Veliki Ivan Klajn rekao je sve što treba da znate o zanimanjima ženskog roda

Poslednjih dana dosta se raspravlja o snimku na kojem patrijarh Porfirije, tokom govora nekoga naziva „jadnice“ i „bednice“ pa je rodno senzitivni jezik ponovo glavna tema.

Ivan Klajn, naš najčuveniji lingvista i član Srpske akademija nauke i umetnosti, koji je preminuo 2021, pre nekoliko godina je u tekstu za NIN objasnio kako on to vidi.

"Već smo se nekako navikli na 'sociološkinju', 'biološkinju', 'pedagoškinju' i druge izvedenice s tim sufiksom, usvojene negde početkom ovog veka. Njihov cilj je dvojak: s jedne strane zadovoljava se zahtev za rodnom ravnopravnošću, a s druge izbegava neslaganje subjekta s predikatom (u rečenicama kao 'Školski psiholog je mom sinu rekla...').

Ipak, jezik je u osnovi patrijarhalan, i za mnoge druge imenice muškog roda teško je smisliti prihvatljiv ženski oblik. U jednom uvodniku 'Politike' svojevremeno sam zabeležio ovakvu rečenicu: 'Tako je knjigovezac (ženskog pola) zbog krađe testova za prošlu maturu zaradila godinu dana zatvora'. Sigurno je da danas ima dosta žena koje se bave knjigovezačkim zanatom, ali možemo li to iskazati jednom reči umesto tri?

U priručniku 'Rod i jezik' koji su u Novom Sadu 2009. objavile četiri lingvistkinje (Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro i Gordana Štasni) ponuđen je iscrpan 'Registar imenovanja žena'.

Tu se za ženu-knjigovesca predlaže oblik knjigovezica, s varijantom knjigovežica. U registru ima mnogo dobro oblikovanih i sasvim prihvatljivih termina, ali mislim da bismo na 'knjigovezicu' teško mogli da se naviknemo, kao ni na neke druge od predloženih neologizama: 'lovačica', 'jatačica', 'atašeica', 'arhitektkinja', 'psihijatarka', 'velikanka'...

Koliko je patrijarhalan naš jezik, najbolje se vidi po prezimenima. Dok u svim drugim slovenskim jezicima prezimena imaju i muški i ženski oblik (Ivanov – Ivanova, Dombrovski – Dombrovska, Novotni – Novotna i sl.), naša su (sa izuzetkom malog broja onih na -a) isključivo muškog roda.

U jezičkoj rubrici dr Rade Stijović, u kulturnom dodatku 'Politike' iz aprila 2016. godine, jedan napis bio je naslovljen 'Kad je Vučić pevala'. Nije nikakvo zavitlavanje (tadašnjeg) premijera, nego se odnosi na Sanju Vučić, našu (tadašnju) predstavnicu na Evroviziji.

U izveštajima s tog takmičenja našle su se greške kao 'Vučić je rođena 8. avgusta 1993', 'Vučić je pevala u više bendova' i slične. Da bi se izbeglo neslaganje predikata, trebalo bi uz prezime uvek da stoji i ime Sanja, ili da se kaže 'Vučićeva'. Taj prisvojni pridev i opet je znak neravnopravnosti, ali o tome ćemo sledećeg puta", zaključio je Ivan Klajn.

***

Bonus video: Tamara je srpska hirurškinja u Brazilu