Snaga ove žene inspiriše.
Anđelina Trifić (40) iz Trstenika sa samo tri godine je ostala bez roditeljia, a potom je obolela od cerebralne paralize i uprkos tome rodila troje dece. Nedavno je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.
Da će doći do diplome, obećala je baki Desanki i deki Svetislavu, koji su je čuvali. Na studije se vratila posle 10 godina pauze i nije bilo lako.
„Učila sam noću, kada bi suprug i deca već bili u dubokom snu, jer preko dana to prosto nije bilo moguće“, ispričala je za „Novosti“ Anđelina.
„Budila bih se ranije i kada bih ih sve ispratila, supruga na posao, decu u školu, odspavala bih malo da nadoknadim i nastavila da učim i stizala da završim sve druge obaveze.“
Istovremeno sa poslednjim ispitima na fakultetu, koji je upisala davne 2002. godine, Anđelina je završila i kurseve iz engleskog i informatike, a već godinama uspešno vodi Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom u Trsteniku.
Diplomski rad „Statističko zaključivanje o proporciji sa aplikacijom“ bila je tema, koju je sa puno emocija odbranila na Kragujevačkom univerzitetu, budući da se odnosi upravo na položaj osoba sa invaliditetom. Istraživala je informisanost, normative, zakone, strategije i upućenost javnosti u problemima sa kojima se suočavaju ljudi poput nje.
Ovaj rad jedinstven je i po komparativnoj analizi, koja je pokrila jednu manju i jednu veću sredinu i može poslužiti i donosiocima odluka, istraživačima, ali i udruženjima građana sa invaliditetom.
„Bilo je divno na odbrani, uz mene su bili Ljubiša i naša deca, iako su malo šta razumeli od onoga što sam pričala, imali su veću tremu od mene, sve je bilo preemotivno“, priča Anđelina Trifić. „Vremena za slavlje nije bilo mnogo. Već u subotu smo se uputili u Beograd, učestvovali smo na Humanitarnoj trci za malog Vasilija. Ponosna sam na svoju decu, jer su istrčali 7,7 kilometara, a ja sam ih pratila na stazi u invalidskim kolicima.“
Anđelina Trifić je završila Osnovnu školu „Živadin Apostolović“ i Ekonomsku školu u rodnom gradu. Studije ekonomije prekinula je kada je došla do zvanja ekonomiste. Iako je rano shvatila da se razlikuje od druge dece, nije posustajala ni na jednom polju: školovala se, volontirala, bavila se naukom, počela da trči, usavršava se, pronašla je ljubav svog života i postala majka.
Početkom oktobra proslavila je 12 godina srećnog života sa Ljubišom, koji je njena nesebična podrška. Danas je majka Anite (10), Bogdana (8) i Eme (5). Mališani sviraju klavir, uče jezike, treniraju karate, trče humanitarne maratone. Svestranost su nasledili od neumorne mame. Često joj pomažu u radu udruženja.
„Uključili smo se u nacionalnu kampanju ‘Ne na moje mesto‘, pokušavamo da širimo svest o pogrešnom parkiranju vozila na mesta predviđena za vozače sa invaliditetom, ali istovremeno organizujemo kreativne i sportske radionice, takmičenja, druženja, tribine“, kaže hrabra Trsteničanka. „Najsrećnija sam, jer znam da su deca ponosna na svoju mamu“, piše serbiantimes.rs.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
