Heroina u belom - tako je javnost prošle godine, u jeku korone, nazvala doktorku Lejlu Ćeranić iz Novog Pazara. Ona je jedan duži period bila jedini infektolog infektivnog odeljenja Opšte bolnice Novi Pazar, kada je na desetine pacijenata hospitalizovano, kada je veliki broj njih umirao, u danima kada je bilo preko 100 pacijenata zaraženih koronavirusom.
Lejla je hrabro stajala na braniku grada od ove opasne bolesti i zbog toga se zasluženo našla među našim Heroinama Srbije. Posebno jer je, kad je progovorila o onome što se dešava u njenom gradu, doktorka Lejla smenjena. Srećom, ona je danas i dalje u svojoj bolnici, mada su sećanja na prošle dane teška. Za portal Nova.rs dr Ćeranić izdvaja ona najcrnja.
„Najteže je bilo gledati kako veliki broj mojih sugrađana odlazi zauvek, bez obzira na nadljudski napor da ih izvučete iz kandži opake bolesti.“
Između ostalog, ona je zato i skretala pažnju na teškoće s kojima se lekari suočavaju, na opasnost koju je epidemija donela.
Učinila je važnu stvar. A da li se ipak kaje, sad kad se osvrne unatrag?
„Ne kajem se ni zbog čega što sam uradila na poslu. Da se ponovi situacija od prošle godine, uradila bih isto, još odlučnije“, kaže za portal Nova.rs dr Lejla Ćeranić.
To što je učinila ljudi i te kako pamte.
„Dešava se da mi ljudi kada me sretnu na ulici ukažu poštovanje i daju podršku u daljem radu.“
Ipak, sebe ne doživljava kao heroja, već kaže da su to sve njene kolege.
„Lekari su svojevrsni heroji, koje je ova teška situacija u celom svetu otkrila i ukazala na značaj njihovog postojanja.“
A govoreći o tim lekarima, kada su javno progovorili, doktorka je za NIN rekla da se kolektiv lomio još u junu jer su se katastrofalni uslovi predstavljali kao idealni, a ignorisale njihove sugestije.
„Ali svi smo mi bili lojalni svojoj ustanovi, ja sam čak terala novinare da ne bi smetali pri pružanju pomoći pacijentima. A možda sam pogrešila, možda je trebalo da reagujem ranije, jer bi se ljudi podigli. Ne bih kupovala rukavice, ni ćutala što dobijamo samo leve, ne bih šila maske kod kuće, ne bih mirno gledala što kolega sa hirurgije navlači crne PVC kese da bi se zaštitio“, navela je Ćeranić.
Što se tiče najvećeg problema u bolnici u Novom Pazaru, ona je navela da je osoblja bilo sve manje, a bolesnika sve više.
„Problem je što smene traju po 12 sati, a skafandere nosimo sve vreme, iako treba da ih menjamo na četiri sata. Što su bolnički kreveti po hodnicima, a nekad ih donosi i rodbina pacijenata. Što se umire nedostojanstveno, na livadi, ispred kuće, na bolničkom stepeništu. Koleginica iz Kragujevca je zgranuto primetila da je situacija podseća na Vuhan, odakle je sve krenulo“, rekla je Ćeranić.
Nažalost, danas, posle svega, iz Novog Pazara nam ponovo dolaze loše vesti. Broj zaraženih u tom gradu ponovo raste.
Podaci koji trenutno stižu iz Novog Pazara upozoravaju da je epidemiološka situacija slična onoj u novembru, u piku trećeg talasa. Razlika je, međutim, što su nadležni i Krizni štab tada kako-tako regovali, dok trenutno imamo samo tišinu i odlaganje sednica. Nejasno je zašto se ništa ne preduzima, s obzirom na to da se Novi Pazar i Srbija i dalje dobro sećaju tragičnih događaja iz juna i jula prošle godine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
