Danas je gotovo nemoguće ne znati za kolagen i njegovu upotrebu, ali većem delu populacije nije poznato šta je uopšte kolagen i čemu služi prirodno u našem telu.
Kolagen je po sastavu protein i od ukupnog sastava proteina organizma zauzima čak 30%. Sa svojih 28 podvrsta pruža strukturu, podršku i snagu koži, mišićima, kostima i vezivnom tkivu. Ima ga i u organima, krvnim sudovima i sluzokoži digestivnog trakta. Kao svaki protein, sačinjen je od aminokiselina, konkretno prolina, glicina i hidroksiprolina, koji formiraju trostruki lanac, uz pomoć vitamina C, bakra, cinka i mangana, kaže dr Aleksandra Radosavljević.
Zašto je kolagen toliko bitan za kožu?
U koži se nalazi u srednjem sloju – dermisu, gde zajedno sa elastinom daje potporu tkivu. Takođe, ima ulogu u zameni odumrlih ćelija. Daje strukturu koži, vitalnost i jedrinu i iz tog razloga je veoma važan, jer se u procesu starenja njegove funkcije gube. Nakon 60. godine života, njegova sinteza opada, a destrukcija se dešava većom brzinom i stoga se gubi u količini.
Kako znati da imate manjak kolagena?
Naborana koža, bolovi u mišićima, ukočenije, manje fleksibilne tetive i zglobovi, bol u zglobovima usleg oštećene hrskavice, gastointestinalne tegobe, problemi sa protokom krvi – svi ponaosob i udruženi međusobno mogu biti znak smanjene količine kolagena.
Koje su navike koje uništavaju kolagen?
Pušenje, izlaganje UV zračenju – upotreba solarijuma i sunčanje bez adekvatne zaštite, konzumacija previše ugljenih hidrata i rafinisanih šećera. Kolagen može biti snižen i kod određenih autoimunih bolesti ( reumatoidni artritis, lupus, dermatomiozitis, skleroderma…).
Šta možemo da uradimo da sačuvamo kolagen?
Nanošenje antisolarne zaštite svakodnevno je prvi korak. Proizvodi sa SPF 50 i UVA filterima su potrebni tokom cele godine za fotoeksponirane delove tela, ne samo leti. Nikako ne treba koristiti solarijum, jer on već od prve ekspozicije počinje destrukciju kolagena i smanjenje produkcije novog.
Mediteranska ishrana je najbolja za očuvanje kolagena – povrće, žitarice sa celim zrnom, orašasti plodovi, voće, umerena količina morskih plodova, ribe, mesa, mlečnih proizvoda i jaja u izbalansiranom odnosu blagotovnorno deluju na količinu kolagena.
Šta je to kolagen koji se pije?
Oralni oblici proizvoda sa kolagenom najčešće dolaze u formi tableta ili praška i sastoje se od dve ili tri aminokiseline, u obliku kolagenih peptida ili hidrolizovanog kolagena, da bi se mogli absorbovati putem gastrointestinalnog trakta. Korelacija iumeđu uzimanja oralne suplementacije kolagenom i poboljšanja stanja organizma je pronađena kod elasticiteta kože i njene hidratacije, kao i stanja koje se zove osteoartritis. Imati u vidu da organizam ne zna zašto mi uzimamo određene aminokiseline, pa će ih po ingestiranju koristiti za šta smatra da je u deficitu i gde mogu biti korisne, a to nije nužno da budu koža, kosa ili nokti.
Da li lokalna sredstva sa kolagenom imaju smisla?
Ovo je verovatno jedna od većih dermatoloških kontroverza današnjice. Kolagen je isuviše veliki molekul, tako da je pitanje može li adekvatno prodreti u kožu ako se nanese u obliku krema. S druge strane, postoje dermalni fileri koje koristimo da izravnamo bore i vratimo jedrinu, a koji se injektuju direktno u kožu I daju zadovoljavajuće rezultate.
Šta je mnogo važnije od samog kolagena u kremi?
Aplikovati sastojke koji izazivaju stvaranje kolagena, a to su: retinoidi, vitamin C, peptidi, faktori rasta i antisolarna zaštita sa UVA i UVB filterima.
Naučna istraživanja su i dalje poprilično nedovoljno izvedena i manjka im konkretnog zaključka na temu upotrebe kolagena.
Šta je zaista važno razumeti: proteini se u organizam unose u celom obliku, potom se u njemu razlažu na svoje osnove komponente, a to su aminokiseline. Kada smo to razumeli, jasno je da u ishrani treba birati one namirnice koje u sebi imaju prolin i glicin, aminokiseline od kojih se kolagen sastoji, kao i one namirnice bogate u sastojcima koji potpomažu da se kolagen formira, a to su:
Vitamin C – citrusi, brokoli i krompir,
Prolin – pečurke, kupus, asparagus, pšenica, kikiriki, belanca, riba i meso,
Glicin – crveno meso, ćuretina, piletina, kikiriki, granola,
Bakar – jetra, jastog, ostrige, šitake pečurke, orašasti plodovi i zrnevlje, zeleno povrće, tofu i crna čokolada i
Cink – ostrige, crveno meso, svinjetina, pasulj, orašasti plodovi, zeleno povrće, brokoli, mlečni proizvodi.
Hranite se “laganije”, mediteranski, nanosite svaki dan antisolarnu zaštitu pri izlasku na otvoreno, nemojte pušiti, ići u solarijum i jesti puno šećera i vaš kolagen će vam biti zahvalan na tome – uzvratiće zdravom, zategnutom i kožom odmornog izgleda.
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, autorka ovog teksta je dostupna za konsultacije na DokTok platformi, kao i drugi stručnjaci koji su vam na raspolaganju za razgovor.
