Sara je skoro napunila 26 godina, dok bi njen muž Nikola uskoro napunio 29. O njihovoj ljubavi priča se širom Srbije. Ovo je priča o suštini reči 'i u dobru i u zlu' u koje su mnogi prestali da veruju.
Upoznali su se 2016. na studentskom putovanju. Kliknuli su odmah i nisu se odvajali jedno od drugog.
„Od samog početka, od tog dana kad smo se upoznali bili smo nerazdvojni, nešto je kliknulo kod nas i to je bilo to. Ti dani su bili prelepi, on je počeo da radi, a ja sam bila studentkinja i putovali smo i uživali. Kada sam se i ja zaposlila, u tom periodu me i zaprosio i počeli smo da živimo zajedno, jednostavno smo uživali u zajedničkom životu. Imali smo psa Elu i zvali smo se ‘Trio’. Bili smo umorni od posla, ali srećni, mladi i znali smo da gradimo šta želimo. Ništa nam nije bilo teško, pogotovo što je on takav bio…”, priseća se naša sagovornica.
Prema Sarinim rečima, Nikola je bio pokretač u njihovoj vezi. Ništa mu nikada nije teško padalo, uvek je bio za to da isproba nešto novo, kako u vezi tako i u životu, te joj je pored njega bilo ne samo prelepo, nego i lako. Puno su radili, te njegove prve simptome bolesti nisu mogli ni da primete, jer kako kaže – i nju je tada umela da zaboli glava, kao i njega. Ipak, kada su te glavobolje postale češće, a bolovi u predelu očiju jači, otišao je na magnetnu rezonancu i rečeno im je da Nikola ima tumor na mozgu.
„Mi tada još nismo znali koliko će da bude teška borba, ali smo znali da su loše vesti i tog jutra sve se promenilo. Ubrzo nakon toga često je odlazio u bolnicu i ležao bi tamo. Nije mi bilo teško ni da obavim hiljadu poziva i da se provlačim gde god mogu samo da dođem do njega da ga vidim. Do tada Nikola je bio jača ličnost i neko ko mi je davao sigurnost, bio je pokretač, a saznanjem da nam sledi teška borba shvatila sam da sam sad ja ta koja će pomerati sve granice za njegov osmeh i da se borim za njegovo zdravlje.”
Borbu su započeli operacijom, a kada je Nikola izašao iz bolnice 6. maja, svoju ljubav ovekovečili su venčanjem u opštini 14. maja. Crkveno venčanje i veselje za najbliže napravili su 23. juna iste te 2019. godine, i kako Sara kaže, Nikola je sve dobro podnosio, sa osmehom, pa ko nije znao ne bi ni pomislio da je bio bolestan.
„Nismo želeli da nam bolest poremeti naše planove, niti da definiše taj period života. To je stvarno bio jedan od najemotivnijih dana u mom životu. Ta ceremonija, on kako je bio srećan, a i ja… osetila se ta ljubav. Da neko ne zna pozadinsku priču pomislio bi da je bilo najobičnije venčanje, a samo dan kasnije su nas zvali da krene sa terapijom.”
Trudili su se da što kvalitetnije provode vreme, putovali su i želeli da bolest koliko toliko ne ometa život koji su želeli da žive punim plućima. Neko vreme osećao se dobro i stabilno, do marta, aprila prošle godine. U tom periodu korone, Nikoli je primanje terapija i odlazak u Beograd na kontrole bio otežan. Sara je počela da radi od kuće i bili su zajedno sve vreme. Nažalost, baš u tom periodu primetili su i nove simptome, što je u maju magnetna rezonanca i potvrdila.
Sara je počela aktivno da traži pomoć i rešenja u inostranstvu, jer su shvatili da su u našoj zemlji iscrpljene mogućnosti za njegovo lečenje. U avgustu prošle godine proveli su dvadeset dana u Turskoj na lečenju, kada se i Nikolino stanje pogoršalo, a nakon čega su na svake dve nedelje putovali zajedno tamo na terapije. Bilo im je teško u stranoj zemlji, sami njih dvoje sa njenim tatom koji ih je ponekad posećivao u bolnici. Ali nisu sebi dozvoljavali da odustanu.
„Ovde smo imali podršku pored porodice i prijatelja, ali nisam očekivala toliku podršku od nepoznatih ljudi. I finansijsku pomoć i lepu reč, nisam bila ni svesna da tako nešto postoji… Kasnije smo saznali da ima ta terapija privatno i u Srbiji, te smo počeli sa tim.”
Mnoge parove bolest uspe da razdvoji. Sa Nikolom i Sarom bila je potpuno druga priča.
„Mi smo i pre svega bili svesni svoje ljubavi, a naša ljubav je u bolesti samo uspela da se uveća i postane beskrajna. Toliko smo se voleli i bolest ništa nije promenila u tom smislu, u bolesti je podrška samo postala veća. Toliko smo ojačali da smo se pogledom razumeli. Ja njega kad pogledam tačno sam znala šta mu treba, da li mu je dobro ili nije… Ne mogu da opišem tu povezanost”, istakla je Sara.
Tačno dve godine od saznanja da Nikola ima tumor, saznali su da je Sara trudna.
„Mnogo smo bili srećni jer je to bila naša velika želja. On je u svemu tome, i u celoj svojoj muci, stalno brinuo o meni, stalno me je pitao kako sam. Njegova bolest ga nije sprečavala da brine o meni… Njemu je sve to mnogo značilo i stalno mi je mazio stomak. Kada bi osetio pokrete bebe, to bi ga činilo baš srećnim. Ipak se vremenom osećao sve lošije i kada bi imao neki svoj loš trenutak, stavio bi ruku na moj stomak i to bi ga smirivalo.”
View this post on Instagram
Do poslednjeg trenutka bili su zajedno i Sara nije dozvoljavala da se oseća usamljeno niti da oseti strah.
Čim su saznali da će beba biti dečak, on je odmah dao ime Lazar. Zajedno su maštali kako će da izgleda bebac, a Nikola se šalio i govorio: ‘Samo da ima nos na mene’.
„Mislim da ipak Laza ima nos na tatu, ali videćemo bebe se menjaju.”
Nikola je preminuo par meseci pre Lazarevog rođenja. Kad se porodila, Sara je dobila novu snagu za nove borbe – da Laza ima srećno detinjstvo, da mu ništa ne fali i da ne oseća manjak ljubavi.
„Sa njim se u meni probudila nova snaga, a i njegovim dolaskom dobila sam novi smisao. Nikola će uvek biti uz nas kao naš anđeo čuvar sa neba, tako da verujem da mi i on daje snagu da podnesem sve kako treba”, zaključila je Sara Zdravković.
***
Bonus video: Poznate Lepotice i Zveri
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
