"Najprijatniji šok su nasmejana lica svuda oko vas."
Bojana Todorov je u septembru 2019. godine, sa suprugom i četiri kofera, zakoračila u jednu od najsrećnijih zemalja na svetu – Norvešku. Tome je prethodila njena odluka da konačno uzme „život u svoje ruke,“ ali i godine frustracije situacijom u Srbiji.
O životu u Norveškoj, koja je ove godine proglašena za sedmu najsrećniju zemlju sveta, govorila je za Zadovoljna.rs.
Bekstvo od košmarne penzije
„Prva misao o odlasku se javila kada sam nakon staža u državnoj apoteci tražila posao nekih šest meseci, zatim se kao i većina zaposlila u privatnom sektoru. Tada me je tužna realnost lupila u glavu! Ista profesija, a toliko različiti, lošiji uslovi rada i radno vreme… A zatim dolazi do potpunog propadanja državnih apoteka, i nestala je nada da ću možda jednom raditi tamo gde sam i počela da stažiram“, počinje svoju priču Bojana za naš portal.
Usled velikog nezadovoljstva, Bojana je počela da testira da li je do nje ili do sistema, tako da je promenila nekoliko apoteka, ali sve je to bilo slično, nekada i gore, priča nam.
„Onda sam rekla sebi – moram nešto da preduzmem jer ne vidim sebe ovako ni u košmaru, da radim do penzije u lošim uslovima. Meni nisu bili po meri, niti su odgovarali uloženom trudu. A to je najbolja vest – kada znate da možete uzeti život u svoje ruke i uraditi nešto da vam bude bolje“, shvatila je Bojana.
Onda je saznala da iz Norveške dolaze u Srbiju da regrutuju farmaceute – i to joj se učinilo kao odlična prilika.
„Poslala sam svoje prevedene diplome na priznavanje u Norvešku, a za to vreme učila jezik. I tako jednog majskog dana, desilo se da sam pozvana na intervju i nakon dva dana dobila sam mejl sa ponudom za posao. Već u septembru iste 2019. godine, bila sam u Norveškoj“, priča Bojana.
Mir na koji se brzo navikneš
Nakon dolaska u Norvešku, Bojanu i njenog supruga dočekao je divan septembar i temperatura od 20 stepeni – što je za ovu skandinavsku zemlju pomalo nesvakidašnje vreme. Oni su odlučili da žive u malom gradu Orkanger, na pola sata od Trondheima.
„Na početku niste svesni, mislite da ste došli turistički i tako radoznalo razgledate sve dok jednog dana ne shvatite da ste tu došli da živite“, iskrena je Bojana.
Prolazila je kroz razne faze privikavanja na život u novoj zemlji, ali njeno oduševljenje je samo raslo.
„Najprijatniji šok su nasmejana lica svuda oko vas, svuda u prodavnicama, restoranima, na ulici i to vas zaista vrlo brzo i lako zarazi. Njihova smirenost, čekanje u redovima kao deo kulture, mir i tišina, niko ne trubi u saobraćaju, komšije koje se ne čuju, imate osećaj da ste iznajmili kuću u pustoši da odmorite, a u stvari živite u gradu. Ono na šta se najteže bilo navići u početku su skoro su njihovi dijalekti kojih ima preko 800. I zaista sam se pitala da li sam učila dobar jezik. Sada si mi ti dijalekti postali deo svakodnevice. Norvežani pričaju svoj dijalekat pa makar pričali sa kraljem. To je deo njihovog identiteta i na to su veoma ponosni“, priča Bojana.
Prvog leta u Norveškoj, Bojana je iskusila temperature od 32 stepena, ali isto tako i letnje dane sa 15 i 20 stepeni i kišom.
„E kiša je upravo nešto što ne podnosim! Sneg nam je pao prvi put u decembru, zna da bude -20 ali je tada predivno. Srčano i svetlo, jer mi živimo u delu gde imamo normalno dan i noć. Ono ekstremno vreme da severu ne bih podnela. Isto tako smo imali zimske dane sa plus pet, plus 10. Svaka godina je priča za sebe. Tajna je da se preseče taj period, mi uvek idemo u Srbiju u februaru, a na primer za uskršnje praznike kada većina ima slobodnih pet dana, dodali smo jos pet od godišnjeg pa otišli u Egipat da se kupamo i sunčamo“, priča nam.
Većina Norvežana odlazi na Kanarska ostva gde imaju svoje kolonije, zatim u Španiju – posebno vole Majorku, a mnogi vole i Tajland, Zanzibar. Tako se preživi najgori godine, a onda dolazi magično proleće i leto kada je sve predivno, zeleno i ne želite da uđete u kuću, govori Bojana.
