Nova naslovnica Vanity Faira sa Šarlot Kaziragi nije teatralna, ali ima tihu, aristokratsku eleganciju koja se ne uči već se nasleđuje i živi. Baš to je razumela Ruška Bergam koja je stilizovala unuku Grejs Keli za ovu priliku.
U trenutku kada je naslovna strana Vanity Faira dobila novu ikoničnu figuru, modna i kulturna zajednica obraća pažnju na detalje koji stoje iza fotografije.
U ovom slučaju, protagonistkinja nije samo unuka Grejs Keli – Šarlot Kaziragi, već i žena koja je pomogla da njen izgled dobije savršenu formu – Ruška Bergam, jedna od najuspešnijih stilistkinja srpskog porekla na međunarodnoj modnoj sceni.
Ruška Bergam – srpski talenat koji je oblikovao svetsku modu
Ruška Bergam, rodom iz Srbije, diplomirala je ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu pre nego što je nastavila studije likovne umetnosti u Gani i preselila se u Njujork 1996. godine. Danas je jedna od najcenjenijih modnih urednica i stilistkinja u prestižnim svetskim modnim krugovima.
Između ostalog, bila je lična stilistkinja Majkla Džekosna, uključujući i rad na projektu njegove turneje This Is It, godinama je bila contributing fashion editor za Vogue Italia i L’Uomo Vogue, gde je stilizovala preko 80 naslovnih strana i sarađivala sa najvećim imenima iz sveta filma, muzike i sporta. Njeni klijenti i saradnici uključuju Madonnu, Beyoncé, Kanye Westa, Hillary Clinton, Nicki Minaj i mnoge druge zvezde.
Šarlot Kaziragi – modna ikona i kulturna figura
Šarlot Kaziragi, unuka legendarne Grejs Keli, proteklih godina gradi svoju modnu i kulturnu biografiju sa pronicljivom doslednošću. Osim što je jedno od najprepoznatljivijih lica evropske scene, Šarlot je ambasadorka i dugogodišnji partner Chanel brenda, sa kojim često sarađuje na kampanjama i događajima.
U intervjuima poslednjih sezona Šarlot često govori o ličnoj slobodi i identitetu: „Ne definišem sebe po oficijalnim titulama – više volim da ostanem slobodna u izborima i kreativnosti.“
Za Vanity Fair, njena prisutnost nije samo modna već i kulturna – magazin španskog izdanja nagradio ju je titulom Person of the Year 2023 zbog njenog doprinosa umetnosti, ženskoj emancipaciji i kulturološkom dijalogu.
Nova naslovna strana i prva knjiga
„Šarlot Kaziragi, spisateljica, intelektualka i savremena muza, fotografisana za Vanity Fair @vanityfairfrance u objektivu Matthewa Brookesa, a stilizovana od strane mene, povodom objavljivanja njene knjige La Fêlure. Filozofsko istraživanje krhkosti ljudskog karaktera“, piše Ruška Bergman na svom Instagramu o novoj naslovnoj strani.
Šarlot Kaziragi i dalje ostaje obavijena aurom misterije. Na pragu četrdesetih, objavljuje svoj prvi esej, La Fêlure, introspektivno promišljanje u formi sentimentalnog putovanja. Nakon foto-sesije na ulicama Njujorka, za Vanity Fair objašnjava zašto je konačno odlučila da spusti gard. O čemu razmišlja u tom tačno određenom trenutku? Ona sedi u prvom redu revije Métiers d’art modne kuće Chanel, održane u napuštenoj njujorškoj metro stanici. Osmehuje se, namešta mantil, pozira uz pucketanje bliceva – još jedan od onih medijskih vatrometa na koje se čini da je unuka Grejs Keli navikla od rođenja.
Šarlot Kaziragi je fascinantna ličnost koja neguje protivrečnosti kao vid zaštite. Naviknuta na crvene tepihe, krajnje je diskretna kada je reč o privatnom životu. Potomkinja dinastije Grimaldi, ne nosi njihovo prezime i ne koristi nijednu titulu – čak ni onu princeze. Zaljubljenica u književnost, gotovo svake nedelje se, protiv svoje volje, pojavljuje u tabloidnoj štampi koja je prati kao da joj od toga zavisi opstanak. Uoči četrdesete godine ipak je odlučila da kaže nešto više o svom pogledu na svet, o svojim impulsima i pitanjima.
Njena knjiga La Fêlure nije ispovedna, kakve danas obožavaju društvene mreže, već filozofsko-književna šetnja u kojoj se Šarlot Kaziragi otkriva u svojoj punoj istini. Dok je razmišljala o pisanju ovog dela, shvatila je da može da krene ka slobodnijoj formi. Autori koji su je obeležili, teme poput lepote, majčinstva, odricanja, para, žalosti – sve to čini srž knjige. Bez recepta, osim jednog – discipline. Pisanje je, kaže, poput mišića – ako se prekine, teško se ponovo uspostavlja ritam.
„Živimo u eri traume. Postoji potreba da se govori o ranama. Ali postoji i opasnost da postanemo samo svoje rane. Ponekad je potrebno napraviti otklon“, kaže ona.
Konj kao životna lekcija
U knjizi se nižu teške sudbine pisaca, ali postoji i mogućnost popravke, izlaza. Ona odbacuje idealizaciju detinjstva kao utočišta i zagovara kretanje napred. U tome joj pomaže jahanje. Konj je za nju ono što je more za Grimaldije – nužnost i lekcija života. Konj uči kako se živi, ali pre svega – kako se pada. Pas te teši, ali konj zahteva odnos zasnovan na poverenju. Prvo što se nauči jeste pad, ne zato što si ga izabrao, već zato što ga je konj nametnuo.
Znati pasti – možda je to suština ove knjige, koja ne želi da izleči, već da otvori oči. Daleko od slika sreće sa rivijere, ona raskrinkava obavezu sreće, istražuje sive zone majčinstva, krhkost lepote, i veruje u moć reči i dijaloga.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
