Kako da se modno suprotstavite veštačkoj inteligenciji

Činilo se da modni svet ove sezone postavljaju jedno prilično neprijatno pitanje sa kojim se modna industrija suočava u svetu u kojem veštačka inteligencija zauzima sve važnije mesto - možete li da dizajnirate odeću ako je nikada niste nosili?

Očigledno je da su pojedini delovi modne industrije već odgovorili na ovo pitanje. Generativna veštačka inteligencija sve je prisutnija, od kompanija brze mode koje je koriste u svom poslovanju, preko virtuelnih modela čija su lica preuzeta od stvarnih ljudi bez odgovarajuće dozvole, pa sve do robota na modnim pistama.

Ipak, septembarske nedelje mode pokazale su da nisu svi spremni da kreativni proces prepuste tehnologiji koja ne može čak ni da iskusi proizvod koji predstavlja, piše Teen Vogue.

Generativna veštačka inteligencija kreativnim industrijama obećava gotovo hiruršku preciznost, neograničen pristup znanju i obradu informacija neverovatnom brzinom. Međutim, bar za sada, ta obećanja ne uspeva u potpunosti da ispuni. Umesto toga, često dobijamo neku vrstu neprirodne, gotovo opsesivne perfekcije, koja deluje previše uglađeno, izveštačeno i proračunato.

Upravo protiv takvog lažnog savršenstva sve više modnih dizajnera i stilista okreće se nečemu što deluje mnogo življe.

Umesto da pokušavaju da stvore nedostižnu sliku perfekcije, modne kuće odlučile su da u kolekcije za proleće/leto 2027. unesu dozu pažljivo osmišljenog haosa.

Nezakopčane košulje, spuštene bretele i odeća obučena naopako

Ovaj način stilizovanja pojavio se već na Nedelji mode u Njujorku, gde je modna neurednost dobila potpuno novu dimenziju.

Altuzarra je među prvima predstavila modele koji su izgledali kao da su se oblačili u žurbi, ali sa izuzetnim osećajem za stil. Košulje su bile pogrešno zakopčane, kaiševi su ostajali otkopčani, a tanke bretele spuštale su se niz ramena kako bi otkrile ukrašene bustijere ispod odeće.

Alison Siret Kliri iz magazina InStyle ovaj pristup nazvala je "analognim oblačenjem". Estetika se brzo proširila i na druge modne piste.

Campillo je modele oblačio naopako, dok je LII prihvatio modnu neurednost kroz asimetrične majice i slojeve odeće koji su delovali kao da su nasumično nabacani.

Čak je i Tommy Hilfiger, sinonim za uredan, prefinjen američki stil, odlučio da prekrši sopstvena pravila. Kragne njegovih prepoznatljivih košulja bile su namerno iskrivljene i neuredno nameštene.

A to je bio tek Njujork.

Na Nedelji mode u Londonu, Simone Rocha predstavila je satenske slip haljine čiji su gornji delovi bili spušteni sve do struka, kao da su manekenke zastale usred presvlačenja.

Zatim su dizajneri brenda KNWLS, otišli još dalje. Njihova revija bila je jedna od vizuelno najneobičnijih ove sezone. Majice bez rukava, okrenute naopačke, pretvorene su u nešto nalik uskim pencil suknjama, dok su grudnjaci sa žicom nošeni naopako.

Trend je potom stigao u Milano, gde je zauzeo centralno mesto na jednoj od najkomentarisanijih revija sezone.

Prada je predstavila frizure koje su izgledale kao da su manekenke upravo izašle iz vazdušnog tunela, neobične kombinacije slojevite odeće i midi suknje koje su brzo postale viralne.

Na taj način Prada je ujedno podsetila na raniju pojavu ove estetike, viđenu na reviji njenog sestrinskog brenda Miu Miu za proleće/leto 2025. u Parizu.

Zašto je modna neurednost postala mnogo više od prolaznog trenda?

Ova estetika predstavlja nešto mnogo složenije od slučajnog modnog trenda.

U svetu u kojem veštačka inteligencija neprestano teži savršenstvu, nesavršenost postaje nešto izrazito ljudsko.

Ono što se nekada smatralo modnom greškom, a što bi verovatno i danas tako procenio neki četbot, pretvorilo se u svojevrsni simbol ljudske kreativnosti.

Poznata stilistkinja Gabrijela Karefa-Džonson na svom Substack blogu Brain Matter opisala je organizovanje modne revije kao duboko ljudsko iskustvo, posebno kada se to radi bez novca velikih farmaceutskih kompanija ili industrije veštačke inteligencije.

U svojoj suštini, oblačenje je jedinstveno ljudska aktivnost. Ono je istovremeno umetnost i praktična potreba.

I koliko god se veštačka inteligencija trudila, stvarni život ne može se jednostavno smestiti u uredno organizovane podatke i programski kod.

Čak i najnapredniji AI sistem može samo da oponaša rad ljudi. Ne može da doživi kreativnost niti one neuredne, nepredvidive trenutke iz kojih se ona često rađa.

Na primer, dugme koje ste zaboravili da zakopčate dok ste žurili da izađete iz kuće. Ili spavaćica koju ste posle neprospavane noći slučajno obukli naopako.

Upravo takve situacije poslužile su kao inspiracija za modne piste koje su pokušale da predstave ljudsko iskustvo na način na koji nijedna mašina ne bi mogla.

Za veštačku inteligenciju, ovakvi svakodnevni detalji verovatno bi bili samo greške koje treba ispraviti.

U njenoj neprestanoj potrazi za savršenstvom, sve ono što nastaje slučajno, spontano ili iz ljudske nespretnosti lako bi moglo da ostane neprimećeno.

Muse, Grok, Alexa, Claude, ChatGPT ili bilo koji drugi digitalni pomoćnik sa imenom koje zvuči kao da je preuzeto iz distopijskog romana teško da bi vam spontano predložio da grudnjak obučete preko majice ili da džemper nosite tako što ćete provući ruku kroz samo jedan rukav.

Takva ideja toliko je neobična da je, čini se, mogla da nastane samo u ljudskoj mašti.