U vremenu kada se trendovi smenjuju brže nego postovi na feedu, malo brendova uspeva da održi kontinuitet elegancije i identiteta kakav je Ralph Lauren uspostavio još devedesetih.
Ova decenija nije bila samo zlatno doba američke mode, već trenutak kada je Lauren, tiho i precizno, oblikovao ženu koja će zauvek ostati simbol stila: suzdržanu, ali senzualnu, s merom u svemu, od boje do pogleda.
Minimalizam sa „x faktorom“
Lauren je devedesetih definisao američki luksuz kroz prizmu minimalizma, ali nikad hladnog. Umesto sterilne estetike, on je ponudio toplinu tonova, tekstura i krojeva koji prate telo bez agresivnosti. Mekane rolke, satenske suknje, svilene košulje i savršeno skrojeni blejzeri činili su uniformu žene koja ulazi u prostor tiho, ali se u njemu odmah oseti.
To je bila Christy Turlington na pisti, oličenje smirenog samopouzdanja, Linda Evangelista u teksas odelu zakopčanom do pola, ili Karen Mulder u prozirnom topu koji izgleda kao da pripada poslovnom sastanku ujutru i večeri u Hamptonsima istog dana.
A van piste, to su bile Ralphove muze i klijentkinje iz Park Avenije, Njuporta i Montesita: žene koje su uspešne, ali ne moraju to da naglase logotipom; koje voze Range Rover, ali nose bisere svoje bake. Njihov stil bio je spoj preppy korena i senzualne lakoće, kao da su odjednom i urednice magazina, i majke, i ljubavnice, i poslovne žene.
Lauren je, zapravo, obukao čitavu jednu generaciju žena koje su želele da izgledaju luksuzno, ali nikada napadno.
Saten, svila, teksas, rolke, odela…
Ako vam se čini da su današnje kolekcije prepune satena, svile, teksasa i tankih rolki koje otkrivaju koliko i skrivaju – niste u zabludi. Sve ono što je Ralph Lauren radio pre trideset godina danas ponovo definiše ideju „luksuza za svakodnevicu“. Na pistama i ulicama ponovo se pojavljuju mekane slip suknje, translucentne bluze, blejzeri koji oblikuju siluetu, i plave teksas košulje uz široke pantalone u istom tonu, stegnute kožnim kaišem – uniforma žene koja izgleda kao da je upravo sišla s konja u Hemptonsima, ali ide na sastanak na Menhetnu.
Taj povratak trendova nije slučajan. U vremenu digitalne predoziranosti, Laurenov minimalizam izgleda kao odmor. Njegova paleta, crno, sivo, boja šampanjca i neizbežna crvena, ponovo vlada jer deluje sofisticirano, a pristupačno. Moda se vratila ka telu, ka teksturi, ka jednostavnosti koja ima težinu. U tom smislu, „Ralph Lauren Core“ nije nostalgičan trend, već potreba da se setimo kako izgleda kad je žena obučena za sebe, a ne za druge.
Ono što nikad ne izlazi iz mode
Ključ Laurenove dugovečnosti leži u besprekornom kroju i osećaju mere. Njegove žene nikad nisu preterane, ni u šminki, ni u detaljima. One su sofisticirane na način koji se ne uči, već dolazi iz samopouzdanja. To su one žene koje u istoj rolki izgledaju i poslovno i zavodljivo, i koje u satenskim pantalonama mogu da idu i u kancelariju i na romantičnu večeru.
Zato Ralph Lauren iz devedesetih danas ne deluje kao arhivski artefakt, već kao ogledalo savremenog trenutka. Dok trendovi prolaze, on ostaje dokaz da elegancija ne treba da bude „too much“. Dovoljni su svila, kašmir i savršeno jednostavan kroj koji i 30 godina kasnije izgleda kao da je nastao juče.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
