne teme koje su odjeknule u javnosti – bavile su se mentalnim zdravljem, seksualnim uznemiravanjem, eksploatacijom prirodnih dobara Srbije i, naravno, ženskim pravima.
Za Zadovoljna.rs otkrivaju kako su to uspele.
„Žene ne znaju da voze“
Jedna od ključnih misija koje su devojke sa “Ženskog posla” uspešno izvršile je razbijanje svih mogućih stereotipa o ženama. Znamo ih svi – žene su nežni cvetići, damice koje ne psuju, uvek su nasmejane, sređene, mirišljave, strpljivo čekaju svog princa. Nisu za teške poslove, ne ide im s kompjuterima, s automobilima.
“Možda mi je omiljen stereotip taj da žene ne znaju da voze. Možda je to zato jer muškarcima umeće u vožnji podrazumeva da voziš na pola litre rakije i da te ne uhvati policija. U tom slučaju baš sam loš vozač, ne sedam pijana za volan. Morala sam, inače, na ovo pitanje da guglam ‘stereotipi o ženama’, jer ih je toliko da mi treba negde izlistano. U ostalim stereotipima se pronalazim pa neću da ih nabrajam”, govori nam Bojana, jedan od admina stranice Ženska posla.
Njenoj saborkinji Grozdi ipak najviše smeta što nas često zovu slabijim polom.
“To da smo slabiji pol, to me baš izluđuje. Imam 50kg sirove snage u sebi. Takođe, ne volim što se određene loše osobine nazivaju ‘ženskim osobinama’ poput zlobe, tračarenja, manipulativnosti. Da žene nisu smešne. Možda nisam smešna, al ja ću se smejati svojim forama, probajte da me zaustavite”, poručuje.
Ko su „mamike“ na mrežama?
A fora ima na pretek – neke su postale legendarne u njihovoj rastućoj onlajn zajednici. Recimo, niz apsurdnih i urnebesnih pitanja koja žene jedna drugoj postavljaju po “mamećim” grupama. Ko su zapravo te mamike, kojima se često jako smejemo?
“To je krenulo mahom sve od ženskih grupa po društvenim mrežama gde se okupljaju pre svega mame i razmenjuju savete i iskustva, gde svako pitanje započinje sa ‘mamike’, ‘mamite’, ‘ženice’. Nažalost, često tu bude dosta problematičnih pitanja i saveta vezanih pre svega za zdravlje (nadrilekarstvo, vračare, slikanje promena na koži bebe i pitanje za mišljenje ostalih žena). Međutim, iako nama jeste inicijalna reakcija smeh i neverica i otuda potreba da to izmimujemo, ovo samo pokazuje jednu dublju sliku položaja žena u društvu: majke su jedna od najugroženijih grupa u društvu, često same s decom ceo dan, ili vrlo mlade, na neplaćenim i slabo plaćenim poslovima”, ukazuje Bojana.
Neka istraživanja su pokazala da se majke male dece u periodu posle rođenja, do neke druge godine, osećaju se jako usamljeno, kaže mi. Na moje pitanje da li su mamike opasne po normalan narod, odgovara:
“Sasvim je logična potreba da se žene okupe u zajednicu i razmenjuju svoja iskustva. Dakle, ne bih rekla da su mamike opasne, nego da je mamikama potrebna društvena podrška i podrška institucija da mogu da se povere pre svega svom pedijatru ili savetovalištima o pitanjima vezanim za zdravlje deteta, a ne da pitaju nepoznate žene na internetu. Pohvalno je što žene prepoznaju potrebu za povezivanjem, međutim, mislim da bismo istovremeno morali da im kao društvo pomognemo u vezi sa ozbiljnim problemima koje iznose u ‘mamećim’ grupama (ovde ne mislim na pitanja o salivanju strave hahah)”.
