Imam kopiju Rolexa koji su pogledala tri časovničara i svi su mi rekli da je pravi.
Možete potrošiti 1.500 evra na majicu od tila sa monogramom Louis Vuitton ili možete otići na kineski sajt i uzeti kopiju po istoj ceni kao što košta malo jača kutija vitamina C.
Globalno ushićenje street style modom zapravo je poboljšalo prodaju fejk robe. Autor teksta koji je objavljen na Vice-u navodi primer Supreme dukserice. Original košta 350 funti, on je platio 35, naravno radi se o dobro urađenoj kopiji.
U svetu ulične odeće, nošenje falsifikata nije baš tabu – ali će vam se, ako ih nosite, na mrežama smejati ljudi koji žive za modele patika iz 1990-ih. A da li se neko oblači od glave do pete u kopije? Korisnik Reddita Aiden6, kaže da je njegova garderoba 80 odsto lažna.
Kako je počeo da kupuje replike?
„Oh, čoveče. Prodavao sam Beats by Dre slušalice još u srednjoj školi. Kupovao sam ih za deset dolara i prodavao za 30. Zarađivao sam otprilike 200 do 300 dolara nedeljno samo od prodaje slušalica, i to je ono što me je zaista navelo na kupovinu odeće. Imao sam i repliku Beats zvučnika – sve i svašta. Trenutno imam blizu 30 pari obuće“, rekao je.
Kako je objasnio, sve što je uzimao je sa kineskih sajtova i na početku jedina ideja koju je imao je bila da zaradi. Od odeće, sebi je prvo kupio dve fejk Louis Vuitton majice na kojima je brend bio pogrešno napisan – Louis Vitton. Tada je bio sedmi razred osnovne škole, danas ima 22 godine.
Na pitanje zašto kupuje lažnjake, Ejden kaže da može da se oblači vrhunski bez trošenja bogatstva.
„Ja se presvlačim dva ili tri puta dnevno i nikad nisam zadovoljan, zato volim da imam maksimalan broj opcija. To radim zbog sebe, a ne zbog bilo koga drugog. Jebe mi se šta neko misli“, kazao je i objasnio da bi oni koji ga pljuju, i kad bi obukao original rekli – oh, i to je lažnjak.
Kako je rekao više ne kupuje fejk Louis Vuitton, Gucci, Dior. Ono što ga oduševljava u poslednje vreme su kopije Nike Jordans patika.
„Postoji fabrika u Kini u kojoj, koliko sam čuo, imaju iste materijale i dizajn kao i Nike. Oni rade neovlašćeno, ali za mene su tehnički stvarni. Video sam te patike. Kvalitet izgleda stvarno legitimno s obzirom na to da je falsifikat.“
Druga stvar koju obožava su lažni parfemi.
„Ne morate da potrošite 100 dolara – potrošićete 35, a dobićete potpuno iste sastojke. Počeo sam na buvljim pijacama, a onda sam nastavio da ih kupujem na Vish i iOffer i na svim ovim nasumičnim veb lokacijama, i rekao sam: ‘Prokletstvo, oni su na pravom mestu.’ Otišao bih u prodavnicu parfema i isprobao ih, a zatim kupio lažno sranje, i bilo bi upravo ono što sam želeo. Ne znam kako dobijaju sastojke, ali tako su prokleto dobri“, otkriva on.
Oko 80 odsto Ejdenove garderobe je kopija. Ima čak i repliku Roleksa koju je odneo kod tri različita stručnjaka za satove i oni su mi rekli da je original.
A da li postoji moralna dilema? Ipak sve počinje od dizajnera i njihovih originalnoh ideja. Zar to nije neka vrsta krađe?
„Verujem da je sve ok sve dok to ne predstavite kao autentično, ako ne pokušavate da prevarite nekoga govoreći da je ono što prodajete stvarno. To je baš loše.
***
Bonus video: Vežbe za zadnjicu
