Po svetu je mnogo uspešnih, lepih moćnih Srpkinja, a neke od njih su svojim talentom i šarmom osvojile i čuveni Pariz.
Simona Sićović
Simona Sićović je izuzetno talentovana devojka koja i glumi, i svira gitaru, i piše tekstove. Ima tek 24 godine, a već je postala „slavuj Monmartra“, a i publiku ganula likom Kaće u filmu „Posmatrači“ o trgovini ljudima. Ona je za Zadovoljna.rs govorila o tome kako je biti Parižanka iz Beograda.
„Slavuji Monmartra je udruženje koje je nastalo i pre pandemije korone, a zaživelo je najviše nakon prvog karantina kada su svi barovi i dalje bili zatvoreni. Cilj je da se održi stari boemski duh Monmartra koji je, kao i naša Skadarlija, postao turistička atrakcija i skoro pa izgubio svaki smisao. Na veliku sreću, na Monmartru se okupilo mnogo umetnika i oni iz celog sveta nastavljaju da dolaze i da održavaju taj boemski duh. Udruženje je ranije jednom nedeljno održavalo festivale kada su se svi umetnici okupljali od 15 do 20 časova. Muzičari bi svirali, vajari bi vajali, slikari slikali, glumci igrali neku predstavu… Jako je lepo, oseća se jedan poseban duh ujedinjenosti i deljenja. Smatram da je to takvo energetsko polje, puno ljubavi. Naravno da je magična misao setiti se da su tu pre nas bili i Aznavur, Edit Pjaf, Pikaso, Dali, Van Gog… I verujem da ovaj duh nikada neće nestati i da će uvek biti novih generacija koje će da nastave da stvaraju i dele pozitivne stvari i vibracije“, kaže Simona, koja veruje da je publiku osvojila rokenrolom i dubokim hrapavim glasom.
Ona je ispričala i šta je najlepše u tom poslu, koga je sve moguće upoznati, ali i koliko prosečan ulični svirač može da zaradi od te ljubavi.
„Sve zavisi od energije koju stvaramo, ljudi to uvek osete i znaju da nagrade. Takođe, zavisi od repertoara i, naravno, od vremena koliko dugo sviramo. Imam neke poznanike koji žive samo od toga i tamo su svaki dan dok ne zarade barem 70-100 evra. Ali moguće je zaraditi i do 300 evra i više. Zavisi od dana i od predanosti. Mada ja ne idem da sviram za pare. Bilo je trenutaka, ali zaista se retko dešava. Više sam tamo zbog deljenja i druženja i osećaja pripadnosti koji dobijam iako sam tako daleko od kuće. I verujem da se mnogi tako osete kada zapevamo i zasviramo zajedno.“
Simona priznaje i da joj je u svemu najizazovnije da pobedi svoju tremu jer se često desi da tu bude i više stotina ljudi koji ih slušaju.
Moraš voleti Pariz da bi on tebe voleo
„Pariz mi je dao mnogo toga, za početak slobodu da budem ono što jesam i da radim ono što volim. Tamo imam jednu nestvarnu podršku koju ovde nikada nisam imala. Neizmerno sam zahvalna mojoj mami što me je podržala da nastavim svoje školovanje tamo jer Pariz je raskrsnica sveta i svetske kulture. Upoznati ljude iz toliko različitih država u kojima nikada nisam bila, a koji su nam dali deo sebe i svog sunca me zaista ispunjava. Jednostavno svaki dan naučim mnogo toga. Naravno, ima mnogo toga što me nervia, ali moraš voleti Pariz da bi on tebe voleo. Nepravde ima svuda. Nije Pariz bolji od Beograda. Samo Pariz meni više prija u ovom dobu mog života nego Beograd jer i dalje rastem, i dalje se menjam veoma brzo i potrebna mi je raznolikost i sloboda“, kaže Simona i dodaje da je tamo najteže navići se na drugačiji mentalitet.
Parižanke nose razbarušenu kosu, svedenu šminku i – staru odeću
A koja su sitna zadovoljstva Parižanki – imaju li neke male riuale, kako se zapravo neguju te žene koje su sinonim lepote?
„Dosta sam sličnija Parižankama nego Beograđankama – Parižanke se ne sređuju mnogo i najbitnije im je da uvek izgledaju prirodno. Kosa uvek može da bude malo čupavija, šminka je na minimalnom nivou i najbitnije je to svetlo koje svi posedujemo, koje izlazi iznutra.
Moda je zato posebna priča.
