Neustrašiva Ruskinja ostaće zauvek upamćena.
Marija Oktjabrskaja je ruska heroina čija životna priča liči na film – i pokazuje kolika je moć ženske odlučnosti. Njena osveta nacistima postala je legendarna, a u istoriju zauvek je ušao i njen tenk „Borbena devojka“ – koji je bio strah i trepet za Hitlerovu vojsku.
Oktjabrskaja je rođena na poluostrvu Krim u siromašnoj ukrajinskoj porodici, jedno od desetoro dece svojih roditelja. Pre izbijanja Drugog svetskog rata, radila je u fabrici konzervi, a potom u jednom trenutku kao telefonska operaterka.
Godine 1925. upoznala je ljubav svog života, oficira sovjetske vojske po imenu Ilja Oktjabrski. Njih dvoje su se venčali iste godine.
Muž je uticao da se zainteresuje za vojna pitanja. Čak se obučila se za medicinsku sestru u vojsci. Takođe se upoznala sa pravilnom upotrebom oružja i vožnjom vozila, što je u to vreme bilo veoma retko za žene.
„Udaj se za vojnika i služićeš vojsku: žena oficira nije samo ponosna žena već je to i odgovorna titula“, rekla je.
Godine 1941, kako je rat odmicao i približavao se Sovjetskom Savezu, Marija Oktjabrskaja je morala da se evakuiše u Sibir, gde će provesti naredne dve godine svog života dok se njen muž borio na linijama fronta.
Prošlo je mnogo vremena pre nego što je stigla vest o smrti njenog muža. Međutim, kada je pročitala pismo, njen bes je bio ogroman. Bila je toliko ljuta zbog smrti svog voljenog da nije gubila vreme i napisala je pismo Staljinu:
„Moj muž je poginuo u odbrani otadžbine. Želim da se osvetim fašističkim psima za njegovu smrt i za smrt sovjetskih ljudi koji su mučeni od strane fašističkih varvara. U tu svrhu, svu svoju ličnu ušteđevinu – 50.000 rubalja – položila sam u Narodnu banku da bih kupila tenk. Ljubazno molim da se tenk nazove ‘Borbena devojka’ i da me pošaljete na prvu liniju kao vozača navedenog tenka“.
Staljin je odmah uvideo da nema drugog izbora nego da prihvati Marijin predlog. Državni komitet za odbranu se takođe složio sa tom idejom, savetujući Staljina da bi to moglo podići moral i pozitivno uticati na trupe i očajno stanovništvo. U to vreme građani su obično davali novac za pomoć u ratnim naporima i proizvodnji, ali su to obično činili muškarci.
I tako, Oktjabrskaja je dobila petomesečnu obuku za savladavanje upravljanja tenkom T-34.
Nakon toga, 38-godišnja udovica Oktjabrskaja je septembra 1943. raspoređena u 26. gardijsku tenkovsku brigadu. Ubrzo se našla u svojoj prvoj bici kod Smolenska. Druge tenkovske posade su je gledale kao na samo neki reklamni trik vlasti, ali je dokazala da su pogrešili.
Bila je to tek njena prva bitka, ali Oktjabrskaja je pokazala odlične manevarske veštine. „Borbena devojka“ se probijala kroz neprijateljske linije, iako je pretrpela određenu štetu. Sa mecima i artiljerijom koji su leteli okolo, ona je u jednom trenutku iskočila iz tenka da izvrši popravku kako bi T-34 održala u akciji. Njene kolege tankisti u jedinici su bili zadivljeni, a ona je brzo unapređena u čin narednika.
Njena hrabra metoda je uspela dva puta: iskočila bi i popravila svoj rezervoar dok su drugi gledali. Međutim, treći put, Oktjabrskaja je uspela da vrati „Borbenu devojku“ u radno stanje, ali je pogođena u glavu fragmentima granate. Izgubila je svest i poslednja dva meseca života provela je u komi pre nego što je preminula.
Zbog svojih postupaka posthumno je proglašena za Heroja Sovjetskog Saveza – ali važnije od toga, uspela je da osveti svog muža.
Tokom svega toga, napisala je pismo svojoj sestri u kojoj je opisala svoje vreme u ratu. Rekla joj je:
„Imala sam vatreno krštenje. Pobedila sam gadove. Ponekad sam toliko besna da ne mogu ni da dišem“.
***
BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
