Na kraju je on nju tužio za klevetu.
Dokumentarac HBO Phoenix Rising vrlo vešto uvodi u užas žena koje je fizički i mentalno zlostavljao Merilin Menson. Glumica Evan Rejčel Vud, njegova bivša devojka, imala je samo 18 godina kada su započeli vezu. On je tada imao 37. Danas Evan ima 34 i njeno trenutno psihičko stanje i dalje oslikava traumu usled užasa kroz koji je prošla.
Na početku ona čita dnevnik iz tog perioda koji otkriva kako ju je Menson okrenuo protiv prijatelja i porodice, kako je manipulisao njom i zarobio je u svoj bolestan svet. A onda, postepeno užasi kroz koje je prolazila zaista zvuče kao delovi horor filma. Evan priča da joj nije davao da spava po nekoliko dana i da joj je tada stanje svesti bilo potpuno poremećeno i podložno ispiranju, davao joj je pilule za spavanje od kojih je padala u dubok san da bi je potom besvesnu silovao, u drogu koju je konzumirala joj je ubacivao met, vezivao je za klečeću klupu i tukao je nacističkim bičem, da ju je silovao u spotu iz 2007. godine Heart-Shaped Glasses, kontrolisao je šta jede, pio joj krv, terao je da pije njegovu krv, sekao je, mučio je elektrošokovima…
Od početka snimanja dokumentarca 2019. dok Evan javno na Instagramu, u februaru 2021. nije imenovala Mensona kao svog zlostavljača, oglasilo se još žena koje su sa njim prošle slične užase. Neke od njih su jedva preživele. Za razliku od njih, Evan je sačuvala razne dokaze, pa između ostalog u jednoj sceni vidimo snimak dok su ona i Menson živeli zajedno, u kom joj on kaže da će je ubiti i rakomadati upita li ga još jednom ko mu je poslao poruku.
Iz svega toga proizašla je zajednička inicijativa žrtava koje Evan predvodi, da se promeni zakon o zastarevanju ovakvih slučajeva nasilja i taj njihov novi predlog se zove Phoenix Act.
U međuvremenu, Menson tuži Evan za klevetu, baš uoči premijere dokumentarca. Obeshrabrujuće je videti, tokom tri sata filma koji pokriva mesece rada na dopuni zakona, kako se malo zapravo promenilo i da se i dalje toliko stvari svodi na verodostojnost nečije priče. Do sada je 16 žena optužilo Mensona za seksualno zlostavljanje, a među njima je i glumica iz „Igre prestola“ Esma Bjanko, čija priča ima upadljive sličnosti sa Evaninom. Menson je negirao sve optužbe i nije optužen za zločin. U njegovoj tužbi za klevetu se navodi da su Vud i njena prijateljica, aktivistkinja Ilma Gor, skovale zaveru da ga oklevetaju i falsifikovale pismo FBI da potkrepe optužbe.
Phoenik Rising se kao i drugi dokumentarci tog tipa u #MeToo eri oslanja na priču žrtve i nezgodne strane publiciteta. Ono što ga razlikuje je činjenica da su Evan i ostale žene pokušale da promene postojeći zakon. Pa ipak, na kraju filma ona je i dalje uplašena za svoju bezbednost i skriva se sa detetom u Tenesiju. Obožavaoci Mensona joj vrlo eksplicitno i dalje prete smrću.
Vud je bila u Mensonovoj nemilosti skoro četiri godine. Kada je počela da radi na Feniks zakonu usred pokreta #MeToo, rok zastarelosti u Kaliforniji bio je od jedne do tri godine. To u prevodu znači – ako zlostavljača ne prijaviš u tom roku, posle nemaš ni osnov to da učiniš. Iako je Evan tražila da se rok zastarevanja poveća na 10 godina, usvojen je zakon po kom prijava zlostavljanja zastareva posle pet godina.
Menson je i dalje slobodan, što je i njegovo pravo, s obzirom na to da nikada nije optužen ili osuđen za zločin. Kada sistem krivičnog pravosuđa ne uzima u obzir koliko traume žrtava traju i da im je za prijavu nasilnika ponekad potrebno mnogo vremena upravo jer u celu proceduru moraju ući jake, a to je proces, šta da se radi? Dokle će monstrumi baš iz tog razloga šetati slobodni? Do sada je napisano mnogo članaka na tu temu i snimljena je gomila tematski sličnih dokumentarnih filmova i još uvek nemamo prave odgovore ni u Americi ni kod nas.
