Goranka Matić je napravila sve one čuvene crno-bele fotografije muzičara koji su nosili novi talas, a specijalno za portal Zadovoljna.rs izabrala je fotografije koje podsećaju da ni tad scenu nisu činili samo dečaci iz Idola, Radničke kontrole, Šarla Akrobate, Električnog orgazma... Bilo je tu devojaka i u publici, ali i na samoj bini.
„Imaš malu Marinu u Električnom orgazmu u prvoj postavi, onda imaš Via Talas, imaš Bebi Dol, pa Slađanu Milošević – ona nije Novi talas, ali je tu… Kasnije je došla i Margita (EKV). Bilo je ženskih, ali nije ih bilo previše. Mislim da je i onda postojala neka ravnopravnost, to su sve ljudi koji su odrasli u sistemu gde nije bilo diskriminacije, ali naporan je posao baviti se muzikom, putovati, vući instrumente… Ako hoćeš da se baviš time ravnopravno, ravnopravno i vučeš“, priča nam Goranka Matić, s kojom smo razgovarali o devojkama novog talasa.
Marina Vulić bila je deo prve postave Orgazma.
„Marina je bila zlatna, basistkinja je bila, dakle nije bila frontmenka, nego baš muzičarka. Baš je bila curica, nije bila zvezda, nego normalna devojka, baš mi je bila draga. Mislim da je ona posle u Londonu živela I da se skoro vratila u Beograd, ali nisam je videla“, kaže Goranka.
Ipak, mnogima će prvo u glavi biti lik Margite Stefanović, klavijaturistkinje Katarine II i Ekatarine Velike, i onaj legendarni grafit: „Margita je dečak“.
„Magi je bila jedna od najlepših cura, nije morala da se doteruje. Svojom pojavom I svojim okicama crnim je plenila, a imala je apsolutni sluh. Znala je da svira. Imala je nešto posebno u sebi, izgledala je drugačije od ostalih devojaka. Kao u kolu kad se primeti neka devojka, onako baš posebna. Tako je Margita u kolu Novog talasa bila posebna“, priseća se Goranka.
Ima dosta fotografija na kojima je Margita. Prepoznajemo i Bebi Dol, kao devojčicu, te Slađanu Milošević koja je već tad gradila imidž i modne zvezde.
Međutim, kad je u pitanju scenski nastup, Goranka ima još favorita.
Pročitajte još:
„Cura iz Parafa je fenomenalno izgledala, baš pankerski. Imala je za nastupe malo drugačiji kostim, malo jaču šminku, razdrndanu kosu, ali bila je ličnost, nije tu mnogo uloženo, nije bilo stilista, šminkera, kreatora. Sve je bio lični izraz. Postojao je autorski momenat i u muzici i u oblačenju“, ukazuje. „Inače su bez mnogo sredstava imali svoj stil, bez nekih firmiranih stvari, dodatnih štosova. To je bila ličnost koja zrači, kroz sve što obučeš. Vd je na primer imao kožni, seljački prsluk, ali to je na njemu izgledalo fenomenalno. I ove cure se nisu ništa posebno oblačile, ali su zračile“.
A obožavateljke? Devojke iz publike? Grupi cure?
„Nije bilo tih grupi, bilo je devojaka koje su se družile s njima i da su bili momci na ćošku, isto bi se družili. Ja možda i nisam dobar svedok za to zato što sam ja već bila matora, već sam imala 30 godina. Oni su imali svoj život u koji se ja nisam previše petljala, jedino sam se s Idolima malo više družila. Oni su baš građanska grupa, više su imali te kućne zabave. Na prvom albumu, unutrašnji omot su oni, a s druge strane njihovi prijatelji. Ali, ni na toj slici nema cura, mada su imali drugarice, dolazili su i s devojkama i bez devojaka, jednostavno su se družili. Kod njih sam znala devojke iz društva, a na koncertima je bilo podrške sa svih strana. Sigurno je bilo devojaka koje su ih pratile – momci s gitarama, malo li je?“, smeje se Goranka. Priseća se imena devojaka sa svojih fotografija koncertne publike.
Žao joj je, kaže, što nije više fotografisala publiku.
„Nije baš da su glumice dolazile, možda su bile klinke, ali nije bilo onog: “Pojavila se ta i ta”… Sve su bile ravnopravne, makar iz moje vizure“, objašnjava. A dok se mi pitamo kako je tačno izgledala ta vizura i kako je bilo raditi kao fotografkinja u tom trenutku, otkriva nam jednu neobičnu „privilegiju“ koju je dobila kao žena novog talasa.
„Jedino meni Cane (Partibrejkers) nije pljuvao u fotoaparat“, smeje se Goranka Matić.
Pogledajte još neke fotke devojaka tog vremena.
*
Pratite nas i na društvenim mrežama:
