Laka za poneti, teška za podneti.
Nikada neću zaboraviti trenutak kada mi je drugarica rekla da Micka Lifa, reperka, koju sam tad površno poznavala, predaje likovno u školi. Bilo mi je malo nezgodno da povežem kako neko može da peva o „puckama i buksnama“ i da radi sa osnovcima i srednjoškolcima. Međutim, kada smo se malo zbližile, shvatila sam da ona može apsolutno sve.
Svestranost i ludačka pozitivna energija je ono što sam odmah primetila kod nje, ali me je oduvek zanimalo s kim razgovaram, sa Milicom Sekulić ili Micka Lifom? Koja „M“ preovladava?
„Milica Sekulić je malo elokventnija i socijalno prihvatljivija za sve uzraste. Micka Lifa je cerekalo. Milica je uglavnom u duksu i farkama, nosi kačket, takozvano homeless look – tapkaroš izdanje, Micka voli da se frizira, izlazi, presvlači, stavi karmin, pokaže seksepil s vremena na vreme. Da je Micka životinja bila bi veverica – TJEHNO VJEVERCA!“
Na prvu loptu možda deluje kao da su te dve Milice različite, ali sigurno postoji nešto što ih povezuje.
„Ono što ih spaja je životna kurbla, vožnja i avantura, obe su za akciju uvek i spremne da skurblaju kome šta treba, šljaku, vožnju, kajlu, sitnice, stvari, konekcije, poznanstva, jučerašnje novine koje su povučene iz prodaje i tako dalje, dijapazon kurbli je gotovo beskonačan i daje esenciju svakodnevnom životu.“
Zaključile smo da je pred prijateljima i Milica i Micka.
„Pred prijateljima sam oba, kako se zalomi, volim da proživljavam najrazličitije vrste druženja – kuvanje, žurkanje, vožnje bajsevima, treniranje, bleje, samo nek’ je sadržajno!“
U njenoj pesmi „Auto škola“ postoji stih u kom kaže da je „laka za poneti, teška za podneti“, i taj drugi deo mi je potpuno nezamisliv. Kome je Micka teška za podneti?
„‘Laka za poneti, teška za podneti’ se odnosilo na moju šlank kilažu i intenzivnu energiju, mada ako se osvrnem na pomenutu priču o prijateljima, čini mi se da sam u tom odnosu znatno flegmatičnija i laganija. To mi je neka ideologija, da budem maksimalno tolerantna prema prijateljima i nikad preša, dok sam od partnera često dobijala kritike za preveliki ‘bol u donjem predelu abdomena’.“
Micka kaže da su gradivni elementi njene sreće restauracija, škola i rep i nijedno interesovanje joj nije primarno, već se međusobno prožimaju.
„Restauracija mi pruža prostor za kontemplativno-meditativne trenutke, u kojima se opuštam, slušam muziku u tom delikatnom procesu rada. Iskreno upisala sam master konzervacije i restauracije pre svega zbog potrebe za egzistencijalnom sigurnošću, a tek sam je posle zavolela, kad sam shvatila koliko sam svega naučila, hemije, fizike, logike, taktilnosti, etike, umetnosti…“
Još od detinjstva je imala želju da radi u školi.
„Škola je nešto što sam ceo život želela, svi moji dugogodišnji drugari znaju da sam uvek vikala kako ću raditi u školi, pre svega zbog raspusta i slobodnog vremena, jer jednostavno volim leto i slobodu, a između ostalog zahvaljujući repu imam fenomenalnu sinergiju sa đacima, kojih, moram da napomenem, ima oko 700 svake godine. Znači za 3 godine preko 2.000 đaka, nekad je zaista vrtoglava atmosfera!“
Rep karijera joj je začinila život i na neki način preuzela primat u njenom stvaralaštvu, pa zbog toga rep i sada prednjači. Iako je dosta samokritična, ne planira da odustaje od muzike jer je ona za nju najuzvišenija forma umetnosti.
„Ne znam dokle će, sad mi svakako prija, izazovno mi je jer i dalje ne mislim da sam dobra koliko želim biti. Za mene je prema osećanjima muzika najuzvišenija forma umetnosti, počevši od toga da me ni jedna slika nije rasplakala i toliko duboko dirnula kao neke pesme i mislim da joj nisam dorasla, po svim znanjima i sposobnostima. Ako dostignem stadijum u kojem sam emotivno i tehnički zadovoljna svojim proizvodom znaću da sam u nečemu sama krenula od nule i došla do rezultata, ne mislim u materijalnom smislu, nego u skilu i profesionalizmu. Ima još jedan faktor zbog kojeg mi trenutno više prija da stvaram muziku, u slučaju repa pisana reč i muzička podloga paralelno korespondiraju čineći pesmu, ja ne znam da sviram, niti da napravim bit, to uvek radi neko drugi, tako da je svaka pesma zajednički projekat.“
Micka na Instagram storije, pored radova đaka, redovno kači i njene kul devedestogodišnje bake Daru i Bojkicu. One su njene najbolje drugarice kojima priča apsolutno sve i njeni najveći životni uzori.
„Eh da, bake, Dara i Bojkica su najjače! One obe imaju devedeset godina, jedna je moja baba-dedina žena, a druga je dedina sestra, dakle njihova veza je zaova i snajka. Deda i deda-teča su umrli, a one su odlučile da postanu cimerke, jer su se ionako svi družili za života. One su mi pored roditelja najveći uzori, sinonimi stabilnih, emancipovanih i sposobnih žena, koje nisu snobine, već su ljupke i otvorene za sve. Dara je bila računovođa u Naftagasu, a Bojkica lektorka u Dnevniku, obe su radom stekle po stan na Limanu 1, što govori o veličini jakih firmi u jakom vremenu. Žao mi je što je to nemoguće danas, ja sa sva tri posla teško da mogu da izgiljam stan bez paprenog kredita u banci. Bojkica (lektorka) je prvo živela u Tanurdžićevoj palati u centru, tvrdi da je prva u gradu imala veštačke trepavice. One su mi drugarice, pričam im sve, momci, društvo, izlasci, dogodovštine, a i one meni o flertovanjima sa lekarima i tome slično.“
Iako njenim bakama nije baš najjasnije o čemu to Micka repuje pa kažu: “Maco, divno repuješ, hajde sada nam sve to prevedi”, sa đacima je malo drugačije.
„Korelacija između repa i škole je ludilo, vrlo interesantno za posmatrati sa više aspekata. Jako su otvoreni preda mnom, obožavam ih! Čas je naš zajednički prostor i tu ne želim da glumim nešto što nisam, a nisam stroga i atmosfera često bude živa i energetski izdašna, ali ono čime kompenzujemo taj luksuz su objektivno dobri radovi. Jako mi je važno da ih motivišem da rade, da izbace iz sebe nešto spoznajno, neki stav, emociju, smisao za humor, obožavam koliko su duhoviti i inteligentni! Čini mi se da imaju poverenja u mene, možda i previše, što na neki način jesu ‘risky’ things, ali što kaže reklama: ‘Ko ne reskira, taj ne profitira’.“
Sa svojim učenicima može da razgovara o najnovijim trendovima, muzici, tehnologiji i kaže da je gomilu novina naučila od njih.
„Jedan od hajlajta mi je izložba koju smo ove godine realizovali u Galeriji Rajka Mamuzića, gde su učenici izlagali autorske mimove, na temu renesansnih i baroknih dela. Poslala sam im preko 500 digitalnih reprodukcija slika iz tih perioda na google učionicu, a oni su u meme formatu kolažirali i dopisivali doskočice vezane za njihovu svakodnevicu, školu, trenutno stanje u zemlji, aktuelne postojeće mimove.“
Njen rad u školi joj je pomogao i kod nastupa.
„Rad sa učenicima me je naučio da ne budem nepotrebno sujetna, već objektivna, staložena i opuštena, takođe mislim da mi je pomogao u oslobađanju treme pred publikom, ali ono što je sigurno jeste da mi se intenzitet vokala poglasnio za ne znam koliko decibela, što je osetno na nastupima.“
Ko god upozna Micku odmah vidi da je nezaustavljiva i jaka.
„Smatram da sam stabilna mentalno zato što vodim računa o fizičkim potrebama, izuzetno mi je važno da se naspavam, nasanjam, jedem zdravo, kakim redovno, dok je ta ravnoteža super i moja mentalna i fizička snaga je mirna. Mada stabilnost je relativan pojam i nikad ne možemo znati da li nas samo jedan trenutak promene deli od potpunog frasa. No, ne želim da se opterećujem time, već da uživam, kad sam sama, u društvu, u školi, na bini, za volanom…“
Kroz život ide razbijajući strahove, jer je shvatila da je to samo jača.
„Strah je faktor koji usporava, stvarno, iskreno me ispunjava kad shvatim šta sve ljudsko telo može i koliko je besmisleno živeti u stegama straha. Recimo kad vozim duge relacije kroz maglu, pa se uplašim, a posle kad uspem kažem sebi – ma da, za toliko si jača sad!“
Putovala je celo prošlo leto, ali joj je jedno putovanje najviše ostalo u sećanju.
„Bila sam svuda letos, odlazak na dve nedelje u Potrugal sama samcijata mi je još jedan primer sličan ovom sa maglom, otisneš se u nepoznato pa spoznaš.“
Za kraj sam je pitala šta bi poželela sebi u narednoj godini jer imam osećaj kao da su pred njom velike stvari.
Od 2023. želim da bude bar upola divna kao 2022. San, smeh, stvaranje, sadržaje, spontane akcije i interakcije, lepotu, ljubav, umetnost, ritam i čulna iskustva.
***
Bonus video: Borba protiv nasilja nad ženama: Somborske šnajderke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
