Ana je imala 130 kilograma, a onda se prepolovila. Međutim, proces mršavljenja nije bio lak.
Ana Nešić (24) je nekada bila tinejdžerka koja je imala puno fizičkih, ali i psihičkih problema. Obožavala je da jede, hrana ju je činila srećnom, a onda je dostigla 130 kilograma i stavila prst na čelo.
O svom ne tako prijatnom iskustvu smanjivanja želuca, nakon kog je uspela da smrša čak 65 kilograma, Ana je govorila za Zadovoljna.rs.
“Od malih nogu sam bila buckasto dete, od kada znam za sebe volela sam da jedem i to mi je stvaralo neverovatnu sreću, mada ima tu i do genetike – jer su svi sa očeve strane puniji. Kada sam došla do puberteta, krenula sam još više da se gojim. A sa 12, 13 sam promenila sredinu. Život mi se promenio skroz. Tada sam se preselila za Cirih, a to je za mene bio veoma veliki preokret i tada sam se još više ugojila. Počela sam da jedem još više, ali sam bila i pod stresom, nervozom, i drugari su mi pričali: ‘Ana, ti si debela’, mada ja se nisam obazirala na to. Čak mi je i mama govorila da ne jedem toliko jer to utiče na moje zdravlje, ali ja nisam obraćala pažnju”, govori Ana za naš portal.
Dok je živela sa roditeljima, ona je jela krišom sve dok se nije osamostalila. Sa 20 godina je počela da živi sama i tada je bila srećna jer nije morala više da se krije.
Ali, tada se i pogoršala stvar sa kilažom.
“Ja sam već u pubertetu imala oko 80 kilograma, pa 90, pa 100. Moja težina je neprestano rasla. I onda sam jednog dana primetila da sam počela da se zatvaram u sebe i nigde ne izlazim. Shvatila sam da meni moja težina smeta. Tada sam oborila sve granice, imala sam 130 kilograma. Nisam mogla da izlazim iz kuće jer nisam imala šta da obučem. Kada sam izlazila sa drugaricama, mene nijedan dečko nije primećivao. Nisam imala dečka, niko mi nije prilazio. I tada sam stavila prst na čelo jer 130 kilograma stvarno ničemu nije vodilo.
Rekla sam sebi: ‘Ana, sada je stvarno dosta!’
A onda sam krenula na razne dijete, samu sebe sam opterećivala: ‘Ne smeš ovo, ne smeš ono’, pila sam napitke koji kao tope masnoću. Mada, te dijete sam držala po par dana i onda prestanem, pa opet počnem da jedem. Tada sam se obratila svom doktoru i iznela problem, mada on mi je rekao da promenim ishranu i krenem u teretanu. A ja sam sama sebi uvela određen način ishrane, ali i tada sam gladovala”, priča Ana.
Jendog dana je videla na internetu devojku koja je radila operaciju smanjenja želuca i smršala je dosta. To joj se učinilo kao dobro rešenje, pa je sa tim predlogom otišla kod svog lekara.
On joj je preporučio neke dijete, ali Ana nije želela to, već operaciju želuca.
“Kada sam došla kod hirurga, on mi je rekao da na operaciju moram da čekam još godinu dana zbog svih procedura koje idu uz nju. To je bio septembar 2019. godine. Posle toga sam krenula kod psihijatra, a on mi je već u decembru rekao: ‘Izvinite, ja vas nažalost ne vidim kao kandidata za ovu operaciju’.
Tada sam stvarno bila van sebe, ali sam bila uporna i istrajna na ovom putu, nisam htela da odustanem, krenula sam ponovo sa dijetom. A onda su me pozvali iz bolnice i rekli da ću biti na terminu za pola godine kada će vidteti da li se moje stanje promenenilo i na psihičkomi i na fizičkom nivou”, priseća se Ana.
„Poslednje nedelje juna su me pitali: ‘Kada želite termin za operaciju’, a ja sam bila presrećna. Prvi slobodan termin je bio 3. jula. A ja sam tada bila stvarno spremna”, dodaje.
Ona je tada zvala prijatelje i porodicu da se pohvali da je dobila termin. Međutim, niko nije bio oduševljen time koliko i ona, jer je operacija sama po sebi teška.
“Ja sam plakala sve vreme, jer sam konačno dobila ono za šta sam se borila skoro godinu dana. To su bile suze radosnice. Ja sam samo čekala da me odvedu u operacionu salu. Rekli su mi da će mi se zivot totalno preokrenuti kada se probudim iz anestezije”, priseća se.
Operacija je dobro prošla, a Ani su odstranili 80 odsto želuca. Međutim, ono što je usledilo nakon operacije nije bilo nimalo lako.
“Prvih mesec dana nisam smela da jedem ništa što se zvaće. Prvi obrok koji sam jela bila je supa, a ja sam već primetila da ne mogu da pojedem onu količinu kao pre. Prvog meseca sam povraćala, imala sam mučnine, prvih nedelju dana nisam mogla da hodam, ali sam osetila da mi se život promenio. Već prvog meseca sam smršala 20 kilograma, drugog meseca sam krenula da jedem normalno, ali sam jela po par zalogaja i to je to, to mi je bilo dosta. Na kraju su mi rekli da bi trebalo da jedem šest puta na dan, ali ja sam jela samo dva puta jer nisam mogla više. Ova opracija nije laka. Kada vidim hranu, ja bih je pojela, ali želudac ne da. Život pre I posle operacije nije isti, ali ja sam se navikla”, kaže Ana.
Nakon operacije, ona je za godinu dana izgubila 65 kilograma – ali taj proces doneo je nove teškoće. Ani uopšte nije bilo lako.
“Sada se osećam mnogo lakše i srećna sam. Ali, period posle operacije je težak. Prolazila sam kroz dosta teških, mučnih stvari i faza. Mada, sve to može da se istrpi posebno kada imate za cilj da izgledate onako kako ste oduvek želeli. Sve je stvar psihe. Ova operacija je povezana sa psihom, sve zavisi od pojedinca do pojedinca, koliko je spreman i sposoban da izdrži onaj najteži period koji dolazi neposredno posle operacije”, priča Ana.
Ona podvlači kako ovo nije “obična” operacija koja će vam preko noći omogućiti da postanete manekeni. Nakon operacije, čeka vas puno neprijatnih iskustava, kroz koje nije lako proći.
Takođe, osoba mora da zna da će joj se život nakon te operacije drastično promeniti – posebno odnos prema hrani.
“Posle operacije želuca mora dosta da se vodi računa o načinu na koji vodite život. Koliko god da je neko spreman na ovaj korak, mora da zna da ipak ide na rizik. Možda zvuči čudno, ali opreracija želuca je teži izbor nego kada sami presečete i uzmete stvar u svoje ruke. Jer, kada se odlučite na neki drugi način da skinete kilažu, tada nema bolova, nema povraćanja, mučnina, ne znači da ceo život morate manje da jedete. A kada uradite operaciju želuca, sve to vas čeka i vi morate da budete spemni na to”, dodaje Ana.
Najzad, ona kaže da uprkos pozitivnim ishodima operacije, odluka o smanjivanju želuca ne sme da se donese ishitreno. Zato ima jasnu poruku za sve koji razmatraju takvu opciju.
“Pozitivne stvari su te što mi se kilaža ne vraća i to što sam brzo smršala. Ali, pre nego što odete na operaciju želuca, razmislite da li postoji i drugi način pomoću kog možete da smršate”, rekla je za kraj Ana.
***
BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