Ipak, uprkos njihovom insistiranju na tome da se žena sa problemima treba za pomoć da se obrate stručnjacima, stranica “Ženska posla” je itekako mesto gde žene mogu da potraže pomoć i podršku, koja neretko izostaje u životu – jer smo svedoci da je izreka “žena je ženi vuk” često zaista istinita.
Internalizovana mizoginija je ogroman problem na koji nijedna žena nije imuna, poručuju ove devojke.
“Sad na primer kada gledam neke postove i stavove koje smo iznosile na početku osnivanja naše stranice, bude me sramota jer vidim do koje mere je to duboko u nama i kako smo naučene da usvojimo te vrednosti i ubeđenja o ženama kao nečemu lošijem, slabijem, zlobnijem. Mnoge od nas su ‘komplimente’ poput ‘Ti nisi kao druge žene’ shvatale upravo kao komplimente – a ne kao pokušaj manipulacije. Ali sve više se dešava upravo suprotno – da žene jedne u drugima vide saveznice, a ne suparnice i to me mnogo raduje”, kaže Bojana.
Stranica Ženska posla poznata je još i po tome što je „sahranila“ još jednu posebnu vrstu ličnosti – one koji ljude oslovljavaju sa „draga“, a zajedničko im je to da kroz prizmu ljubaznosti često skrivaju svoje krajnje neljubazne namere. Šaljiv nadimak koji su dale ovim osobama je „d*aga“.
“D*age ili dra*ge mogu biti i muškarci i žene. To je, recimo, tip komšije koji ti šutne bicikl na hodniku, a sutradan se javi kulturno. Ali ono što taj komšija ne zna je da tim biciklom mi zapravo možemo na Rusiju”, kaže Bojana.
Upravo u činjenici da se ove devojke kroz humor bave velikim temama leži njihova posebnost. Da, važno je da vam kvalitetni mimovi ulepšaju dan, ali je daleko važnije iskoristiti platformu koju prati preko 100.000 ljudi za jako bitne stvari. Devojke za Zadovoljnu izdvajaju samo neka od svojih postignuća u dizanju svesti o zaista važnim problemima.
Povezivanje i podrška
“Trudimo se da naša stranica, kao i grupa budu platforme gde će zajednica da otvara teme koje su im bitne. Krajem prošle godine, pre afere sa Mikom Aleksićem, žene su nam slale svoja iskustva u vezi sa seksualnim nasiljem, kojih je bilo zaista mnogo. U takvim momentima mislim da je najbitnije da budemo podrška jedna drugoj, da se povežemo i prepoznamo da nismo same. Podrška je zapravo najvažniji preduslov konkretnijih promena u društvu. Sva sreća, u poslednjih par godina ima sve više ženskog prostora na internetu, i sa mnogim tim grupama smo povezane i biva nam lakše da teške i važne teme proguramo i van interneta do tradicionalnih medija“, ukazuju.
Neretko njihov onlajn aktivizam zapravo dovede do promena u realnom životu.
“Najviše sam imala utisak da su teme koje smo pokretale o mentalnom zdravlju uticale na neku promenu svesti ljudi u realnom životu. Pre svega, u proteklih par godina, imam utisak da smo doprinele da se smanji stigma oko mentalnih poremećaja i brige o mentalnom zdravlju. Javljalo nam se dosta ljudi koji su preko naše stranice došli do psihološke pomoći i kojima je to pomoglo. U tim momentima osećamo ogromnu zahvalnost što okupljamo zajednicu koja prepoznaje naš iskren trud”, kažu nam.
To je ujedno i njihova sasvim lična borba, jer je njihova prijateljica Kristina nažalost tragično okončala život, nakon borbe sa bipolarnim poremećajem.
“Kristina je mnogo uticala na humor koji koristimo i često se zezamo da nam neke od najjačih mimova ona šalje iz Astrala. A što se tiče snage, dala nam je neke od najboljih saveta svojevremeno, ako želite više snage u nogama na primer: tokom čučnja, najvažnije je da ti kolena ne prelaze prste”, poručuju njene drugarice.
