Nastasji je otkriven kancer u četvrtom mesecu trudnoće.
Nastasja Nedimović (33) bivši profesionalni sportista i reprezentativka u vaterpolu, uspela je da dobije bitku protiv opake bolesti koja ju je zadesila sa 27 godina, u četvrtom mesecu trudnoće.
„Pred kraj sedmog meseca postavljena mi je tačna dijagnoza – rak koštane srži (multipli mijelom), a negde od četvrtog su simptomi krenuli da budu sve jači i onda sam već negde od šestog meseca ostala nepokretna. Sve vreme sam išla na kontrole, a kada više nisam, moja majka je nosila rezultate kod doktora. Sve vreme su pripisivali to stanje trudnoći dok nismo tražili drugo mišljenje. Mesecima sam tragala za dijagnozom takoreći jer su me doktori malo je reći ignorisali, tj moje stanje u trudnoći. Simptomi su išijas u obe noge, jaka anemija, slabost, neobjašnjiv umor, spazmi po leđima… Funkcionisala sam tako da sam bila nepokretna, trudna, u pelenama kod kuće čekala devet mesec da se porodim jer mi je tako rečeno. Poslata sam na hitan carski rez, pri ulasku u osmi mesec. Za dijagnozu sam saznala dan nakon porođaja. Saopštili su mi je suprug i brat. Naravno, doživela sam šok, ali uz punu podršku supruga, shvatila sam da je to nešto sa čim ćemo se zajedno izboriti, iako je rak po statistikama hroničan i neizlečiv, i životni vek pacijenta je pet godina“, počinje Nastasja svoju priču za portal Zadovoljna.rs.
Sa saznanjem o ovoj bolesti, prva pomisao koja Nastasji prolazi kroz glavu je: „Da li će moja deca odrasti bez mene?“
Nakon porođaja, Nastasja je prebačena u šok sobu, kada joj dovode sina Vuka u inkubatoru, ali već tada, simptomi njene bolesti uzimaju maha.
„Kada su mi sina Vuka dogurali u inkubatoru, nažalost, uspela sam da vidim samo njegov trzaj nogice jer više ni glavu nisam mogla da podignem sa jastuka. Tada je prebačen da se bori sam, u dečiju bolnicu, jer je rođen dva meseca pre termina, sa dva kilograma“, priča Nastasja.
Iako bitka sa kancerom sama po sebi nikako nije jednostavna i laka, Nastasja je imala još jedan zadatak.
„Prošla sam pet ciklusa hemoterapije, a za to vreme sam morala da ponovo naučim da sedim i hodam. Usled dijagnoze, svakoga ko ima multipli mijelom, kosti postaju krhke i pune tzv. lezija (rupa) po kostima, pa pri bilo kakvoj maloj sili, kosti pucaju. Bila sam uspavana totalnom anestezijom tokom porođaja, tako da ne znam kako je tačno došlo do toga, ali kada sam se probudila, stanje mi je bilo gore nego pre porođaja. Slomljeni pršljenovi, grudna kost i rebra tokom porođaja otežali su čitav proces izlečenja“, priseća se Nastasja svoje bitke.
U njenom sećanju i dalje su bolni oni trenuci u kojima je propustila dečje zagrljaje i deo njihovog odrastanja.
„Naročito mi je teško pala odvojenost od dece – prevremeno rođene bebe Vuka i ćerke Nie koja je imala nepune dve godine. Propustila sam prvih devet meseci njegovog života jer je živeo sa mojom mamom i očuhom dok sam ja bila u bolnici“, priča ova hrabra žena.
Tokom bolesti, Nastasja se suočavala sa raznim mislima, najviše su je mučile one u kojima njena deca odrastaju bez nje, ali kroz sve te trenutke, najveća podrška joj je bila porodica.
„Suprug nijednog momenta nije odustao od mene, niti pomislio na to da ja neću uspeti. On je neko ko je bio i ostao moja stena. Ko je znao da me podigne kada padnem i gurne bliže ka cilju. Govorio je da su nam ovakve karte dodeljene, i da sada treba da zaigramo sa njima. Nia je bila veoma mala kad se to desilo, ali svakako da je osetila promene zbog nagle višemesečne razdvojenosti. Nikada nisam plakala pred njom, i bila tužna jer zaista, čak i u najgorim trenucima nisam imala potrebu za tim u njenoj blizini jer je ona bila lek za moju dušu. Deca nam pružaju ogromnu količinu energije, to treba iskoristiti u takvim situacijama“, priča nam Nastasja.
Sada, nakon pobede bolesti, Nastasja živi punim plićima, kako sama kaže „življe nego mnogi drugi ljudi koji su zdravi i nikada nisu imali problema sa zdravljem“.
„Ne posmatram više to kao ružne uspomene nego jednostavno kao život koji mi je dat. Iz najgoreg uvek izvlačim najbolje. Taj period je kao jedna vrsta životne škole koja me je naučila dosta toga. Kroz tu školu, sebe sam upoznala više. Stres je ono što sam prvo izbacila, nerviranje oko sitnica, nebitnih stvari, pa čak i nekih bitnih na koje jednostavno ne mogu uticati, i to je u redu. Potrudim se oko svega maksimalno, dam sve od sebe, a ono na šta ne mogu da utičem, prepustim životu. Više brinem o sebi i svom zdravlju. Ishranu sam potpuno promenila. Već šest godina ne jedem šećer, veštačke zaslađivače, belo brašno, meso, kvasac niti prerađenu industrijsku hranu“, priča Nastasja.
I nakon pobede karcinoma, kod ove Bečejke je ostao strah od pomisli da bolest može da joj se vrati.
„U početku mi se taj strah javljao veoma često, svakodnevno, što je skroz normalno. Kako godine prolaze, a ja sam sve bolje, tako i imam sve više samopouzdanja vezano za svoje zdravlje. Sada čak smatram da, ukoliko se desi tako nešto, ja sam i dalje u prednosti jer sam već iskusila tu borbu, upoznata sam sa dijagnozom, metodom lečenja, onoga šta bi me moglo sačekati, a čak bi se i ranije otkrilo jer redovnim kontrolama pratim svoje stanje“, kaže Nastasja.
Za kraj, svima onima koji biju bitku sa karcinomom, Nastasja je poručila da nikada nije kasno da se promene loše navike i steknu nove.
„Ne treba da dozvolite da vam neko daje prognoze i određuje koliko ćete da živite i da li ćete da preživite. Dijagnoza ne treba da bude i naša prognoza! I želim da znaju da je rak zarez, a ne tačka“.
Sada, Nastasja je influenser na društvenim mrežama sa fokusom na polju kancera i zdravog životnog stila.
„Cilj mi je da motivišem i inspirišem ljude koji se nalaze u nekoj teškoj životnoj situaciji, ali isto tako i potpuno zdrave ljude da navedem da malo zastanu i razmisle o važnosti života i zdravlja. Takođe, želim da pružim nadu obolelima, kao i bilo kome ko prolazi kroz težak život, da nikada nije kraj, da treba da veruju sebi i u sebe“, poručuje Nastasja.
Nastasja živi u Novom Sadu sa porodicom.
***
BONUS VIDEO: Keto – savršena dijeta za Srbe
Pratite nas i na društvenim mrežama:
