Na četvrtoj večeri Nedelje mode u Parizu, Rick Owens je u Palais de Tokyo prikazao novu kolekciju Spring/Summer 2026. Revija je došla nekoliko meseci nakon što je u Palais Galliera otvorena njegova velika retrospektiva Temple of Love (jun 2025 – januar 2026), koja dokumentuje tri decenije stvaralaštva. U tom dvostrukom kontekstu – aktuelna kolekcija i već kanonizovana arhiva – jasno se vidi pozicija Owensa danas: autor čija moda funkcioniše kao kontinuirana mitologija, ne kao sezonski trend.
Revija: voda, ramena i oklopi
Otvaranje u mrežastom topu i kožnim pantalonama vezanim za Kiss boots odmah je nagovestilo ono što će uslediti – konzistentna igra između ekspozicije tela i zaštite, fragilnog i brutalnog. Ramena deformisana u kvadratne ploče nastavila su Owensovu opsesiju arhitektonskim proporcijama koja traje još od kolekcije Sphinx (SS15). Transparentni tank topovi evocirali su Glitter (SS17), kada je prvi put uveo krhke, gotovo krhotinske teksture u kontrastu s kožom.
Šljokičasti til Matissea di Maggia osvetlio je siluete poput sablasnih relikvija, dok su razbarušeni ogrtači podsećali na Vicious (FW12), sezonu kada je Owens definisao svoju ideju mode kao “brutalist couture”. U finalu, izgled sa njegovom ručno iscrtanom natalnom kartom potvrdio je da Owens svoju modu sve više gradi kao ličnu mitologiju.
Kontekst: od Concordians do Temple of Love
Ako je Concordians (FW25) bila introspektivna priča o izolaciji i formativnim godinama u Italiji, onda je Temple proširenje tog narativa u kolektivnu sliku. Revija i retrospektiva stoje kao dva ogledala: jedno pokazuje sadašnjost u oklopima i tilu, drugo prošlost u cementnim skulpturama i arhivskim siluetama.
Retrospektiva u Palais Galliera uključuje preko 100 lookova i skulpturalne instalacije, među kojima i rekonstrukciju njegove kalifornijske spavaće sobe. Time se podseća da je Owens od samog starta bio dizajner koji modu tretira kao totalni koncept, od prostora do objekta, od intimnog do monumentalnog.
Owensov potpis kroz istoriju
Od 1994. i prvih jakni prodavanih u Charles Gallayu u LA-u, preko prelaska u Pariz i saradnje s Revillonom, pa do današnjih muzejskih retrospektiva, Owens je ostao dosledan: koža, crna paleta, monumentalna ramena, gotički grunge spojeni s glamuroznim referencama. Kolekcije poput Faun (FW09) donele su mitološke aluzije, Plinth (FW18) brutalistički minimalizam, dok je Babel (FW19) bila direktna refleksija distopijskog zeitgeista. Svaka sezona bila je poglavlje istog narativa.
Ipak, ono što se uvek vraća jeste jakna. Ona je njegova konstanta, njegov najčistiji oblik izraza, od kožnih pilot modela iz ranih 2000-ih, preko skulpturalnih ramena koja su redefinisala siluetu tela, do današnjih hibrida od tila i kože.
Jakne SS26: kontinuitet i sadašnjost
U ovoj kolekciji jakne su istovremeno arhivski citat i savremeni odgovor: oklopne, ali providne; strukturisane, ali fluidne; teške u materijalu, a eterealne u pokretu. Njihova snaga nije u novini, već u doslednosti. One nastavljaju tradiciju koja traje tri decenije, ali prilagođenu sadašnjem trenutku.
Zato želimo odmah ovih sedam jakni iz nove kolekcije, jer one nisu samo odeća, već dokument jednog od najkonzistentnijih i najoriginalnijih dizajnerskih opusa savremene mode.
*
*
*
*
*
*
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
