Božićni filmovi su jedan od onih malih sezonskih rituala koje ni u kom slučaju ne dovodimo u pitanje - gledamo ih dok spremamo večeru, dok pakujemo poklone, dok dekorišemo dom za praznike, ali i kada nam treba nešto uz šta ćemo se "ušuškati" ispod ćebeta na par sati.
Ne tražimo filmske novine i iznenađenja – već osećaj koji već znamo: poznate scene, replike koje pamtimo i priče kojima se rado vraćamo svake zime.
Zato smo u redakciji Zadovoljna.rs sastavili listu 12 božićnih filmskih klasika koje iznova gledamo svake godine. Bez griže savesti, bez previše razmišljanja i sa istim uživanjem i – bez obzira na to koliko smo ih puta već gledali!
Serendipity (2001)
Serendipity je jedan od onih filmova koji savršeno hvata zimski, praznični duh Njujorka – tih, romantičan i pomalo nostalgičan. Priča o dvoje ljudi koji veruju u sudbinu i male znakove univerzuma odvija se polako, bez žurbe, baš kako i treba u decembru.
Film se ne oslanja na velike zaplete, već na atmosferu, slučajne susrete i ideju da neke stvari ne možemo isplanirati, već samo pustiti da se dogode. Vraćamo mu se jer u njemu ima nečeg smirujućeg i toplog – podsetnika da su ponekad najlepše priče one koje se dese baš onda kada prestanemo da ih forsiramo.
Love Actually (2003)
Love Actually je film koji gotovo ritualno puštamo svake zime, bez obzira na to koliko puta smo ga već gledali. Više paralelnih priča, smeštenih u praznični London, prikazuju različite oblike ljubavi – romantične, porodične, neuzvraćene, tihe i glasne – baš onako kako se i dešavaju u stvarnom životu.
Film balansira između humora i emocije, ne pokušavajući da sve idealizuje, već da pokaže koliko su odnosi često komplikovani, nesavršeni i upravo zbog toga stvarni. Vraćamo mu se jer uvek pronađemo neku novu scenu ili lik u kojem se prepoznamo, u zavisnosti od godine i raspoloženja, a praznična atmosfera samo dodatno pojačava osećaj bliskosti i topline.
The Holiday (2006)
Ovo je jedan od onih filmova koji se gotovo podrazumevaju u decembru. Priča o zameni kuća između dve žene koje žele mali beg iz sopstvene svakodnevice donosi baš ono što praznici često traže – promenu perspektive, sporiji ritam i prostor da se ponovo povežemo sa sobom.
Film je topao, romantičan, ali bez preterane patetike, sa likovima koji su dovoljno stvarni da im verujemo. Vizuelno prijatan i lagan za gledanje, The Holiday je savršen izbor za večeri kada želimo nešto poznato, umirujuće i optimistično – film koji uvek ostavlja osećaj da nove prilike često dolaze onda kada ih najmanje očekujemo.
Home Alone (1990)
Home Alone je film koji za mnoge označava zvaničan početak praznične sezone. Bez obzira na to koliko puta smo ga gledali, i dalje funkcioniše jednako dobro – od porodičnog haosa na početku, preko Kevinovog snalaženja u praznoj kući, do povratka u Njujork obojen božićnim svetlima. Ispod komičnih scena i legendarnih zamki krije se jednostavna, ali jaka poruka o porodici, pripadanju i onom trenutku kada shvatimo koliko nam bliskost zapravo znači. Home Alone je film koji se često gleda usput, ali uvek završi tako da mu posvetimo pažnju – jer u njemu ima nečeg bezvremenskog, poznatog i iskreno prazničnog.
Bridget Jones’s Diary (2001)
Iako tehnički nije klasičan božićni film, Bridget Jones’s Diary za mnoge ima sigurno mesto na prazničnoj listi. Počinje i završava se u prazničnom periodu, a Bridget sa svojim dnevnikom, nesigurnostima i pokušajima da „sredi život“ deluje posebno blisko baš krajem godine.
Film je duhovit, ali i vrlo iskren u prikazu svakodnevnih dilema, nesavršenih odnosa i pritiska da budemo bolja verzija sebe – tema koje su u decembru nekako uvek pojačane. Vraćamo mu se jer Bridget ne pokušava da bude savršena, već stvarna, i jer nas podseća da je sasvim u redu ući u novu godinu bez svih odgovora.
The Polar Express (2004)
The Polar Express je film koji se gleda drugačije od većine božićnih naslova – tiše, sporije i sa malo više pažnje. Priča prati dečaka koji se, na sam Božić, ukrcava na magični voz ka Severnom polu, ali ispod te bajkovite premise krije se tema vere, sumnje i odrastanja.
Warner Bros. Entertainment
Film je vizuelno upečatljiv i atmosferičan, sa naglaskom na zimski pejzaž, tišinu i osećaj iščekivanja, što ga čini idealnim za večeri kada želimo da se ušuškamo i potpuno isključimo. Vraćamo mu se jer podseća na onu vrstu božićne magije koja nije glasna ni napadna, već nežna i lična – i koja nas, makar na trenutak, vrati u osećaj detinjeg verovanja da su čuda ipak moguća.
The Family Stone (2005)
The Family Stone je film koji praznike prikazuje onakvima kakvi često zaista jesu – puni ljubavi, ali i nesporazuma, tenzija i neprijatnih trenutaka. Radnja se odvija tokom božićnih dana u krugu velike porodice, gde dolazak nove osobe na površinu iznosi sve ono što se inače prećutkuje.
Film je topao, ali ne idealizovan, emotivan, ali sa dozom humora koji sve drži prizemljenim. Vraćamo mu se jer iskreno pokazuje koliko su porodični odnosi složeni, ali i koliko se bliskost često rađa upravo iz tih nesavršenih situacija koje praznike čine stvarnima.
It’s a Wonderful Life (1946)
It’s a Wonderful Life je kultno ostvarenje koji se ne gleda na brzinu i ne pušta tek tako u pozadini. To je priča koja traži malo tišine i pažnje, jer polako gradi svoju poruku o smislu života, ličnim izborima i uticaju koji svako od nas ima na druge – čak i kada toga nismo svesni.
Kroz lik Džordža Bejlija, film nas vodi kroz ideju da uspeh ne mora uvek da izgleda onako kako smo ga zamišljali, ali da to ne umanjuje njegovu vrednost. Vraćamo mu se svake zime jer podseća da su male stvari, dobri postupci i veze koje gradimo često ono što na kraju čini život ispunjenim.
A Christmas Carol (1951)
A Christmas Carol je jedna od onih božićnih priča koje se s razlogom stalno iznova vraćaju. Priča o Ebenezеru Scroogeu i njegovom susretu sa prošlošću, sadašnjošću i budućnošću govori o promeni, kajanju i mogućnosti da uvek postoji druga šansa.
Ova filmska verzija zadržava klasičnu atmosferu i sporiji ritam, koji savršeno odgovara prazničnom periodu. Vraćamo joj se jer podseća da Božić nije samo vreme darivanja, već i trenutak za preispitivanje, empatiju i odluku da budemo malo bolji – prema drugima, ali i prema sebi.
Miracle on 34th Street (1947)
Miracle on 34th Street je film koji se tiho i nenametljivo uvuče u praznično raspoloženje. Priča o starijem gospodinu koji tvrdi da je pravi Deda Mraz i o ljudima koji se nađu pred pitanjem da li još uvek veruju u čuda, balansira između stvarnosti i bajke bez potrebe da se odluči za samo jednu stranu.
Film je topao, duhovit i pun nežnih trenutaka, ali istovremeno dovoljno prizemljen da mu poverujemo. Vraćamo mu se jer nas podseća da praznici nisu samo za decu i da malo vere – u ljude, u dobrotu, u ono neobjašnjivo – ponekad čini veliku razliku.
Edward Scissorhands (1990)
Edward Scissorhands sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi je možda jedan od najmanje očekivanih božićnih filmova, ali upravo zato mu se često vraćamo u zimskom periodu. Njegova bajkovita, pomalo mračna atmosfera savršeno se uklapa u decembarske večeri, dok priča o drugačijosti, usamljenosti i potrebi za prihvatanjem ostaje univerzalna.
Film koristi prazničnu scenografiju ne da bi stvorio idilu, već da bi naglasio kontrast između spoljašnje lepote i unutrašnjih emocija. Vraćamo mu se jer podseća da toplina ne dolazi uvek iz savršenih priča, već često iz onih tihih, nežnih i pomalo melanholičnih.
It Happened on Fifth Avenue (1947)
It Happened on Fifth Avenue je jedan od onih filmova koje otkrijete slučajno, a zatim im se rado vraćate svake zime. Radnja prati grupu ljudi koji se, tokom hladnih zimskih meseci, zatiču u praznoj luksuznoj kući na Petoj aveniji i od tog privremenog skloništa polako stvaraju zajednicu.
Film tiho govori o solidarnosti, ljudskoj toplini i neočekivanim prijateljstvima, bez velike drame i bez potrebe da bude spektakularan. Vraćamo mu se jer podseća da praznici nisu samo porodični rituali, već i trenuci kada se ljudi pronađu i povežu tamo gde to najmanje očekuju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
