Odbija muškarce.
Italijanka Ludovika Sanazaro nasledila je dvorac koji je u njenoj porodici od davne 1163. godine. Priznaje da joj je malo teže pronaći princa, jer muškarce njen dom – odbija.
Ona živi u autentičnom srednjovekovnom dvorcu, a hodanje dugim hodnicima joj je svakodnevica. Ludovika ima 21 godinu i spremna je za princa, ali on nikako da dođe.
Naime, muškarcima uglavnom nije zanimljiva ideja da se ožene s princezom koja živi u impresivnom zdanju. Utoliko gore što ona zaista poštuje tu vintage estetiku, često nosi duge, lepršave haljine koje izgledaju kao da su došle sa stranica istorijskih romana ili iz nekog retro filma. Često oblači kostime, odeva balske haljine, a kulisu već ima – dvorac. Ponekad rekreira scene iz Disney filmova pa ih objavljuje na mrežama i pritom prikazuje svoj specifičan dom.
Izjavila je kako su joj muškarci znali govoriti da će se oženiti s njom, ali…
„Ako vidim da je neko više zainteresovan za moj dvorac i život za koji misli da će ga imati ako je sa mnom, ignorišem ga“, iskrena je. Iako se dvorac čini kao kul mesto, muškarci joj prilaze s pogrešnim namerama – smatra da time zapravo privlači loše tipove.
„Većina ljudi vidi samo bajkoviti deo mene i mog života, ali to naravno nije moj stvarni život“, izjavila je.
Castello Sannazzaro, tvrđavu u Monferatu u Italiji, Ludovika je nasledila od oca. U dvorac su se uselili kad je imala samo četiri godine.
Znajući da će jednog dana naslediti neverovatan dom, Ludovika je pokušavala da nauči što više o impresivnoj zgradi kako bi je održavala – i nada se da će jednog dana pronaći šarmantnog princa koji deli njenu strast prema njenoj istoriji.
Ona kaže da su neki muškarci zastrašeni dvorcem.
„Čim se upoznamo, kažem da živim u dvorcu, tako da odmah vidim reakciju, ne želim da se osećaju manje važno“, ispričala je, a prenosi 24sata.hr.
„Većina njih s kojima sam izlazila bili su mi prvo prijatelji, tako da su znali sve to“, rekla je. Ipak, iako to tako izgleda, život u dvorcu nije bajka.
U videima koje objavljuje vidi se da često čisti, to je beskrajan zadatak jer je dvorac prevelik. Otkriva da ima WiFi i da je uvek hladno. Zatim, kad nešto zaboravi u jednoj sobi, mora da prođe dug put da se vrati po to, stalno se negde hoda.
„Iako može biti teško, srećna sam što živim ovde. Ima puno posla, puno brige oko svega. Više puta sam pomislila da naprosto prodam dvorac, ali ipak ne mogu – on je u mojoj porodici već 900 godina“, zaključuje Ludovika koja ceni porodično nasleđe.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
