U okviru Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ otvorene su i četiri SOS linije koje rade 24 časa dnevno 365 dana u godini. Zanimalo nas je ko su ljudi koji stoje iza ovih linija i razgovaraju sa osobama koje traže pomoć u najosetljivijim trenucima. Svoje iskustvo je sa nama podelila psihološkinja Jelena Lopatić koja priznaje da su i profesionalci - ljudi od krvi i mesa.
Na Nacionalnom servisu za zaštitu mentalnog zdravlja su, prema rečima direktorke Klinike doc. dr Ivane Stašević Karličić, angažovani edukovani i supervizirani zaposleni Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ – lekari, psiholozi i visoke strukovne medicinske sestre i tehničari. To su ljudi koji su direktno u razgovorima sa pozivaocima linije, ali neposredno iza njh stoji tim stručnjaka psihijatara i psihologa, psihoterapeuta koji njihov rad supervizira evaluira i vrši kontinuiranu edukaciju u skladu sa stručnim standardima i aktuelnim potrebama.
Kada je mentalno zdravlje u pitanju Nacionalni servis u ovom trenutku ima četiri opcije – Nacionalna linija za prevenciju samoubistava, Nacionalna linija za pružanje psihosocijalne pomoći u uslovima pandemije Kovid 19, Linija za pomoć adolescentima, kao i novootvorena Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon trudnoće, a Jelena Lopatić je jedna od zaposlenih u ovoj instituciji i odgovara na pozive SOS linija.
Njen posao sigurno nije lak, posebno jer je tu da pomognete nekom nepoznatom, a osetljivom, a Jelena nam je odgovorila kako je odlučila baš ovim da se bavi.
„Rad na psihijatrijskoj klinici za psihologe je pravi profesionalni izazov i prilika da stičemo nova iskustva i znanja u raznim oblastima koje su predmet našeg interesovanja, tako da sam lično rado prihvatila predlog da budem deo i ovog tima u Klinici. Rad na prevenciji mentalnih bolesti i zaštiti mentalnog zdravlja donosi profesionalnu satisfakciju, a neprocenjiv je doživljaj kada nekome, ko se nalazi u teškom životnom momentu, uspete da olakšate, osvetlite put i usmerite ga u pravom smeru“, istakla je Jelena.
Znanja koja imaju, specifične obuke koje prolaze i generalno načini na koje sagledavaju osobe koje su psihološki osetljive i ranjive, daju zaposlenima na linijama perspektive koje su drugačije od onih koje imaju kada su u pitanju osobe koje su im u ličnom životu bliske.
„Profesionalni stav i filteri kroz koje propuštamo sve informacije koje nam dolaze od onih koji su u nekoj duševnoj patnji, neprestani rad na sebi i sopstvenim slabostima, pomažu da na etičan i za sagovornika delotvoran način shvatimo, osetimo i psihološki ‘varimo’ sadržaje koje nam nudi u razgovoru.“
Ipak, da li taj filter uvek radi i da li čovek zaista može emotivno da se distancira od svake situacije i od svakog razgovora?
„Svakako da su i profesionalci ljudi od krvi i mesa i da postoje situacije u kojima nas gotovo preplavljuju priče tih ljudi. To svakako zavisi i od onoga što se svakom od nas dešava u ličnom životu, jer su često muke ljudi, zapravo univerzalne pojave. Međutim, upravo nas stručna znanja, iskustva i lični rad na sopstvenoj duši pružaju mogućnost da objektivno sagledavamo tuđu perspektivu, da se na neki način i distanciramo od isključivo emotivnog doživljaja muka onog drugog“, istakla je naša sagovornica.
Značaj Linija se ogleda upravo u tome da su sve one i nastale tako što su stručnjavi sagledavali potrebe ljudi koji su tražili pomoć na prvoj opciji koju su uveli – Nacionalna linija za prevenciju samoubistva. Dakle, uvidevši da postoje neke vulnerabilne, odnodno posebno osetljive kategorije osoba, uvedene su nove linije, sa tendencijom da se širi lista opcija u zavisnosti od potreba naših građana.
„Značaj se ogleda i u lakoj, brzoj i stalnoj dostupnosti stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja stanovništvu. Pomoć se nekada ogleda samo u usmeravanju ljudi kome, kada i kako mogu da se obrate, nekada u normalizaciji različitih osećanja ili doživljaja u odnosu na situaciju u kojoj se osoba nalazi, pa sve do toga da zaista jednim razgovorom uspete da osobu umirite i pomognete joj da shvati i uvidi da obraćanje za pomoć psihijatru nije stvar lične slabosti ili nemoći, već odgovornosti i brige prema sebi.“
Prema njenim rečima, iskustvo rada stručnjaka iz domena mentalnog zdravlja na liniji govori da je onima koji zovu važno da ima ko da ih sasluša, pruži podršku, sagleda za njih širu perspektivu ili ih uputi na relevantnog stručnjaka ili ustanovu koja im može biti od pomoći, što je često dovoljna početna intervencija i veoma korisna onima koji se obraćaju i traže pomoć.
„S druge strane, kontekst rada na klinici podrazumeva da imate duži uvid u to šta se dešava sa osobom kojoj je neophodna pomoć, što nije slučaj kada radite na liniji. Iako ima situacija da nam se korisnici Linija više puta obraćaju, ima i onih za koje nismo sigurni da li su i na koji način iskoristili kapacitet koji ova usluga pruža.“
Dalje nas je zanimalo da li ovi razgovori, a samim tim i profesija, menjaju pogled na život.
„Pre bih rekla da su pogledi na život zapravo birali profesiju, odnosno, da me je interesovanje za ono šta se nalazi iza nečijeg ponašanja, koji su porivi i motivi u osnovi, potreba da razumem varijacije u osećanjima i shvatim ‘tamniju’ ljudsku stranu, birali upravo kliničku psihologiju. S druge strane, rad sa ljudima, posebno onima koji imaju psihičke teškoće ili duševne patnje, omogućio mi je da, paradoksalno, sagledam i sve ono što je izvor snage, potencijala i nade u funkcionisanju svakog od nas“, ističe psihološkinja.
***
Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida
011 7777-000
U okviru Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Beograd
***
Bonus video: Verovanja kod našeg naroda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
