Brojni riadi u Maroku, tj. tradicionalne kuće sa unutrašnjim dvorištem, poslednjih godina pretvoreni su u prelepe boutique hotele i pružaju putnicima kulturološko i luksuzno iskustvo koje je nekada bilo nedostupno.
Klasičan riad građen je oko centralnog dvorišta sa vrtom i fontanom. Enterijer često krase raskošni dekorativni elementi, keramičke pločice u šarenim geometrijskim šarama na zidovima i podovima, rezbareni beli štuk, oslikani drveni plafoni i sjajni, polirani zidovi od gipsa.
„Postoji izuzetna raznolikost među riadima u Marakešu, čija estetika varira od bogato ukrašenih elemenata tradicionalnog marokanskog stila do ultramodernih enterijera koji bi se bez problema uklopili u loft u Njujorku“, kaže Sajrus Bozorgmer, Britanac koji je na čelu nekoliko riada u Marakešu.
„Vlasnici neretko žive čak u Italiji, na Tahitiju, u Sjedinjenim Američkim Državama i svako donosi sopstvenu viziju, tako da svaki riad ima jedinstven identitet, prožet ličnošću i istorijom osobe koja stoji iza njega i njenim odnosom prema Maroku“, dodaje Bozorgmer.
El Fenn
El Fenn, ili „kuća umetnosti“, otvorila je 2004. godine Vanesa Brenson, sestra britanskog preduzetnika Ričarda Brensona.
Kako i dolikuje hotelu u vlasništvu osnivačice Marrakech Biennale-a, ovo je istovremeno luksuzni hotel i muzej savremene umetnosti.
„Ona je kolekcionarka i ranije je imala galeriju u Londonu, tako da je ovde u velikoj meri sve povezano sa umetnošću. To povezuje sve ono čime se mi bavimo i ono što mi jesmo i mislim da nas upravo to izdvaja“, kazao je generalni menadžer Vilijam Smit, a prenosi CNN.
Iza nenametljivih vrata u medini Marakeša krije se imanje sa 22 sobe, raspoređene oko tri unutrašnja dvorišta.
Nakon frenetičnog sveta medine spolja, kaže Smit, dočekuju vas tišina, cvrkut ptica, a zatim svi ti koloriti.
„Sećam se kada sam prvi put ušao ovde, bilo je to jedno veliko iznenađenje. I iza svakog ugla pojavljivalo se nešto novo za videti i potpuno novo iskustvo.“
Riad de Tarabel
Nekoliko ulica dalje od hotela El Fenn nalazi se Riad de Tarabel, elegantna oaza smeštena u vili u stilu francuske kolonijalne arhitekture.
U vlasništvu je francuskog aristokratskog para, Leonarda Degoja i Roz Mari Furnije.
Vila je uređena u prigušenim nijansama maslinaste i krem boje, a prostor je ispunjen porodičnim naslednim predmetima, kao i nameštajem od bambusa i ratana.
Hotel ima svega 10 soba, uključujući tri apartmana, kao i grejani bazen u dvorištu i mali bazen na krovu.
Royal Mansour Marrakech
Kada je kralj Maroka odlučio da 2010. godine otvori hotel Royal Mansour Marrakech kao krajnju definiciju raskoši, izabrao je da izgradi 53 potpuno nova riada.
Svaki od njih je troetažni dragulj, sa maksimalno četiri spavaće sobe, opremljen raskošnom kombinacijom ukrašenih zidova, rezbarenog štuka i drvenih paravana, oslikanih drvenih plafona, svile i brokata, bez ikakvog kompromisa kada je u pitanju ulaganje, uz privatno dvorište i krovnu terasu sa bazenom i kaminom.
Dajući riadima ultimativni luksuzni zaokret, tu su četiri restorana sa azijskom, marokanskom, francuskom i mediteranskom kuhinjom.
Na raspolaganju su i spa centar, hamami, zatvoreni bazen, teretana, pilates studio, biblioteka sa teleskopom za posmatranje zvezda kroz pokretni krov.
Visoki zidovi okružuju Royal Mansour, svega nekoliko minuta hoda od trga Džema el Fna, bučnog i živopisnog prostora koji noću oživi zahvaljujući mađioničarima, prodavcima, kao i pripovedačima priča.
Zanimljivo je da su razni direktori velikih kompanija i politički lideri boravili u njegovom najvećem riadu, četvorosobnom Riad d’Honneur, koji se prostire na čak 1.800 kvadratnih metara.
