Jedna Nemica ispričala je odakle joj ideja da se sa mužem preseli u Crnu Goru, kao i šta je dobila od života u toj zemlji.
Janin Rosen je Nemica, po struci finansijska savetnica za žene, koja se preselila u Crnu Goru 2021. godine. Živi u Grblju i obožava život na selu. Smatra da tu ima sve što je ikad poželela: sunce, more, planine, slobodno vreme koje skoro nije imala u Nemačkoj, radi onlajn, ali efikasnije, život joj je prijatniji i opušteniji…
Ona je za portal caffemontenegro.me ispričala kako je sve krenulo.
„Prvi put sam se susrela sa Crnom Gorom 2018. godine. Moji svekar i sverkva su putovali po zemlji i pokazali nam fotografije, te su nam pričali o toj maloj balkanskoj zemlji. Sama sam prvi put posetila zemlju 2019. godine sa svojim suprugom Bjornom i obišli smo Kotor, Tivat i Budvu. Moji svekar i svekrva su se zaljubili u Crnu Goru toliko da su kupili zemljište i želeli su da se presele ovde. Tako smo i mi dolazili nekoliko puta godišnje na nekoliko nedelja i takođe smo se zaljubili u Crnu Goru. Imali smo mnogo informacija od njih, ali smo se i konsultovali sa drugim osobama iz Nemačke, koje žive ovde u Crnoj Gori.“
Ispričala je i šta ih je tačno dovelo u Crnu Goru.
„Rođena sam na zapadu Nemačke i preselila sam se na severnu obalu Nemačke sa 18 godina zbog ljubavi prema moru. Tamo sam završila bankarski kurs i studirala finansijski menadžment i radila sam 12 godina u banci pre nego što sam se 2020. godine osamostalila kao finansijska savetnica za žene. Upoznala sam svog supruga 2017. godine i zajedno smo putovali po Evropi u kamperu. Na kraju smo stigli u Crnu Goru i bili oduševljeni bogatstvom prirode. Između Tivta i Budve, u Grblju, kupili smo zemljište 2020. godine sa idejom da izbegnemo hladnu zimu u Nemačkoj i da se osećamo ugodno tri mjeseca na našem zemljištu sa pogledom na more.“
Ideja da provedu samo zimu u Crnoj Gori pretvorila se u ideju da tu ostanu zauvek.
„Vreme je bolje, ljudi su ljubazniji, hrana je zdravija i ukusnija… i tako smo odlučili da se preselimo i napustimo naš stan u Nemačkoj. Volim opuštenost ljudi ovde, ali me to često dovodi do mojih granica. Kada dogovaramo sastanke, moramo računati na to da će se sastanak održati sa zakašnjenjem ili čak pre nego što je planirano. Veoma sam disciplinovana osoba i koristim kalendar. Kada sam prvi put izvukla telefon da proverim imam li vremena za kafu, ljudi su me gledali čudno. Kafa je uvek opcija, isto kao i hrana ili rakija.“
Kako kaže, u Crnoj Gori je postala mnogo opuštenija.
„Moj savet za život u Crnoj Gori je: budite jednostavni i ne planirajte previše. Često sam bila frustrirana jer mi planovi nisu uspevali. Inače, jako sam se dobro prilagodila. U selu smo se jako dobro integrisali, a ja volim mediteransku hranu. Brzo sam je usvojila i pokušavam mnoge recepte da pripremim. Žene u selu mi puno pomažu u tome. Zauzvrat mogu im preneti nekoliko nemačkih recepata ili da kuvamo zajedno. Primećujem od kako živim ovde kako živim s prirodom i njenim pravilima. Zahvaljujući našem zemljištu, provodimo puno vremena u prirodi i imamo svoje voće i povrće. Osećam se vitalnije i zdravije“, kaže.
Ona u Crnoj Gori radi posao koji je radila i u Nemačkoj, većinom onlajn i samo joj je potreban računar da obavi sve.
„Sada radim manje. U Nemačkoj sam sedela ispred računara od jutra do večeri, čak i vikendima. Sada radim efikasnije jer me život mami napolje. Na plažu, na sunce, u planine ili u dobar restoran. Za to želim da izdvojim vreme i promenila sam svoj radni ritam.“
Ona inače podržava samostalne preduzetnice i žene rukovodioce u njihovom finansijskom obrazovanju. To znači da im približava celo tržište investicija kako bi postale nezavisnije i donosile prave finansijske odluke za sebe. Specijalizovala se za žene jer vidi tu veliki potencijal, a često primjećuje da žene imaju nedostatak znanja o finansijama. Želim to da promeni i podstiče žene da budu samostalne finansijske liderke.
„Crna Gora je mala zemlja koja za mene spaja sve što želim u životu. More, sunce, ukusnu hranu, srdačne i iskrene ljude, planine i zadivljujuću prirodu. Ovde mogu da organizujem sama svoje radno vreme jer nisam vezana za fiksno radno vreme i samostalno planiram termine sa svojim klijentkinjama. Ipak, trudim se da održavam radni ritam. Radim delimično ujutru ili popodne i uveče. Tako uvek imam pola dana slobodno, koji rado provodim sa suprugom, porodicom, prijateljima ili u bašti sa svojim psima.“
Na kraju, posebno u Crnoj Gori ističe srdačnost.
„Nikada nigde nisam bila tako srdačno dočekana kao stranac kao u Crnoj Gori. U prvim nedeljama često sam plakala od radosti jer nisam znala kako da se nosim s toliko topline i ljubavi. Posebno u severnoj Njemačkoj ljudi su vrlo rezervisani i prvo drže godine odstojanja. Ovde vas odmah grle, ljube i sa stvarnim interesovanjem vas uključuju u porodične krugove.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
