Pierpaolo Piccioli i njegova remek-dela zbog kojih jedva čekamo Balenciaga eru

20. maj. 2025. 12:18

Postavi Zadovoljnu za omiljeni Google izvor Više

U godini u kojoj su se modni stubovi pomerili, kada su se istovremeno menjali kreativni direktori u kućama Chanel, Dior, Gucci, jedno imenovanje izazvalo je više znatiželje nego kontroverze: Pierpaolo Piccioli je novi kreativni direktor Balenciage. Njegova era počinje zvanično 10. jula, a prva kolekcija očekuje se u oktobru. Za svet koji je navikao da iz Balenciagine radionice izlaze memovi u formi mode, Picciolijev poetski pristup deluje kao tihi obrt koji bi mogao da redefiniše luksuz u 21. veku.

Jer, ako je Demna Gvasalia bio ekscentrični revolucionar koji je od piste pravio spektakl i od mode viralni haos (setimo se revija u blatnjavim jamama, vetrovima i fiktivnim berzama), Piccioli je u Valentino ateljeu krojio tišinu – onu koja traje. Njegove revije u Parizu, Rimu, Pekingu, Veneciji bile su tiha čuda savršenstva forme, boje i narativa. Pod njegovim vođstvom, Valentino je postao sinonim za vizuelnu poeziju: skulpturalne proporcije, neobične ali efektne kombinacije boja, nežna dekonstrukcija klasike. I sve to bez da ikada izgubi iz vida ljudskost – vrednost koju je neumorno gurao u prvi plan.

Na crvenim tepisima, Piccioli potpis nosile su žene koje znaju da je moda produžetak emocije: Rijans u beloj, skulpturalnoj haljini s Met Gale 2023, Keri Maligan u zlatnom dvodelnom čudu za Oskare, Florens Pju sa perjem u kosi i stavom heroine nove generacije, Zendaja koja iz godine u godinu u njegovim kreacijama redefiniše šta znači biti modna ikona. I naravno, tu je Valentino Pink, nijansa koja je postala fenomen sama za sebe – modni trenutak koji je viralno obeležio jednu sezonu, ali i jednu eru.

Zanimljivo je da je Piccioli karijeru u Valentinu počeo skromno – kao dizajner aksesoara 1999. godine. Godine 2008. postaje suosnivač kreativnog dvojca sa Marijom Graziom Chiuri, a nakon njenog odlaska u Dior 2016. nastavlja sam da vodi umetničku direkciju brenda, stvarajući viziju koja je bila i duboko savremena i vanvremenska u isto vreme.

Iako njegov Valentino nije bio poznat po "it" torbama i viralnom streetwearu (osim kratkotrajnih uspeha poput „rockstud“ detalja ili VLTN patika), ono što je zaista prodavao bila su – osećanja. Čitava filozofija njegovog dizajna zasnivala se na ideji da moda može da bude i progresivna i nežna. Da žena ne mora da se menja da bi bila relevantna. Da ranjivost može biti snaga. Da ružičasto može biti oružje.

A sada dolazi u Balenciagu – kuću čije je nasleđe jedno od najvažnijih u istoriji mode. Cristóbal Balenciaga bio je arhitekta među krojačima, majstor linije i volumena. I upravo tu postoji tihi kontinuitet sa Picciolijem: obojica su slavili formu, ali nikada po cenu emocije. Obojica su verovali da haljina ne treba da dominira ženom, već da je nosi.

U pismu koje je pratilo njegovo imenovanje, Piccioli je zahvalio Demni što je „na svoj način odao počast Cristóbalu i održao DNK kuće živim.“ Dodao je: „Dobijam priliku da oblikujem novu verziju Maison-a, da dodam još jedno poglavlje – novu priču.“

Ta priča tek počinje. I ako nas je istorija njegovih kolekcija bilo čemu naučila, onda znamo: kada Piccioli priča – slušamo. Ili još bolje – gledamo, i pamtimo.