Otkriveno šta je glavni krivac za smrad ispod pazuha

Istraživači na Univerziteta Jork otkrili su izvor oporog mirisa koji nastaje pod pazuhom - to je određeni enzim koji proizvode mikrobi koji žive ispod pazuha, piše Gardijan.

Kako bi dokazali da je baš taj enzim hemijski zločinac, naučnici su ga preneli na jednog nedužnog člana podpazušne mikrobne zajednice i primetili, na svoje veliko zadovoljstvo, da je i taj mikrob počeo da emituje neugodan miris.

Ovo istraživanje će, veruju naučnici, utrti put delotvornijim dezodoransima i antiperspirantima.

Uz to, pretpostavlja se da su ljudi možda nasledili svoje smrdljive mikrobe od drevnih predaka primata.

"Otkrili smo kako taj smrad nastaje, a sada želimo da razumemo zašto", kaže profesor Gevin Tomas, mikrobiolog iz tima.

Ljudi ne proizvode najneugodnije činioce tog mirisa direktno. Ti mirisi, poznati kao tioalkoholi, nastaju kao nusproizvod kad se mikrobi hrane spojevima koje pronalaze na koži.

Tim iz Jorka ranije je otkrio da većina mikroba s kože ne može da proizvede tioalkohole. Ipak, dalji testovi su pokazali da oni mikrobi koji naročito dobro uspevaju ispod pazuha, Staphylococcus hominis, najviše tome doprinose. Te bakterije stvaraju grozne pare kad konzumiraju spoj bez mirisa zvan Cys-Gly-3M3SH koji otpuštaju znojne žlezde pod pazuhom.

Ljudi imaju dve vrste znojnih žlezda. Ekrine žlezde prekrivaju telo i otvaraju se direktno na kožu. Važan su deo rashladnog sistema tela. Apokrine žlezde, s druge strane, otvaraju se u folikule kose i nakupljaju se na određenim mestima: pod pazuhom, na bradavicama i genitalijama. Njihova uloga, zasad, nije toliko jasna.

U tekstu objavljenom u časopisu Scientific Reports naučnici opisuju kako su zaronili u Staphylococcus hominis ne bi li naučili kako se stvaraju tioalkoholi. Otkrili su enzim koji transformiše Cys-Gly-3M3SH koji oslobađaju apokrine žlezde u opori tioalkohol, 3M3SH.

"Bakterije preuzimaju molekul i pojedu jedan deo, a ostatak ispljunu i to je jedan od ključnih molekula koji prepoznajemo kao telesni miris", kaže Tomas.

Otkrivši enzim telesnog mirisa, istraživači su potvrdili njegovu ulogu prenoseći ga u Staphylococcus aureus, uobičajenog rođaka koji inače nema ulogu u telesnom mirisu.

"Samo premeštanjem gena dobili smo Staphylococcus aureus koji je odavao miris tela. Naš nos je izuzetno dobar u otkrivanju tih tioalkohola čak i u izuzetno malim količinama, zbog čega su oni zaista važni za telesni miris. Imaju vrlo karakterističan miris nalik na sir ili luk koji biste uvek prepoznali", rekao je Thomas.

Ovo istraživanje otvara nove mogućnosti za stvaranje dezodoransa koji ciljaju samo najaktivnije mikrobe koji proizvode telesni miris, a ostatak mikrobne zajednice ispod pazuha ne dotiču.

"Ako možete da imate bolje ciljani pristup koji selektivno napada Staphylococcus hominis, to bi moglo da traje duže", rekao je Thomas.

Majkl Raden i drugi u studiji su potom pogledali genetske veze između desetak vrsta stafilokoka. Analiza okvirno sugeriše da je samo nekolicina nasledila enzim telesnog miriisa od drevnog pretka mikroba pre oko 60 miliona godina.

Budući da apokrine žlezde luče spojeve koji stvaraju telesni miris samo od puberteta nadalje, mirisi su mogli da igraju ulogu u oblikovanju čovečanstva. „Ovo nije nov proces. Telesni miris je definitivno bio prisutan dok su se ljudi razvijali. Nije nemoguće zamisliti da je to bilo vrlo važno u evoluciji ljudi. Pre nego što smo počeli da koristimo dezodoranse i antiperspirante, u poslednjih 50 do 100 godina svi su definitivno smrdeli, rekao je Tomas.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram