Njena sahrana je i dalje pod velom misterije.
Jelena J. Dimitrijević bila je srpska književnica, dobrotvorka, svetska putnica, borkinja za prava žena. Govorila je pet jezika, bila na četiri kontinenta, objavila 12 knjiga. Prilično impresivna biografija za jednu ženu rođenu na Balkanu pre 160 godina.
Rođena je 1862. godine u Kruševcu, kao deseto dete majke Stamenke i oca Nikole Miljkovića, trgovca.
Odmalena je volela da čita, ali zbog povrede oka nije mogla formalno da se dalje školuje. Nastavila je ipak sama. Prvu pesmu je napisala 1878. godine. Tri godine kasnije udala se za potporučnika srpske vojske Jovana Dimitrijevića. Srednje slovo u njenom imenu zapravo je početno slovo Jovanovog imena.
Nakon udaje preselila se u Niš, što je bila prekretnica za nju. Tu su joj se otvorile mnoge prilike, probudila se ljubav prema Istoku.
Zanimljivo je da je već nakon prve objavljene zbirke pesama počelo da se priča o tome ko je misteriozna žena koja tako smelo piše pesme protkane erotikom. Neki su verovali da je u pitanju žena koja je pobegla iz turskog harema, neki su je poredili sa čuvenom grčkom pesnikinjom Sapfo.
Ugledne Turkinje u Skoplju, Solunu, Carigradu rado su je primale u svoje domove, pa je uz njih upoznala život muslimanki. Kasnije je u svim svojim delima uglavnom pisala o ženi, njenim mislima i osećanjima, položaju u društvu.
Jelena, koja je govorila engleski, nemački, ruski, grčki i turski, proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i severnu Afriku.
Za Ameriku je pošla posle Prvog svetskog rata, u kom je ostala bez supruga. Bežeći od uspomena, obišla je Njujork, Vašington, Boston, Filadelfiju.
U Americi je naišla na dobrodošlicu, ali tuga za mužem nije prolazila, piše Danas.
Zanimljivo je da se na najduže putovanje pošla 1926. u 64. godini – sama. Obišla je, između ostalog, Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, Indiju, Japan, Kinu, Cejlon, pa i Himalaje. Upoznala je i indijskog nobelovca Rabrindranata Tagoru.
U avgustu 1934. godine joj je opljačkana kuća. Nestao joj je i novac i brojni vredni predmeti. Jelenu je sve to jako potreslo, a posebno se plašila da će se o krađi pisati u novinama.
Umrla je 22. aprila 1945. u Beogradu. Imovinu je zaveštala Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koja je posle njene smrti iz nepoznatih razloga odbila da primi zaveštanje.
Misterija je i da li je Jelenin novac s bankovnih računa, u skladu s testamentom, podeljen beogradskim siromasima, pišu na sajtu memento.
Nejasno je i zato je njena sahrana na Novom groblju održana dva sata pre vremena najavljenog u novinama. Sahranjena je, kako su novine zabeležile, skoro bez ikoga na pogrebu.
Nedugo potom Jelena je skoro sasvim zaboravljena, i to sve do početka 21. veka. Tada je ponovo zaživela kroz roman „Moja draga Jelena“ niške književnice Ivanke Kosanić, kao i kroz nova izdanja njenih putopisa i pesama.
*
BONUS VIDEO: Radmila Petrović o roditeljstvu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
