Postala je simbol večne ljubavi, a krije priču o slomljenom srcu: Kako je nastala čuvena Cartier Love narukvica

U toj neobičnoj konstrukciji nalazi se čitava ideja njenog dizajnera: ljubav nije samo ukras koji nosimo kada nam odgovara, već odluka, savez i obećanje koje nije tako lako skinuti.

Ipak, najpoznatija narukvica posvećena ljubavi nije nastala tokom srećne romanse. Rođena je iz jednog raskida.

Aldo Cipullo je tražio nešto što mu niko ne može oduzeti

Cartier Love narukvicu osmislio je 1969. godine italijanski dizajner nakita Aldo Cipullo, koji je tada živeo i radio u Njujorku.

Rođen je 1935. u Napulju, u porodici juvelira, a odrastao je u Rimu. Kao dečak bio je fasciniran Amerikom i filmskim zvezdama poput Marlona Branda i Džejmsa Dina, pa je u porodici dobio nadimak Aldo Americano. U Njujork je stigao 1959, a tokom šezdesetih radio je za poznate američke juvelirske kuće David Webb i Tiffany & Co.

Pred kraj decenije doživeo je bolan ljubavni raskid. Kasnije je objasnio da je u tom periodu želeo da stvori predmet koji bi predstavljao nešto trajno — simbol ljubavi koji niko ne može tek tako da mu oduzme.

Umesto srca, cveća ili nekog drugog očekivanog romantičnog motiva, Cipullo je pronašao inspiraciju u američkim prodavnicama alata koje je voleo da posećuje sa bratom. Zainteresovali su ga zavrtnji, metalni spojevi i predmeti čija lepota proizlazi iz njihove funkcije.

Tako je nastala čvrsta zlatna narukvica ovalnog oblika, sa vidljivim zavrtnjima i posebnim odvijačem pomoću kojeg se pričvršćuje za ruku.

Tiffany je odbio dizajn koji će postati simbol kuće Cartier

Cipullo je svoju zamisao najpre predstavio kući Tiffany & Co., ali je dizajn odbijen. Tek potom ga je odneo u Cartier New York, koji je u to vreme poslovao relativno nezavisno od pariske centrale.

Tadašnji direktor Michael Thomas odmah je prepoznao potencijal narukvice i prihvatio Cipullovu ideju. Tako je predmet inspirisan raskidom, industrijskim zavrtnjima i željom za trajnom ljubavlju postao deo istorije jedne od najpoznatijih juvelirskih kuća na svetu.

Love narukvica bila je radikalno drugačija od nakita koji se krajem šezdesetih uglavnom čuvao za posebne prilike. Cipullo ju je zamislio kao uniseks komad koji se ne skida svakog dana, već postaje gotovo produžetak tela.

Vidljivi zavrtnji, koji bi u klasičnom juvelirstvu verovatno bili sakriveni, postali su njen najvažniji ukras. Dizajn je tako promenio i način na koji se posmatrao luksuzni nakit: više nije morao da bude rezervisan za večernje haljine, gala događaje i porodične sefove. Mogao je da se nosi uz farmerke, na posao, tokom putovanja i u svakodnevnom životu.

„Moderne lisice“ kao simbol veze

Cipullo je narukvicu zamišljao kao svojevrsne moderne ljubavne lisice. Njena forma čvrsto prati zglob, a mehanizam zatvaranja sugeriše da osoba koja je nosi pripada odnosu koji je izabrala.

Narukvica se sastojala od dve polovine spojene zavrtnjima. Uz nju se dobijao mali odvijač, a romantična zamisao bila je da jedan partner narukvicu pričvrsti na ruku drugog i kod sebe zadrži alat kojim se ona otvara.

Upravo je taj ritual Cartier Love izdvojio od drugih luksuznih narukvica. Kupac nije dobijao samo komad zlata, već i priču koju je mogao da poveže sa sopstvenim odnosom. Dizajn, način nošenja i značenje postali su nerazdvojni.

Zbog toga su ogrebotine koje se vremenom pojavljuju na njenoj površini za mnoge vlasnike deo njene privlačnosti. Narukvica nije osmišljena kao predmet koji ostaje netaknut u kutiji, već kao nakit koji pamti život osobe koja ga nosi.

Narukvice za najpoznatije ljubavne parove

Cartier je nakon lansiranja navodno poklanjao parove Love narukvica nekim od najpoznatijih parova tog vremena. Među njima su bili Elizabet Tejlor i Ričard Barton, vojvoda i vojvotkinja od Vindzora, kao i Sofija Loren i Karlo Ponti.

Narukvicu je nosila i glumica Ali Makgrou, kojoj ju je poklonio tadašnji suprug, filmski producent Robert Evans. Nastavila je da je nosi tokom snimanja filma „The Getaway“ iz 1972, upravo na setu na kojem se zaljubila u svog budućeg supruga Stiva Makvina.

Teško je zamisliti bolju potvrdu složene simbolike ovog nakita: narukvica zamišljena kao znak trajne privrženosti ostala je na njenoj ruci dok se jedna ljubavna priča završavala, a druga počinjala.

Decenijama kasnije nastavile su da je nose glumice, manekenke, članice kraljevskih porodica i žene koje su je kupovale same sebi. Time se i njeno značenje promenilo. Više nije predstavljala isključivo obećanje između partnera, već je mogla da označava porodicu, prijateljstvo, važnu životnu prekretnicu ili ljubav prema sebi.

Od jedne narukvice do čitave kolekcije

Uspeh originalnog dizajna doveo je do širenja kolekcije. Cipullo je 1978. predstavio Love prsten, a naredne godine pojavila se i verzija narukvice sa dijamantima.

Cartier je kasnije ponudio modele od belog i roze zlata, tanje varijante, otvorene narukvice i verzije potpuno prekrivene dijamantima. Motiv prepoznatljivih zavrtnjeva prenet je i na ogrlice, minđuše i prstenje, ali originalna čvrsta narukvica ostala je najpoznatiji član porodice Love.

Cipullo je za Cartier kreirao i Juste un Clou, narukvicu oblikovanu poput savijenog eksera, čime je nastavio da svakodnevne industrijske predmete pretvara u luksuzni nakit. Njegov doprinos bio je toliko važan da je postao jedini dizajner kojem je bilo dozvoljeno da uz čuveni Cartier potpis stavlja i sopstveno ime.

Preminuo je 1984. godine, sa samo 48 godina, ali su njegova dva najpoznatija dizajna nastavila da definišu moderni identitet kuće Cartier.

Zašto je Cartier Love i dalje toliko poželjna

Više od pola veka nakon nastanka, Love narukvica i dalje izgleda gotovo isto. Njena snaga nije u tome što se prilagođavala svakom prolaznom trendu, već u tome što joj prilagođavanje nije bilo potrebno.

Dovoljno je jednostavna da se nosi svakog dana, a dovoljno prepoznatljiva da odmah otkrije svoje poreklo. Može da stoji sama na zglobu ili da se kombinuje sa satovima i drugim narukvicama. Istovremeno je diskretna i statusna, industrijska i romantična, stroga i intimna.

Najvažnije je ipak to što je njena priča jednako upečatljiva kao njen oblik. Nastala je iz straha da se ljubav može izgubiti, ali je pretvorena u predmet koji govori o njenoj trajnosti.

Aldo Cipullo nije uspeo da zadrži odnos koji ga je inspirisao. Umesto toga, stvorio je jedan od najdugovečnijih simbola ljubavi u istoriji nakita — narukvicu koja se ne zatvara kopčom, već obećanjem.