Riad Jaaneman
Otvoren 2014. godine, Riad Jaaneman kombinuje savremeni italijanski stil, art deco nameštaj, mermerna kupatila sa uzglavljima kreveta u marokanskim šarama.
U jednom od pet apartmana u ovom riadu kupatilo krase zeleni mermer iz Južne Amerike, zidovi od tadelakta u boji ebanovine.
U drugom apartmanu kupatilo je uređeno tamnosmeđim mermerom iz Španije i tadelakt zidovima u boji duvana, a spavaća soba je dekorisana afričkim artefaktima.
Na raspolaganju su spoljni bazen i hamam, a osoblje riada organizuje dnevne izlete do planine Atlas, skijanje, časove kuvanja i jogu.
Vlasnik Italijan Leonardo Đangreko, bivši investicioni bankar u Londonu, napustio je finansijski sektor 2010. godine kako bi, kako kaže, ponovo našao smisao.
Riad je kupio 2003. godine kako bi u njemu živeo, proveo je dve godine u njegovoj restauraciji, a potom je planirao da tu izloži deo svoje kolekcije savremene umetnosti.
Riad El Amine
Za razliku od Riad Jaaneman, Riad El Amine u Fesu ponosi se tradicionalnim marokanskim zanatstvom.
Ima dva unutrašnja dvorišta. Jedno krase stubovi ukrašeni zellige pločicama, koji uokviruju reflektujući bazen obložen pločicama u tirkiznim nijansama.
Drugo ima fontanu posutu laticama ruža, smeštenu u nišu u obliku devetokrake zvezde, kao i keramičke pločice sa geometrijskim šarama.
Jedan od osam apartmana u riadu sa ukupno 11 soba ima baldahin-krevet sa zavesama, a ostali apartmani imaju lučne prozore od obojenog stakla.
Vlasnik, marokanski turistički agent, kupio je dva riada 2004. godine i naručio izradu novih pločica i štukature ručno kako bi verno oponašali stare.
„Upravo su restauracije ovih drevnih kuća sa dvorištima, uglavnom od stranaca koji su se doselili, zaista spasle drevne, siromaštvom pogođene medine od potpunog propadanja“, kaže Džoel A. Zek, predsednik agencije Heritage Tours Private Travel iz Njujorka, koja osmišljava putovanja u Maroko.
„Pre 20 godina to su bila potpuno drugačija mesta. Ovo je savršen primer adaptivne prenamene koja je spasla čitav istorijski kvart i značajno doprinela rastu ekonomije i turizma.“
La Maison Arabe
Prvi gradski riad-hotel bio je La Maison Arabe, riad sa 26 soba i čuvenom marokanskom školom kuvanja, otvoren 1997. godine.
Smatra se da je prvi vlasnik riada u Marakešu koji nije bio lokalac bio naftni naslednik Džej Pol Geti Jr, koji je krajem 1960-ih kupio zapušteni riad i angažovao američkog dizajnera enterijera Bila Vilisa da ga uredi.
Ta ekstravagantna fantazija u stilu arapskih noći pojavljivala se u časopisu Architectural Digest i drugim dizajnerskim magazinima.
Vilis, koji je postao dizajner džet-set zajednice stranaca u Marakešu, od Iv Sen Lorana do naslednice kompanije Fiat, Marele Anjeli, pomogao je da se marokanski dizajn enterijera lansira na međunarodnu scenu.
„Za one koji zaista žele da iskuse autentičnost, pravi riad može biti izuzetno iskustvo“, kaže Džoel Zek iz Heritage Tours Private Travel.„Većina ne nudi pogodnosti punog hotela, ali su prelepi, svaka soba je drugačija i nude magiju i osećaj boravka u Maroku i njegove gostoljubivosti koji su apsolutno nenadmašni.“
Riadi nemaju prozore okrenute ka ulici, svi gledaju ka unutrašnjem dvorištu. Ulazi su često obična vrata na zidovima, u uskim sokacima medine.
Ovi neupadljivi eksterijeri ne daju apsolutno nikakav nagoveštaj čuda koja se kriju unutra.
„Često vidite izraz čistog straha na licima gostiju kada prvi put stignu do riada, do ponekad neobeleženih vrata u mračnoj uličici“, kaže Bozorgmer. „Ne znaju da li će ikada pronaći put nazad, sve dok se ne opuste i ne steknu osećaj sigurnosti. To je ovdašnji način – nema razmetanja spolja, bogatstvo se pokazuje unutar kuće.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
