"Najprljavije mušterije su uvek i najzahtevnije."
Luksuz ili preka potreba? Velika se polemika povede kad god se pomene čišćenje stanova, tj. plaćanje profesionalcu da uradi to umesto nas. Bilo da ne stižemo zbog brzog života, bilo da jednostavno ne želimo da gubimo vreme na nešto što može drugi umesto nas za novac, tek plaćanje za čišćenje stanova česta je pojava već neko vreme, posebno u Beogradu. S tim u vezi često se pokrene i pitanje da li su žene koje čiste stanove dovoljno plaćene ili preplaćene, naročito u ovo vreme velikih poskupljenja.
„Sredi generalno stan od 150 kvadrata za tri sata“
„Sat je sada oko 700 dinara, pa naviše, zavisi, nekad ide i preko 1.000. Nije isto ako održavaš stan jednom nedeljno ili ideš da ga čistiš generalno posle krečenja. I nije isto da li radiš za sebe ili preko agencije. Ja čistim preko agencije i sat mi je oko 400, 500 dinara. Jeste znatno manje, ali ja sam prijavljena i to mi znači“, kaže Vanja koja čisti stanove u Beogradu.
Priča i da obično uradi jedan stan dnevno jer ima zdravstvenih problema, pa ne može više kao pre.
„Muče me bolovi u rukama i nogama, imam mišićnu slabost i zato ne mogu da odradim više od jednog stana za dan. Dešavalo se, recimo, da jedan dan radim devet sati i sutradan imam još dva stana da očistim. Posle svega nisam mogla normalno da stanem na noge. Ali mora da se radi. I ne pita te niko što posle više od pola tog novca daš na lekove. To ne zanima ženu koja mi iznese 53 košulje da joj ispeglam. Ili kažu – ja mogu da ti platim tri sata, a ti sredi generalno stan od 150 kvadrata. To ni robot ne bi stigao.“
Najprljavije su uvek i najzahtevnije
Vanja objašnjava i zašto je njen posao obesmišljen.
„Jednom sam preko agencije kod žene bila osam sati od čega je pet sati bilo peglanje. I dobila sam 2.000 dinara. Onda ne čudi kad kažu da je ovaj posao preko agencije obesmišljen. Ali sada više ne dajem da me neko tako izrabljuje. Ovaj posao nije ničiji san, pretpostavljam, ali prijavljena sam, a i mora se nešto raditi. Računi neće sami da se plate.“
Vanja kaže i da ima vrlo uviđajnih klijenata.
„Jedan čovek mi je za tri sata posla dao 2.000 dinara i još kazao – ako možeš, završi sve za pola sata, ostaje ti sav taj novac svakako. Ali desi se da žena koja je jako imućna ide za mnom i prati me u korak da vidi da li će sve biti cakum-pakum, iako je najaljkavija od svih koje sam videla – crni crvi su joj po tuš kabini. Svaka druga žena bi neko sredstvo sipala na to otkad… Te najprljavije su uvek i najzahtevnije.“
Dešava se, kaže, i da ljudi unapred sve očiste…
„Dešavalo mi se da su ljudi prebogati, a unapred sve oribaju da se ja ne mučim. Ali to nije poenta, što sam onda došla i za šta me plaćaju…“
Rusi u Beogradu široke ruke
Vanja otkriva i svoje iskustvo sa Rusima koji žive u Beogradu.
„Jednom mi je neki dečko Rus, programer, dao 5.000 dinara za tri sata jer je shvatio da malo dobijam preko agencije. Kazao je pritom da je taj moj posao preskup u Rusiji, jedan od najplaćenijh, i da je teško naći žene koje čiste.“
To za naše prostore potvrđuje i Jelena, menadžerka iz Beograda.
„Mi plaćamo našu ženu 800 na sat, dolazi nam jednom u dve nedelje i ostane šest, sedam sati. Iskreno mislim da to jeste malo jača cena i ne bih davala više od toga, ali danas je baš teško naći osobu od poverenja koja će to da radi kako treba i da ti pritom legne i kao čovek, jer ne možeš baš svakoga da pustiš u kuću.“
Mesečno je moguće zaraditi i preko 100.000 dinara
A šta kažu zvanični podaci o ovom zanimanju u Srbiji? To za Nova.rs otkriva Miloš Turinski sa Infostuda, vodećeg sajta za zapošljavanje.
“Naši podaci iz istraživanja kažu da je na tržištu u Srbiji deficit higijeničarki. Potražnja je velika, posebno u Beogradu, a zatim i Novom Sadu i Nišu, najpre zbog brzog načina života i stila. Podaci kažu i da te osobe mnogo više zarade ako rade samostalno, privatno po stanovima, nego preko agencija. Računica pokazuje da uz satnice koje su oko 700 dinara mesečno može da se zaradi preko 100.000 dinara. Pritom, one same sebi mogu da isplaniraju dan, tj. da odrede koliko stanova dnevno će čistiti. U tom slučaju svaki dinar im ide u kuću, iako je zarada na crno. To su uglavnom niskokvalifikovane radnice kojima svaki dinar znači, a preko poslodavca, tj. agencije zarada je i duplo manja, mada su u tom slučaju prijavljene i imaju sve doprinose.“
Turinski kaže da žene koje čiste stanove uglavnom imaju preko 40 godina i da mladi nisu zainteresovani. Navodi i da je ženama to ili primarni posao ili dodatna zarada – nema pravila.
„Zanimljivo je da u Beogradu ima dosta žena koje iz okolnih mesta organizovanim prevozom u privatnoj režiji dođu ujutru u prestonicu i ceo dan čiste, pa se vrate kući. Tako im se više isplati, a sve unapred lepo dogovore.“
Naš sagovornik kaže i da je situacija u ostatku Srbije, u manjim sredinama, sasvim drugačija.
„Kako je manji grad, tako je dugačija kultura i ljudi jednostavno nemaju naviku da uzimaju žene da im čiste kuću. Brzina života je to nametnula u Beogradu i otuda i velika potražnja za higijeničarkama. A taj deficit je delom i zbog toga što ovaj posao jednostavno – neće da radi svako.“
BONUS VIDEO: Somborske šnajderke
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
