Džesika Jemi je glumica iz serije "The Ark", koja se snima u Srbiji, a za naš portal otkriva kako izgleda kada se život preokrene tokom noći.
Džesika Jemi, poreklom iz Mančestera, napustila je rodni grad nakon što je završila studije modnog marketinga, a onda se zaputila u Barselonu gde je živela tri godine, a zatim u Beč, gde je provela još toliko. Pre četiri godine je došla u Srbiju na odmor i ostala.
Džesika otkriva za naš portal kako su se ovi događaji razvijali, ali i kako je za jedno veče skočila od mode do glume, promenila grad, državu i opet, našla se kao „svoj na svome“.
„Moda će uvek biti moja strast. Uživam u odabiru odeće i nakita koje nosim. Kad sam završila fakultet, krenula sam na put po Evropi. Živela sam u Barseloni 3 godine, u Austriji skoro 4. Kad mi je dosadio život tamo, poželela sam da promenim državu. Volim da otkrivam kulture i da učim o različitim običajima. U Beograd sam došla na jedan vikend. Pozvana sam na jedan modni događaj. Tu sam upoznala talentovanu kostimografkinju Ivanu Vasić. Ona mi je prišla u gužvi i rekla da bih bila savršena za seriju Ark, čiju drugu sezonu čekamo ovog leta. Kao da je došla dobra vila, pitala me je: ‘Čime želiš da se baviš u životu?’, a moj momentalni odgovor je bio: ‘Gluma’. Ivana me je spojila sa Adamom Devenportom i sa agencijom Slavic artists. Moja glumačka karijera je počela tog trenutka, jer sam se našla na pravom mestu u pravo vreme. Od tada idem na časove glume i neprekidno radim na usavršavanju“, priča Džesika.
Mančester, Barselona, Beč, pa Beograd – zašto i kako?
„Svaki grad je lep. Mančester će uvek biti poseban za mene jer je moj rodni grad gde žive moja porodica i prijatelji. Tamo idem nekoliko puta godišnje. Barselona me je osvojila zbog mediteranske kuhinje, sunčanog vremena i prijatnih ljudi. Doživljavam Barselonu kao moj drugi rodni grad i idem tamo bar jednom godišnje. U Beču mi se dopala arhitektura i bilo mi je vrlo zanimljivo da učim nemački. Smatram da nas svaki jezik obogaćuje“.
Džesika se u Beograd preselila, a da ranije nije čula nikada ni reč srpskog jezika. Ipak, sve je uspelo da prođe glatko.
„A Beograd… Beograd je toliko poseban. Kad sam ga upoznala pre dve godine, poželela sam momentalno da se preselim. Ljudi su toliko prijatni prema meni, i to ljudi svih godina.
Nijedan grad nije tako ljubazan kao Beograd“, naglašava.
Ipak, postoji još jedan razlog zbog kog je Srbija njen izbor.
„Važno mi je da održavam ravnotežu između posla i slobodnog vremena. Zbog toga volim Beograd, jer Srbi znaju kako da maksimalno iskoriste život. Kad imam vremena, volim da
putujem po Srbiji, po gradovima i selima. Poslednje mesto gde sam bila je Bradarac. Tamo je svuda priroda. Porodica im je važna, a jahanje konja im je deo tradicije. Konj je moja omiljena
životinja“, akcentuje Džesika.
Džesika voli i naše specijalitete, a naučila je i da kuva „pravi srpski pasulj“.
„Imam mnogo prijatelja iz Srbije koji su me vrlo brzo prihvatili kao deo porodice. Učim srpski. Nadam se da ću uskoro moći skroz tečno da pričam. Toliko volim pasulj da sam našla recept na internetu i naučila da ga pravim. Kad je moj dečko rekao da je to pravi srpski pasulj, od tad ga pravim redovno. Volim kolenicu, kiseli kupus i sarmu. Imam želju da naučim da pravim sarmu i baš se radujem tome“, otkriva Džesika.
Kao nekog ko je studirao modu, pitali smo je šta misli o tome kako se Beograđanke oblače, ali i kako izgleda njen odlazak u šoping.
„Volim stil ovde. Beograđanke se uopšte ne šale sa modom. Izuzetno su stilizovane. Moda je umetnost i treba da ima individualan i personalizovan izraz. Ovde je velika paleta
stilova, jer svaka žena pravi svoje originalne kombinacije. Ja volim da idem po manjim buticima i tražim drugačije i posebne komade odeće“, navodi ona.
A koja je ta jedna reč kojom bi opisala žene u srpskoj prestonici?
„Samo jedna reč: neustrašivo. Beograđanke se ne plaše da jasno i glasno izražavaju stav. Pošto sam iz svakog grada u kom sam živela ponela deo lokalne kulture, iz Beograda biram
neustrašivost. Hrabro donosim odluke i hrabro biram. To je pravo žensko osnaživanje“, podvlači Džesika.
Svog dečka, koji je inače Srbin, je upoznala na jednoj opuštenoj kafi.
„Moja najbolja prijateljica me je pozvala na kafu sa svojim drugom. Čim sam ga upoznala, osetila sam nešto posebno prema njemu. Eto kako jedna obična kafa sa prijateljicom može da
se pretvori u put do prave ljubavi“, zakljčuje ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
