Čarolija Dior aksesoara ima moć da od svake žene napravi umetničko delo

Ovo nije prvi put da Jonathan Anderson umetnički vokabular Lynde Benglis, američke vajarke, pretvara u estetski jezik jedne od svojih kolekcija. To se već dogodilo dok je bio kreativni direktor kuće Loewe, kada je želeo da se u scenografiji muške revije za proleće/leto 2024. nađu tri fontane koje je kreirala ova umetnica.

U Diorovom vrtu, napravljenom u Musée Rodin tokom Paris Haute Couture Weeka posvećenog kolekcijama za jesen/zimu 2026/2027, upravo je njena Peacock Series - započeta krajem sedamdesetih godina i inspirisana paunovima - oblikovala kreativni instinkt dizajnera.

Lynda Benglis je oduvek govorila da svoj studio doživljava kao neku vrstu laboratorije, mesta na kojem materija poprima i menja oblik. Mnoga umetnička dela nastaju od dvodimenzionalnih materijala koji dobijaju volumen zahvaljujući čvorovima, naborima ili oblikovanju.

A ako se u visokoj modi haljina pretvara u skulpturu, Jonathan Anderson nije želeo ništa drugo nego da naglasi njene konstrukcije, posmatrajući ih kao umetnička dela koja se mogu nositi. Međutim, paralelno sa referencama na Lyndu Benglis, revija deluje i kao odjek sveta gospodina Christiana Diora.

Našu pažnju su ovaj put zarobili modni detalji - cipele, torbe i poneki šešir. Jonathan Anderson nije posmatrao aksesoare kao prateći detalj, oni su bili produžetak ideje o odeći kao skulpturi.

Torbe

Torbe su bile jedan od najdiskretnijih, ali konceptualno najvažnijih elemenata revije. Guardian navodi da su večernje torbice izrađene od fragmenata indijskog chintz tekstila iz 18. veka, čime je Anderson otvorio dijalog između različitih dekorativnih tradicija i zanatskog nasleđa. Time torba prestaje da bude samo luksuzni dodatak i postaje mali arhiv tekstila, istorije i ručnog rada.

Cipele

U kontekstu Andersonovog Diora, obuća ostaje važan deo njegove nove modne gramatike. Njegove sandale iz prethodne Dior kolekcije već postale viralne, dok se u novoj couture priči taj prirodni, botanički senzibilitet nastavio kroz zeleno-zlatne tonove, metalik površine, neobične detalje.

Ukrasi za glavu

Frizer Guido Palau pratio je skulpturalni pravac kolekcije, pa su neke manekenke imale dugu, zaglađenu kosu, dok su druge nosile metalik srebrne i zlatne ukrase za glavu koji su se uklapali u šljokičasti, zeleno-zlatni beauty look.

Ti komadi nisu klasični šeširi, više izgledaju kao umetnički objekti - nešto između nakita, kacige i male skulpture.