„Iznenadilo me je što mnogo vole da nose stare stvari. I stvarno svakodnevno na ulici srećem i upoznajem momke i devojke koji su apsolutno obučeni od glave do pete u neki stil iz sedamdesetih. To je za mene čarobno jer sam oduvek patila za tim nekim godinama. Ne želim da generalizujem, sve to zavisi od osobe do osobe, ali ovo sam primetila kod većine ljudi koje sam upoznala.“
Nataša Jovanović
Strankinja bez znanja jezika u velikoj zemlji, polulegalno boravište, teški poslovi i borba za svaki dinar, žrtva prevare i lažnih obećanja, život na društvenoj margini, pa onda podizanje iz pepela, ulazak u svet biznisa rame uz rame sa velikim igračima i dolazak do statusa ugledne poslovne osobe….
Sve to zvuči kao scenario za holivudski film, ali to je istinski život Nataše Jovanović (46) iz Kragujevca, koja se 2002. godine sa četvorogodišnjim sinom uputila u Pariz. Od tada je Nataša stvorila sopstvenu firmu i jedinstvenu onlajn platformu za rezervaciju luksuznih odmora širom sveta, a za njenu priča o biznisu, koji je osmislila i pokrenula, pre nekoliko godina zainteresovao se i ugledni magazin Forbs u specijalnom novogodišnjem izdanju.
Osetila obe strane medalje života u Gradu svetlosti
Mlada poslovna žena i majka 23- godišnjeg studenta, poreklom iz Kragujevca, skoro dve decenije živi u Parizu. Danas, kada se osvrne na početak svog života u Francuskoj, kaže da je preturila sve i svašta preko glave, ali da je postigla željeni cilj, a to je bolji život za svog sina. Osetila je kaže, obe strane medalje života u Gradu svetlosti, pa danas sa tim iskustvom čvrsto stoji sa obe noge na zemlji i malim, ali sigurnim koracima gradi karijeru.
Sferu svog poslovanja Nataša je usmerila ka najbogatijim turistima, ali objašnjava, ne zbog toga što oni imaju najviše novca već zato što je uvidela da na tom polju postoji praznina.
Nataša je osmislila platformu za onlajn rezervacije luksuznih smeštaja širom sveta „Lux top 360“ (www.luxtop 360.com), koja za razliku od sličnih portala Booking i Air bnb, uz smeštaj, gostima nudi i konsijerž, tj. čitavu paletu servisnih usluga – od dočeka na aerodromu, obezbeđivanja ulaznica za muzeje i pozorišta, preko rezervacija u restoranima, do turističkog vodiča i mnogih drugih zahteva gostiju.
Nataša je na razvijanju ideje o luksuznim odmorima radila više od dve godine, a za to vreme oko sebe je okupila tim kvalitetnih programera, dizajnera i marketinških stručnjaka. I nekadašnji direktor prodaje u Air bnb Dei Lamber počeo je da radi kao konsultant u njenom timu.
Anika Božić
Anika Božić je nekadašnja srpska manekenka iz Sremske Mitrovice, a danas preduzetnica, blogerka i jedna od najbogatijih Srpkinja.
Udajom za biznismena Jusufa Al-Saraja je dobila nadimak arapska princeza.
Anika, koja je radila i kao novinarka, za oko javnosti zapala je upravo kad se udala za milionera Jusufa Al-Saraja koji zapravo nije arapski princ. Njegov deda je bio državnik palestinskih država, dok je Jusuf život proveo u Kanadi. Ali Anika svakako živi kao princeza.
Sa mužem i decom boravi na relaciji Kairo–Pariz, a njen stan u francuskoj prestonici je pravi dragulj dizajna enterijera. Nalazi se u centru grada, ima pogled na Ajfelovu kulu i tu je Anika okružena raskoši, luksuzom i zlatom.
„Stan u Parizu je mešavina klasičnog i modernog stila, upotpunjen s dosta antikviteta, kristalnih lustera i persijskih tepiha. Detalji su esencijalni kako u dizajnu i enterijeru, tako i u modi. Ceo život se bavim detaljima, detalji čine dizajn“, kazala je u jednom intervjuu.
Prosidba tokom noćnog razgledanja Pariza
Pariz je za Aniku poseban grad i jer ju je Jusuf tu zaprosio.
„Jusuf me je zaprosio na neverovatno originalan i romantičan način. Krenuli smo u noćno razgledanje Pariza i u jednom momentu vozač je zaustavio automobil i zamolio me da izađem jer ima poruku za mene. Na bilbordu sam ugledala pitanje: ‘Da li bi se udala za mene?’ Taj trenutak nikada neću zaboraviti, priznajem da sam se zbunila i da mi je trebalo nekoliko minuta da glasno izgovorim ‘da’”, ispričala je svojevremeno Anika, koja povremeno dođe i u Srbiju.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
