Prilagođavanje mirisa novim regulativama jedan je od manje poznatih aspekata rada parfimera.
Kada je Evropska unija uvela ograničenja na količinu hrastove mahovine koju parfimeri mogu da koriste u svojim kreacijama, mnogi su se uplašili da bi to mogao biti kraj njihovog zanata.
„To je bio ogroman udarac jer je hrastova mahovina ključna u parfemskim porodicama šipar (chypres) i fužer (fougères)“, kaže Ramón Monegal, parfimer i nosilac Katedre Iris u Firenci na Akademiji za parfeme, misleći na dve od najčešćih porodica mirisa.
Ovaj sastojak donosi toplinu i dubinu, sa zemljanim, drvenastim i vlažnim nijansama, ali je istovremeno i potencijalni iritant koji kod nekih ljudi može izazvati dermatitis. Iako se hrastova mahovina koristila kao aromatik vekovima, regulatori su odlučili da eliminišu rizik tako što su oštro ograničili njenu upotrebu u bilo kojoj formuli. Čak i ako je to značilo sužavanje palete parfimerima.
Smernice organizacija kao što je Međunarodna asocijacija za mirise (IFRA) uspostavljaju standarde bezbednosti i najbolje proizvodne prakse kako bi se obezbedilo odgovorno korišćenje sastojaka, uzimajući u obzir njihov uticaj na životnu sredinu i zdravlje.
Svi sastojci podležu toksikološkom i dermatološkom testiranju, a ako se pojavi bilo kakva sumnja u vezi sa nekom supstancom, njena upotreba se ograničava ili potpuno eliminiše. Međutim, svaka nova regulativa ne odnosi se samo na buduće proizvode. Ona utiče i na postojeće mirise, primoravajući parfemske kuće da pregledaju čitav svoj katalog i reformulišu proizvode po potrebi, sve vreme nastojeći da sačuvaju originalni miris.
Stvari dodatno otežava to što IFRA često ažurira svoje standarde, svake dve do tri godine.
Nevidljiv posao parfimera
Prilagođavanje mirisa novim regulativama jedan je od manje poznatih aspekata rada parfimera, a ipak zauzima značajan deo njihovog vremena. To nije lak zadatak, ali inovacije ga čine izvodljivijim. Tradicionalno se to radilo ručno, ali danas tehnologija ima ključnu ulogu.
U slučaju hrastove mahovine, ta nota je gotovo univerzalno zamenjena sintetičkom molekulom pod nazivom Evernyl.
U ovom zadatku svaki majstor ima svoje trikove. Kada se neki sastojak ograniči, neki ga prvo uklone iz kompozicije i posmatraju rezultat. Miris jeste drugačiji, ali parfimeri imaju svoje kriterijume procene da bi odlučili može li parfem da funkcioniše bez tog sastojka ili ne.
Ako rezultat nije zadovoljavajući, parfimer traži način da ga zameni ili nadomesti. Ponekad se može nadoknaditi kombinovanjem dva druga sastojka, a ponekad postoji zamena koja služi istoj funkciji. Kada je u pitanju prirodni sastojak, uobičajeni put je da se potraži sintetička alternativa. Nijanse mogu biti različite, ali naš njuh nije tako oštar kao kod životinja, a ni kupčev nos nije obučen. Takođe je važno zapamtiti da postoje razlike između parfema napravljenog od berbe iz 2023. i onog iz 2024, jer prirodni proizvodi zavise od sunca, kiše, pa čak i dana kada su ubrani.
Kada je nemoguće prilagoditi se, rešenje može biti potpuno ukidanje nekog parfema ili stvaranje nove varijacije. Flankeri (reinterpretacije postojećeg mirisa) ponekad nastaju kao način da se proširi voljena linija mirisa, da se ponudi nova verzija uspešnog parfema ili da se zameni klasik koji više ne može postojati prema važećim regulativama.
Postoje sastojci koji nemaju zamenu, i da bi se problem rešio, industrija je razvila sistem upotrebe flanker mirisa, koji su već napravljeni u skladu sa novim propisima, da bi se postepeno iz upotrebe povukao originalni proizvod.
Izbegavanje ‘toksičnih’ sastojaka
Danas raste potražnja za prirodnijim proizvodima, ali i za bezbednošću i ograničenjem problematičnih sastojaka. Paradoks leži u tome što su ove dve želje često u suprotnosti jedna s drugom.
„Postoji rašireno mišljenje da su prirodni sastojci uvek bezbedniji ili korisniji, ali to nije sasvim tačno“, objašnjava Belén Carazo, tehnička ekspertkinja.
„Prirodni materijali predstavljaju posebne izazove. Njihov sastav može da varira u zavisnosti od faktora kao što su klima ili teren na kome se uzgajaju, što otežava standardizaciju. Pored toga, neka eterična ulja mogu da sadrže alergene ili supstance koje izazivaju preosetljivost i zahtevaju strožiju regulaciju“, nastavlja ona.
Ove mere imaju za cilj da obezbede kako bezbednost potrošača, tako i održivost resursa koji se koriste, ali one takođe često idu u prilog sintetičkim molekulama, koje je lakše kontrolisati u svakom pogledu.
Na primer, u pogledu bezbednosti i cene: „Prirodna esencija koja se nabavlja u Indoneziji ili negde drugde može ove godine da košta 120 dolara, a sledeće 150“, kaže Monegal. „Industrija ne može da kontroliše cenu stakla, kartona ili plastike. Ali može da kontroliše cenu parfema ako je u potpunosti razvijen u laboratoriji.“
Ne radi se o demonizovanju sintetičkih sastojaka. Zapravo, moderna parfimerija je nastala kada je postalo moguće sintetisati molekule, čime su parfimeri mogli da zamišljaju mirise izvan granica prirode. Ali oslanjanje isključivo na pogodnosti sintetike takođe nije rešenje.
Mnogo bi se izgubilo, upozorava Monegal: „Sintetički miris ponekad ima linearnu aromu i ne pruža onaj ekspanzivni rezultat koji prirodni proizvod može da da.“
Važno je napomenuti da se regulacija ne odnosi samo na prirodne sastojke – sintetičke molekule takođe mogu biti ograničene, iako možda ređe. To je nedavno bio slučaj sa heliotropinom, komponentom koja pruža cvetnu notu.
Ova debata je zanimljiva, ali i složena, pa mnogi više vole da o tome ne govore javno. Ipak, jedan zajednički cilj svim parfimerima ostaje – nastaviti stvaranje lepih, bezbednih proizvoda i stalno napredovanje. Kako kaže Monegal: „Industrija je naučila da se prilagođava, a ograničenja su pomogla da se izoštre inventivnost i kreativnost.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
