Većina za nju nikada nije čula, a bila je genije baš kao i njen brat.
Istoriju ne možemo znati van okvira onoga o čemu su nas učili u školi osim ako ne počnemo da kopamo u potrazi za dodatnim informacijama. Jedna od tih priča je ona o sestri Volfganga Amadeusa Mocarta za koju većina ljudi nikada nije čula, a bila je genije baš kao i on.
Pre nego što je Volfgang počeo da piše prve kompozicije, njegova starija sestra Marija Ana Mocart, koju su zvali Nanerl, već se dokazala kao čudo. Njih dvoje su kao deca nastupali po Evropi.
„Ima kritika koje hvale Nanerl, ona je čak prva i zaradila novac od nastupa“, piše glumica i kompozitorka Silvija Milo.
U jednoj kritici iz 1763. ime Marije Ane je neodvojivo od Volfgangovog.
„Zamislite 11-godišnju devojčicu koja izvodi najteže sonate i koncerte najvećih kompozitora na čembalu ili klaviru, uz preciznost, neverovatnu lakoću i besprekoran ukus. Zadivila je mnoge“, piše u kritici.
Publika u 18. veku je za Volfganga Amadeusa Mocarta i čula kao za jednu polovinu vunderkind dua. Vremenom je sestra izbrisana sa slike. Ona se ne pojavljuje ni u filmu Miloša Formana „Amadeus“, o njoj nismo učili u školama, i tek nedavno je počela ponovo da intrigira ljude iz sveta umetnosti.
„Dok sam odrastala, znala sam da ću biti violinistkinja, a ni u istoriji muzike ni u mom repertoaru nije bilo ženskih kompozitora“, priča Silvija.
Ona je za Mocartovu sestru saznala kada je videla njihov porodični portret.
Na slici Nanerl i Volfgang sede jedno pored drugog za čembalom, a pored stoji njihov otac Leopold. Nanerl ima ogromnu, čudnu frizuru na vrh sićušne glave. Kad smo već kod frizure, Nanerl je bratu pisala u njihovom šaljivom maniru: „Pišem vam sa erekcijom na glavi i veoma se plašim da ću zapaliti kosu.“
Kada je otkrila Mocartovu sestru, Milo je počela da kopa kroz istorijske arhive i da čita sve što joj je dolazilo pod ruku, uključujući i intimna pisma. Tako je na osnovu tog istraživanja nastao pozorišni komad „The Other Mozart“. U svom eseju koji je pisala za „Guardian“ ona piše o Nanerlinoj sudbini: „Ostavljena je u Salcburgu kada je napunila 18. Devojčice su mogle da nastupaju i putuju, ali bi devojke i žene koje bi to činile imale lošu reputaciju. Otac je na turneje nastavio da vodi samo Volfganga. Nanerl više nikada nije bila na turneji.“
Znamo da je komponovala muziku, ali nijedna od njenih kompozicija nije preživela. Ipak, jedan australijski istraživač je tvrdio da je našao Nanerlin muzički rukopis, i to kao deo kompozicija koje je Volfgang koristio za vežbanje.
Ima i onih koji tvrde da je Mocartova sestra, koja je od njega bila starija pet godina, ostavila dubok trag na njegovo izvođenje muzike.
Godine 2011. je snimljen i igrani film „Mocartova sestra“ koji se poigrava činjenicama, ali uprkos tome osvetljava nepoznatu priču o nepravedno zaboravljenoj istorijskoj ličnosti.
Posle ovakvih priča, neminovno je sebi postaviti pitanje – za koliko talentovanih žena iz prošlosti nikada nismo čuli samo jer su bile žene? I koju cenu smo kao civilizacija platili zbog toga? Čini se preveliku.
BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
