Kroz istoriju žene i devojke su se suočavale sa bezbrojnim izazovima i nepravdama. Prisetimo se samo nekih od žena koje su prevazišle probleme, srušile barijere i promenile svet.
Suzan B. Entoni
Odrasla u porodici sa jakim osećajem za socijalnu pravdu i aktivizam, Suzan je postala zagovornica ženskog prava glasa, ženskih imovinskih prava i ukidanja ropstva. Iako 1872. godine nije mogla legalno glasati, 19. amandman je 1920. godine nazvan amandmanom Suzan B. Entoni.
Dr Elizabet Blekvel
Elizabet je bila prva žena koja je dobila diplomu iz američke medicinske škole. Sa sestrom Emili i doktorkom Meri Zakrzevskom, 1856. godine otvorila je ambulantu za žene i decu u Njujorku.
Marija Kiri
Rođena u Varšavi, Marija je postala prva žena profesorka fizike na Fakultetu prirodnih nauka u Sorboni 1906. godine. Magistrirala je fiziku i matematiku i bila prva žena sa zvanjem doktora nauka. Bila je i prva osoba koja je osvojila dve Nobelove nagrade.
Majka Tereza
Poreklom iz Makedonije, Majka Tereza je bila katolička monahinja. Osnovala je Red misionara milosrđa, rimokatoličke zajednice žena posvećenih pomaganju bolesnima i siromašnima. Među mnogim drugim počastima, Majka Tereza je nagrađena Nobelovom nagradom za mir 1979. godine za rad u borbi za prevazilaženje siromaštva i nevolja.
Ana Frank
Rođena je u Frankfurtu, a njena porodica se preselila u Amsterdam kada je imala četiri godine zbog široko rasprostranjenog antisemitizma u Nemačkoj. Kada su nacisti okupirali Holandiju, njena porodica je poslata u koncentracione logore. Samo nekoliko sedmica pre završetka rata, Ana je umrla 1945. godine u logoru u Nemačkoj. Njen posthumno objavljen ratni dnevnik bio je prikaz holokausta, koji je ubrzo postao klasik ratne književnosti.
Elen Džonson-Sirlif
Na predsedničkim izborima 2005. godine Elen postaje prva predsednica države u istoriji afričkog kontinenta i druga crna predsednica na svetu.
Vangari Muta Matai
Vangari je bila kenijska naučnica, profesorka i politička aktivistkinja. Bila je prva žena u Centralnoj Africi koja je stekla doktorat i zaslužna je za osnivanje pokreta „Green Belt“ koji teži osnaživanju žena kroz građansko obrazovanje i upravljanje životnom sredinom. Zbog rada na održivom razvoju, demokratiji i miru postala je prva afrička žena koja je dobila Nobelovu nagradu za mir.
Aung San Su Ći
Aung San se uključila u politiku i aktivizam nakon što je bila inspirisana nenasilnim kampanjama američkog vođe za građanska prava Martina Lutera Kinga i Mahatme Gandija. Tokom velikih političkih nemira u Mjanmaru 1988. godine organizovala je skupove za mirne demokratske reforme i slobodne izbore. Demonstracije je brutalno potisnula vojska, a ona je stavljena u kućni pritvor. Aung San je jedna od najistaknutijih političkih zatvorenika na svetu, koja je bila u kućnom pritvoru skoro 15 godina. Dobila je Nobelovu nagradu za mir 1991. godine za svoju posvećenost mirnom otporu, piše ultra.ba.
Širin Ebadi
Širin je iranska advokatica, aktivistkinja za ljudska prava i prva žena sudija u Iranu. Dobitnica je Nobelove nagrade za mir 2003. za pionirske napore za demokratiju i ljudska prava, posebno žena, dece i izbjeglica. Ona je prva Iranka i prva muslimanka koja je osvojila nagradu. Trenutno živi u egzilu u Velikoj Britaniji zbog povećanog progona protivnika sadašnjeg režima.
Benazir Buto
Benazir Buto je rođena u Pakistanu i bavila se političkim aktivizmom. Godine 1984. osnovala je organizaciju koja se odupirala vojnoj diktaturi, a 1988. postala je premijerka sa svojih 35 godina, čineći je jednom od najmlađih premijera na svetu i prvom ženom koja je bila premijerka u islamskoj zemlji. Dok je bila na dužnosti, Benazir je pokrenula kampanju protiv korupcije, modernizovala sela i izgradila škole širom zemlje. Ona je učinila glad, stambeno zbrinjavanje i zdravstvenu zaštitu svojim glavnim prioritetima. Ubijena je 2007. godine, a njeni napori da promoviše demokratiju i osnaživanje žena važan su deo njenog nasleđa.
Dr Mej Džemison
Dr Mej Džemison je američka doktorka i prva astronautkinja Afro-amerikanka. Pre karijere u NASA, radila je u izbegličkom kampu u Kambodži na Tajlandu i služila u mirovnim korpusima u Sijera Leoneu i Liberiji.
Rigoberta Menču Tum
Rigoberta Menču posvetila je život promovisanju prava autohtonih naroda. Postala je aktivna u pokretu za ženska prava kao tinejdžerka, a kasnije je bila istaknuta zagovornica prava radnika. Godine 1992. dobila je Nobelovu nagradu za mir kao priznanje za svoj rad za socijalnu pravdu i etno-kulturno pomirenje za autohtone narode u Gvatemali i prva je autohtona osoba koja je primila nagradu. Godine 2006. Menču je bila među osnivačima Nobelove ženske inicijative, grupe ženskih laureata koji zajedno rade na jačanju ženskih prava širom sveta.
BONUS VIDEO: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
