Moj poslednji šoping u Srbiji

Ne volim šoping u tržnim centrima i onim masovnim prodavnicama u kojima isti vazduh već godinama kruži i baca te u posebno stanje transa. Izbegavam ga dugo, pa onda jednom u 100 godina ipak odem da vidim šta ima. Tu se uvek zadržim kao da spremam naučnu disertaciju, svaki red garderobe ima neki deo koji eto, baš nekako nisam videla, vrati se kreni, stani, uzmi za probanje, ne, ne, ipak neću, ne treba mi, jaoo vidi ove nijanse maslinasto-sive, e to bih nosila...I tako sam sad, kad je prošla pomama zbog crnog petka, otišla ponovo posle 4,5 meseci - kao po džemper. Neću da navodim imena prodavnica, jer praktično svuda je ista stvar, ta jedna zbog koje sam sebi obećala da me šoping centri u Srbiji više neće videti.

Prvo - da li ste primetili da na većini etiketa više ne piše sastav gaderobe? Nije to slučajno, kaže Ilija Čvorović u meni. Ali znaš za foru, nisi od juče. Na dodir možeš da provališ da li je neka varijanta - ne prilazi upaljaču. Ako haljina već košta 9.000 dinara i ok je na dodir, ne šušti, daj da vidim od čega je. Okrenem naopako, nađem našivene etikete u donjem delu...Mešavina akrilika i poliestera. Ćao. Onda naletim na super kroj džempera, neka koralna boja, ma odličan - 100 odsto poliester. Ne mogu...I baš kada pomislim - ima li ovde ičega od vune, viskoze, pamuka, direktno u oko me pogodi vidno istaknuta etiketa - reciklirani poliester! Ma brate! Ajde da se ekološki osvestimo uz brzu modu i recikliranje prijatne ultramega kul plastike. Nema veze što u njoj smrdiš pet minuta posle tuširanja i dezodoransa, nema veze ni što hodaš okolo peckajući sve kolege, ako si ne daj bože kupila kaput od RECIKLIRANE sintetike, onda se još gratis i smrzneš. I stalno pokušavam sebe da ubedim kako sam bumerka, pa ništa ne kapiram tu stvar s materijalima, kažu da su nove tehnologije dovele 'plastične' pantalone, pa čak i gaćice do perfekcije, nije to ko nekad. Ipak, u eri uzdizanja u nebesa svega prirodnog i organskog - reciklirani poliester mi je najveća enigma. I onda uđem na Twitter i vidim - nisam sama!

I onda pročitam negde da se danas oko 69% odeće sastoji od sintetičkih vlakana. Da, reciklirani poliester su zapravo flaše koje ćete obući i nositi u drugačijoj formi i da, to je za ovu našu napaćenu planetu bolja opcija. Ali!!!

Vlakna od recikliranog ili običnog poliestera ispuštaju istu količinu mikroplastike u vašu sredinu. Pretvaranje plastike iz flaša u odeću može zapravo ubrzati njen put do deponije, posebno za odeću slabog kvaliteta, brze mode koja se često odbacuje nakon samo nekoliko upotreba. Održivost u modnoj industriji je mnogo složenije pitanje od "reciklirane sintetike". Koliko dugo ćete nositi taj komad? Da li ćete ga baciti za sezonu dve i onda kupiti novi? Znate li gde završe sve te stvari na koje kompulsivno trošimo teško stečenu lovu? I na kraju - gde da kupim haljinu koja će mi trajati 10 godina, da izgleda vrhunski, još bolje mi stoji i u kojoj ću i posle 4 sata đuskanja biti sveža ko rosa u podne? Uslov je i da ne košta kao prosečna srpska plata. Hvala unapred na savetima, ipak ću sačekati neko inostranstvo ili posle mnogo vremena obići Slađu šnajderku.

***

Bonus video: Ruška Jakić na Beogradskoj nedelji mode