„Izuzetno poštuju tuđ mir a takođe se podrazumeva da ga poštujete i vi. Oni su mnogo u prirodi, voze kajak, skijaju, planinare, treniraju bez obzira na godine. Lično idem na aerobik u vodi i sa mnom u grupi su bake i deke oko 70, 80 godina koji su u izuzetnoj formi“, kroz osmeh otkriva.
Najsrećnija nacija
Norvežani su godinama na vrhu liste, zajedno sa ostalim skandinavskim zemljama, najsrećnijih ljudi na svetu. Bojana iz prve ruke otkriva zašto je to tako.
„To je delimično zbog sigurne države, dobrih zarada, jer je njima sigurnost izuzetno bitna i rano kupuju svoje prve nekretnine. Naravno da dobro obrazovanje koje vam omogućava da lako nađete stalan i dobro plaćen posao mnogo doprinose tome. Takođe su nacija koja mnogi voli da putuje jer svi imaju pet nedelja odmora, od toga leti tri nedelje. Pored toga sreću im daju male stvari poput štrikanja, čitanja knjiga, šetnji, volontiranja i tome slično“, opisuje nam.
Ono što je ogromna razlika u odnosu na Srbiju je da praznici važe za sve, dodaje Bojana.
„Ovde ne radi ni privatni ni državni sektor kada su državni praznici, a ono što obožavam je što je nedeljom skoro sve zatvoreno. Tržni centri rade skraćeno subotom, a nedelja je za porodicu, za prirodu i za uživanje. Ovde radim samo svake treće subote u mesecu i imam više vremena za sebe. Lekari na primer ovde rade samo prve smene ako rade u domu zdravlja“, otkriva nam.
Škola u Norveškoj radi samo prepodne. Deca dosta vremena provode napolju, nemaju ocene do osmog razreda, samo domaći.
„Uče se da razmišljaju, gde da nađu informacije koje su im potrebne i nisu opterećeni. Uče se da budu nezavisni i samostalni. Imaju vreme za prirodu kada uče kako da razapnu šator zapale vatru, pripreme hranu, pomognu drugome ako upadne u vodu, tako da je plivanje nešto veoma bitno“, opisuje nam.
„Lično sam se ponovo rodila“
Bojana je od Norvežana naučila da nigde ne žuri, da se ne nervira ako je red u apoteci, jer oni uvek mirno čekaju.
„Izvuku svoj broj iz automata, sede i čekaju svoj red. Zaista nikada vas niko neće požurivati jer posao morate da obavite onako kako treba, bez stresa i žurbe. Ovde sedimo u apoteci dok radimo i eto to naši vlasnici apoteka treba da nauče od Norvežana – da je itekako moguće da obavljate svoj posao dok sedite i čuvate svoje noge. Takođe možete naučiti da tržni centri, apoteke, prodavnice i te kako mogu biti zatvoreni nedeljom, bez da izgubite pacijenate, kupce, mušterije. A umesto toga da se ljudi nedeljom okrenu sebi i svojoj porodici. I da državni praznici moraju da važe za sve državljane jedne zemlje“, jasna je.
Ali, Bojana smatra i da Norvežani imaju šta da nauče od nas – da pripremaju dobru hranu jer nisu uopšte maštoviti, kaže nam.
„Najviše jedu hot dog, pizzu i takose. I da budu malo više otvoreni generalno kao osobe“, dodaje.
Ona se nikada nije pokajala zbog svoje odluke da napusti Srbiju, a onima koji žele da dođu u Norvešku poručuje da nije lako, i da takva avantura zahteva trud, novac i vreme.
„Ako je to vaša želja – nemojte da odustajete! Najlakše je doći ako vam je profesija tražena ovde, jer tako dobijate odmah stalan posao, ugovor, vizu i sve što vam je potrebno. Savet da se dođete odmah sa partnerom jer je imigracija lakša u paru i bitno je da jedan od vas ima deficitarno zanimanje. Sve ostalo je avantura, sudbina, sreća – kako se ko snađe. Lično sam se ovde rodila ponovo – u smislu da sam tek ovde shvatila koliko je u Srbiji bilo bučno, haotično i stresno. Ovde većinu stvari možete peške, komšije su tihe, automobili mahom električni pa takođe nema toliko bude, ne pričaju u prevozu, nego svi imaju slušalice, ćute, čitaju, štrikaju. Prija mi taj mir“, zaključuje Bojana Todorov.
***
BONUS VIDEO: Slovenija, najčistija zemlja sveta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
