Ja sam bumerka, imam dva zumera i evo šta od njih moram hitno da naučim

Kada bi video naslov ovog članka, moj sin K. od 16 leta rekao bi “krindž” ili “gnar”. Pre godinu dana to bi rekao tri puta, za neupućenu mene preveo da to znači transfer blama i napravio grimasu kao da će da se ispovraća. I brzo bi izgovorio definiciju bumera.

“Osoba rođena mnogo pre nego što se pojavio internet, ne razume internet kulturu i video-igre”.

Njegov brat R. bi samo slegnuo ramenima, složio se s bratom i vratio prazan tetrapak od jogurta u frižider.

Hm, dobro. Progutala sam na vrh mi jezika naredbu da tome tamo nije mesto. Nismo započeli svađu. One kod nas umeju da traju nekad po ceo dan. Prvo ja nešto zameram njima, onda oni meni.

Ok, hajde, ja sam bumerka. Jesam, iako u stvari nisam. Bumeri su zapravo ona generacija koja je kupovala stanove, vikendice, imala zagarantovan posao do penzije… Nisam ni iz te priče.

Ja sam generacija X (oni rođeni između 1965. i 1980), koju demografi vide izgubljenom između bumera i milenijalaca. Devedesetih su nas definisali kao “nefokusirane dvadesetogodišnjake”, besciljnu generaciju bez volje da odraste (danas to kažu za milenijalce), a mi smo, naravno, o sebi mislili drugačije. Bar mi na ovim prostorima, čekali smo da dobijemo vizu za bolji život.

No, u diskursu mojih 16-godišnjih tinejdžera to “bumer” se prevodi rečju “matorac”. Tako nas nazivaju zumeri, generacija Z (rođeni od sredine devedesetih do ranih 2010). Generacija koja stasava i lagano preuzima svet. Lagano – njima je to ono što je nama bilo opušteno.

Oni su prva generacija „rođena digitalna" – došli na svet koji je već bio transformisan tehnološkim napretkom.

Oni su generacija od koje su sve informacije udaljene na dva klika mišem, generacija koja ne gleda TV iako ima pravougaoni pogled na svet, koja se informiše preko društvenih mreža, a prezire Facebook, koja želi da živi život bez stresa i teskobe… jer razume važnost mentalnog zdravlja.

Generacija kojoj nije jasan koncept posla od devet do pet dok se grbave u kancelariji... I ne razume kako neko radi iako nije zadovoljan platom.

Dobro, bar više ne žele da budu jutjuberi kojima novac pada s neba. A ubeđeni su da im novac s neba pasti mora.

Iako sam “bumerka” koja ume da prepozna fake news i klik bejt naslov, pripadam istraumiranoj generaciji, a moja deca prave štit baš od generacijske traume koju su naši roditelji, baš baš bumeri preneli na nas.

Zumeri su, baš kao i mileniijalci, generacija okrenuta brizi prema sebi, koja ima zdravorazumski pristup blagostanju.

Ne žele da pristaju na svakakve uslove samo da bi radili, žele da svoju decu vaspitavaju sasvim drugačije nego što su njih njihovi roditelji.

Oni su generacija koja uviđa da sistem ne funkcioniše.

Zumeri koji nisu lenji samo žele da imaju ispunjen život. Ne žele da robuju sistemu čije su okvire uspostavili bumeri.

Između nas je generacijski jaz koji je moguće prevazići, evo, ja prva pružam nogu.

BONUS VIDEO: