Šta sam sve kupila u Italiji za 170 evra - i zašto je ovo u Srbiji nemoguće?

Sad kad vratim film - mogla sam i bolje. Limitirano vreme od dva sata za šoping i 170 evra, koliko sam imala za autlet Vicolungo u Italiji, nisu optimalni za pametnu kupovinu. Imaš onu varijantu - kupi više za malo para i pokaj se ili kupi jednu stvar za sve pare i nosi je 100 godina. Pošto mi je trebalo svašta, jasno je da nisam bila baš pametna, savladale su me gladne oči.

Ako imate priliku da odete u Italiju u šoping moj savet je - koliko god novca da imate - ne žurite, odvojite bar jedan ceo dan. Napravite u glavi tačan presek toga šta hoćete da kupite i uložite u komade kojih nema kod nas ili ih ima, ali su preskupi. Ne kupujte krpice koje ćete sledeće sezone staviti u kesu za poklanjanje. Cipele obavezno probajte i ne kupujte broj manje ili veće. Prošetajte se u njima bar desetak minuta po prodavnici. Ono što ne smete da propustite su zadnji delovi prodavnica, u kojima se obično kriju najviše snižene stvari.

Evo šta sam ja uspela da kupim u martu. Finalne rasprodaje su zvanično bile završene 28. februara, pa izbor stvari koje su sa autlet cena snižene i po 70 odsto nije bio prevelik, ali je moglo da se nađe svašta. Čini mi se da su najbolje ponude bile za kvalitetne kapute i jakne. Evo šta sam ja kupila.

Ovaj beli džemper je mešavina vune i viskoze, kupljen je u nekoj 'no name' povoljnoj radnji koju uvek obiđem kad sam u Italiji. Plaćen je 10 evra.

Na kupovinu cipela sa fotke sam potrošila najviše vremena. Prvo - nisam imala dovoljno love za nove modele koji su tek stigli, drugo ušla sam u Pollini i u pomenutom zadnjem budžak delu videla 'ultimi saldi' modele. Prvo sam probala broj manje cipele koje su mi se svidele, neke srebrne na štiklu, koje su koštale 56 evra. Pepeljugo ćao, ne može. Onda broj veće, ispadala mi cipela po radnji. Od mog 37 broja, po tim cenama, ostala su samo dva modela, jedan koji mi je bio bapski i ovaj.

U sekundi sam preletela s čim sve mogu da ih nosim i rekla prodavačici "si". Koštale su 80 evra, prva cena im je bila 360.

Za jaknu od materijala koji je kao ronilačko odelo dala sam 20 evra, za majicu 10. Kad sam kod majice. Benetton je izgleda totalno out, prazna radnja, nigde nikog, ali! Videla sam gomilu odličnih pantalona od 10 do 17 evra, oni njihovi kardigan mali džemperi u svim bojama su isto bili baš mnogo jeftini, džemperi isto bagatela. Obuća koja je snižena je bila zavučena u dnu polica tako da se nije ni videla, pa krenem da se zavlačim ne bih li možda izvukla neko "blago". I izvučem, ali dva broja veće (sad na sekund zaboravite na savet s početka teksta). Fotografiju tih čizama sandala nemam, još je hladno da se nose. Stabilna štikla, crne, dole koža, gore rastegljivo platno. Znate one modele kao klasična čizma, a prsti otvoreni? E to. Odlično stoje i uz farmerke i uz mini haljinu. Dobro, noga malo šeta, šta sad, glavno da ne steže. To zadovoljstvo me je koštalo 16 evra. Da, dobro ste pročitali.

Tu je još ova haljina koja je kupljena u istoj onoj 'no name' prodavnici kao džemper s prve fotografije. S njom sam najviše omanula, kao i uvek kad hoću da razbijem svoj crno-sivo-beli garderober s nečim u boji. Odlepim, pa se brzo pokajem.

Ona je iz prolećne kolekcije i boje su dosta lepše, jače uživo. Cena - 20 evra.

Tu su još neke sitnice, čarape od jedan evro, donji veš Intimissimi - tri evra (jeste, to plaćete ovde kad je na najvećem sniženju oko 1.500 dinara), još jedna obična majica,...

Na kraju, kad sam već morala da krenem ka Srbiji, vidim Boss izlog. Stanem, spustim one kese, gledam i pokajem se momentalno što sam bilo šta kupila. U outletima definitivno ne treba izbegavati te skupe brendove, naprotiv, u njihove prodavnice baš treba ulaziti. Boss trenč života 170 evra i uz njega mrak torba 70 evra. To je sve što bih sledeći put kupila, makar nosila zakopčan mantil jer nemam šta da obučem ispod. Škola za sledeći put.

I sad, da ne dođe do nesporazuma, ovakve cene nisu u regularnim prodavnicama, tamo su naravno mnogo veće. Ali ako idete u šoping u Italiju zašto ne biste išli u neki outlet? Ima ih i bliže nama, ovaj u kom sam ja bila je blizu Torina. Kad se podvuče crta - kvalitet stvari koje kupujemo u Srbiji i preko zaista ne može da se poredi. A i sami znate kakve su cene u Srbiji. Čim izađete iz Zare i s Mango sajta sve vam deluje preterano skupo. To nije samo do naše kupovne moći, već i do marži. Zato i ako ne možete da odete preko, izvol'te internet s morem šoping opcija.

***

Bonus video: Tretman lica korom banane