Kako biste vi preveli pojam IT devojka? Da li je to ista ona za koju smo nekada govorili da je moderna? Pa, ne baš.
Nekada je modni ukus bio instinkt. Ili bunt. Nisi morala da objašnjavaš zašto ti se nešto sviđa, jednostavno ti se sviđalo ili nije. Danas je sve to pretvoreno u etiketu, moodboard, „core“ estetiku. Sve to ti daje iluziju da biraš, a zapravo ti šapuće šta da nosiš, čitaš, želiš, pa i kako da mirišeš. Sve se menja toliko brzo da ne stigne ni da dobije neki značaj.
Trenutno svaka it devojka želi da izgleda kao da živi u Kopenhagenu, što je posebno neobično ako živiš u Beogradu. Beograd nije Kopenhagen, kao što to nije ni Madrid na primer.
Ja sam s Karaburme i nisam ni it ni devojka, kad izađem na ulicu bele cipele mi se momentalno ublatnjave. Moda mi je posao. Rekli su mi neki ljudi iz tog sveta da bi mi se dopala moda u glavnom gradu Danske. A poslednjih godinu, dve po Beogradu dosta viđam taj neki ruski nonšalantan stil koji mi ne leži još od kad sam živela u Moskvi. Pitala sam te ljude koji bi me lansirali u Kopenhagen da li ruske i danske it devojke imaju nešto zajedničko. Kažu – ne baš. Onda sam počela da skrolujem TikTokom i Instagramom da vidim o čemu se radi. Vidim devojku – krem pantalone, crne The Row mokasine, one male Miu Miu naočare. Na njoj je sve čisto, svedeno, minimalistički savršeno. Okej, sviđa mi se. Ali nešto mi ne da mira. Kao da sam to već hiljadu puta videla. Kao da nije njen izbor, nego šablon.
Instagram mi predloži braon mokasine pre nego što i pomislim da ih želim. Nikad ne žalim za prošlim vremenima, nemam modnu nostalgiju, ali osećam taj lagani, tihi gubitak – kao da sve što vidim već imitira nešto drugo. Cool više nije osećaj, to je formula. Tri odsto ti, devedeset sedam TikTok.
Virgil Abloh je govorio o tom pravilu 3 odsto – da je dovoljno napraviti malu promenu nečega postojećeg i već deluje novo. Meni se čini da smo i ta tri odsto izgubili. Sve je retro, sve se vraća – Y2K, indie, boho, sve je reciklaža već viđenog. A pošto pričamo o it devojkama, zar one ne bi trebalo da budu neke potpuno svoje modne ličnosti koje se vode intuicijom i propagiranjem različitosti?
Zapitam se – kad mi se poslednji put nešto dopalo, a da mi nije bilo servirano? Ne preporuka, ne trend, nego nešto što sam sama pronašla. Možda je to novi vid bunta – ne pokušavati da se bude nešto… ali, čak je i to već postalo trend.
I nije u pitanju samo moda. I muzika, i filmovi, i knjige – sve je dostupno, odmah i svima. A kad je sve dostupno, ništa ne odjekne. Otvoriš TikTok i sve kao da je već prilagođeno tebi. A ti pojma nemaš šta zapravo želiš dok ti algoritam to ne kaže.
To ima i svoju dobru stranu, ali je i paradoks – umesto da ti pomogne da istražuješ, algoritam ti servira gotove odgovore. Nekad je moda kretala s pista, pa silazila na ulice. Sada trendovi kreću od virala, pa završe na revijama.
Autentičnost izgleda kao da se planira do poslednjeg detalja. Najbolje obučene žene, it devojke danas su one koje deluju kao da su navukle na sebe prvo što im je palo pod ruku, kao da im nije važno, a zapravo se svaki detalj promišlja da bude po algoritmu. Počelo je od hipstera, sada se multipliciralo. Primer – kako da uvučeš košulju, a da deluje cool i opušteno. Znate ono kad je jedan kraj košulje „spontano“ ušao u pantalone, a drugi visi? Ili džemper ogrnut preko blejzera? Ili torba koja se nosi na određen način, a ako ne, onda niste it i to je tako.
Sve je kao spontano – a zapravo izrežirano. Isti šorts, ista sveća, ista knjiga otvorena na citat Sally Rooney.
Teodora Constantinescu
Možda je stvar u tome što ne znam više kako da budem kul. Jer kul trenutno i ne postoji. Dolazi u pakovanju, uz filter, sa odobrenjem. I kad je sve kul – ništa zapravo nije.
Nemam zaključak, ali volela bih da u nekoj bliskoj budućnosti vidim da it devojke nose stvari koje nemaju smisla i prkose algoritmu. I da slobodno puste onu košulju da pada ili je, pobogu, celu uvuku u farmerke.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
