Danas govoriti o podmlađivanju gotovo zvuči zastarelo. Sve, čini se, ide ka eri koja je manje definisana i manje osuđujuća, bar u to želimo da verujemo.
Sa krema za zrelu kožu gotovo je nestao natpis „anti-age“, a prijateljici koju dugo nismo videli više ne kažemo: „Kako si se podmladila“, već pre: „Kako zračiš“. To je reč trenutka koja, naravno, skriva radoznalost da saznamo šta je uradila da izgleda tako sveže i odmorno. Gde se, međutim, krije obmana ove nove naracije o lepoti?
Estetska medicina menja svoje lice i ulazi u eru bezvremenosti. Ne preobražava i želi biti što suptilnija i diskretnija. Cilj je preneti utisak autentičnosti – stvarne, ali zapravo pažljivo konstruisane. Očekivani rezultat je nadilaženje vremena i ulazak u eru „bez godina“, onu „lice zauvek 35“, kako je definisano na poslednjem kongresu estetske medicine Agorà, o čemu je pisao i časopis The Cut početkom septembra, a sada prenosi i Vogue.
Sve je teže pogoditi nečije stvarne godine – ljudi kao da žive u nekom suspendovanom vremenu.
„Ne radi se o veštački zaleđenom licu bez izraza, niti o potpunom prepuštanju borama i znakovima starosti, već o međustanju – prirodnom, uverljivom, harmoničnom“, kažu iz Opservatorije Agorà. Ne teži se dvadesetim, već se smeštamo između 35. i 50. koje postaju „najbolje godine našeg života“.
Prema podacima Međunarodnog društva za estetsku plastičnu hirurgiju (ISAPS), tokom 2024. godine u svetu je izvedeno više od 38 miliona estetskih zahvata, a po prvi put je blefaroplastika (operacija kapaka) pretekla liposukciju i postala najizvođenija procedura – sa 2.108.846 intervencija. Paralelno raste regenerativna estetska medicina, dok botoks ostaje najpopularniji nehirurški tretman, sa oko 7,8 miliona injekcija, praćen hijaluronskim filerima. Najčešće ih traže osobe uzrasta između 35 i 50 godina.
U Italiji, tvrde stručnjaci iz Agorà, ukus je profinjeniji nego u Sjedinjenim Državama. U duhu neoklasične tradicije preferira se suptilniji pristup, gde prava lepota leži u ravnoteži među delovima lica, u harmoniji koju mozak prepoznaje kao prijatnu i lepu. Dakle, nije dovoljno imati pune usne ili savršen nos, potrebna je vizuelna doslednost da bi se stvorila lepota.
„Nevidljivi rezultati – oni koji deluju kao da ne postoje – zapravo su najuspešniji, jer poštuju urođene perceptivne kriterijume našeg mozga: proporciju, doslednost i kontinuitet oblika“, objašnjava Maurizio Kavalini, plastični hirurg i predsednik Agorà.
Zato više nije presudan samo lični ukus, uvek rastrzan između kolektivnih ideala i individualnog identiteta, već i estetski senzibilitet izabranog lekara – aspekt jednako važan kao i sigurnost.
I sami lekari potvrđuju da pacijenti traže harmonične i prirodne rezultate. Ali, da li se iza rečenica poput „ne želim da se vidi“ ili „želim samo da izgledam odmorno“ krije zaista potreba da izgledamo autentično ili je to samo sofisticiranija verzija iste iluzije koju pričamo sebi pred ogledalom, gledajući lice bez godina?
Decenijama smo gledali pre i posle fotografije, dok nisu stigli neprimetni makeover-i – oni zbog kojih, kad neka zvezda izađe u javnost sa svežim licem, društvene mreže odmah počnu da nagađaju koji zahvat je imala.
Među njima je i lifting, koji danas deli hirurge na pristalice deep plane tehnike i one koji ostaju verni klasičnom SMAS pristupu – ali, na kraju, bitan je samo kvalitet rezultata. Od Kris Džener do Eme Stoun, od Lindzi Lohan do Donatele Versaće – svi se pitaju šta su uradile da izgledaju kao najbolja verzija sebe? Činjenica je da godine više ne znače mnogo, a možda više nema ni smisla pitati za njih.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
