Modni pokret koji je više definisan idejom, nego strogim pravilima oblačenja - to je tihi bunt, stilizovana borba i vizuelna tvrdnja identiteta.
Tokom istorije moda je služila kao jedno od vodećih političkih sredstava. Diorove haljine iz kolekcije “New Look” nagoveštavale su posleratni optimizam nakon 1940-ih, dok su žene u 1960-im nosile kratke suknje kako bi izrazile svoju individualnost i slobodu, a Crni panteri su beretke učinili delom svoje uniforme 1970-ih. Međutim, malo koji politički obojen modni izraz može da se meri sa snagom i trajnošću Black dandyism-a.
Pokret je započeo među belim britanskim modnim individualistima, ali su ga crnačke zajednice kasnije preuzele kako bi osporile stereotipe, izrazile svoju slobodu i neprestano oblikovale modne trendove po sopstvenim pravilima igre. Crni stilski bunt je nadživeo epohe, a njegov uticaj i danas odjekuje u kulturi širom sveta.
“Dendizam putuje kroz mnogo vremena i prostora” kaže Tonja Blazio-Likoriš, autorka knjige “Black in Fashion: 100 Years of Style, Influence and Culture” i urednica arhive časopisa Women’s Wear Daily.
Ove godine Met Gala 2025, koju organizuje Kostimografski institut, slaviće crni dendizam kroz temu “Superfine: Krojenje crnog stila”. Evo šta bi trebalo znati o ovom pokretu i njegovom značaju kroz istoriju sve do danas.
Šta je “black dandyism”?
Nije teško zamisliti tradicionalni izgled dendija: skrojeni sako sa dugim repovima, upadljiv šešir, marame koje vire iz prsluka, obilje boja i doteran brk u stilu starih džentlmena.
Ipak, otmena crna elegancija je pojam koji se opire standardnim i jednostavnim definicijama. Ovaj modni pokret obuhvata vekove, sadrži mnoge stilove oblačenja i u svakoj generaciji pronalazi svoje nove junake.
Međutim, ujedinjujuća snaga crnog dendizma jeste njegova izražena politička namera. „Crni dendizam je strateška i često izazovna upotreba stila od ljudi afričkog porekla kako bi afirmisali individualnost, osporili stereotipe i ponovo osmislili crni identitet“, kaže Džonatan Majkl Skver, vanredni profesor vizuelne crnačke kulture na Parsonovoj školi dizajna. „To nije samo estetika; to je duboko politički čin.“
Dakle, iako dendizam može da podrazumeva muškarca sa brkovima u savršeno krojenom odelu, on obuhvata sve — od ere zoot odela i skafandera Džejmsa Brauna, do tregera Andrea 3000 i krznenog kaputa Big Boia. “Mnogo toga u crnom dendizmu podrazumeva da se oblačiš za druge — to je istovremeno performans i protest“, kaže Blazio-Likoriš.
Poreklo crnog dendizma
Reč „dendi“ dočarava strast i otmenost osobe koja se previše zabavlja da bi je bilo briga da li je preterala. Najpoznatiji rani dendi bio je Bo Bramel, engleski džentlmen iz Regentskog doba (1795–1837), koji se tako dobro oblačio da je uspeo da utiče čak i na britansku monarhiju — sve to mnogo pre izuma TikToka.
Foto: The Pictures Now Image Collectio / Mary Evans Picture Library / Profimedia
U svojim ranim fazama crni dendizam je predstavljao oblik asimilacije. Bivši robovi i crne sluge nosili su pažljivo krojenu odeću kako bi oponašali oblačenje evropske bele aristokratije. Za crne muškarce ta odeća nosila je dublju, simboličniju poruku — kroz dendizam su izražavali ono što im je dugo bilo uskraćeno: individualnost i slobodu.
„Još od svojih najranijih oblika crni dendizam je uzdrmao vizuelne kodove rasne hijerarhije“, kaže Skver. „U kolonijalnim društvima, gde je odeća označavala status i civilizovanost, pojava crnca koji je bio elegantno obučen bila je sama po sebi uznemirujuća.“
Za crne ljude dendizam je uvek bio prožet političkom snagom. Tokom 1800-ih mislioci poput Frederika Daglasa su izazivali stereotipne predstave o crncima i svojim rečima i pažljivo oblikovanim izgledom. Čak i epohe crnog dendizma koje su započele bez političke namere na kraju su poprimile karakter protesta.
Zoot odelo, na primer, sa svojim preuveličanim proporcijama i raskošnim dodacima, prvobitno je predstavljalo oblik izražavanja crnačke zajednice u prvoj polovini 20. veka, ali su nosioci zoot odela ubrzo postali mete policijskih napada, a Gradsko veće Los Anđelesa je 1943. čak raspravljalo o zabrani tog stila nakon „Zoot Suit“ nereda.
Moda kao protest
Monika Miler, autorka knjige “Slaves to Fashion”, koja predstavlja osnovu ovogodišnje izložbe u Kostimskom institutu i gošća-kustoskinja muzejske postavke, opisala je protest kao osnovnu karakteristiku crnog dendizma.
“Dendizam može delovati kao nešto neozbiljno“, rekla je Miler u saopštenju objavljenom povodom najave izložbe, „ali on često predstavlja izazov ili prevazilaženje društvenih i kulturnih hijerarhija.“
To je ono što čini crni dendizam teško opisivim: to je modni pokret koji je više definisan idejom nego strogim pravilima oblačenja. „Ta tradicija je oduvek bila više od besprekornog kroja; ona se tiče korišćenja odeće kako bi se prepravila pravila identiteta“, dodaje Skver.
U savremenom dobu crni dendizam je proširio svoj domet i na teme koje prevazilaze samo crni identitet. Preminuli dizajner Virdžil Abloa uneo je kodove ulične mode u Luj Viton, uzdrmavši najprestižnije modne scene Evrope stilom koji je duboko crnački. Skver navodi kako savremene ličnosti poput Bilija Portera, Lene Vejt i RuPola održavaju crni dendizam živim tako što brišu granice pola i izazivaju jedan sasvim drugačiji, ali i dalje zastareo skup pravila.
Foto: Matt Borkowski/BFA.com/Shutterst / Shutterstock Editorial / Profimedia
„Black dandyism“ na Met Gali
Ovo je prva godina u istoriji muzeja da će izložba biti posvećena muškoj modi — što je posebno značajno s obzirom na to da odela često brišu identitet onoga ko ih nosi.
„Krojenje postavlja ton za prosečnog muškarca, ne za izuzetnog“, kaže Blazio-Likoriš. „Dendizam na taj način postaje izuzetan.“
A upravo je izuzetno oblačenje ono što Met Gala ima za cilj da prikaže. Posetioci događaja 5. maja moraće da pronađu ravnotežu između visoko stilizovanog izraza crnog dendizma i njegovih političkih, kulturnih i intelektualnih korena.
Foto: Sean Zanni / Getty images / Profimedia
Istraživači poput Skvera oduševljeni su što će crni dendizam dobiti prostor na tako velikoj sceni — „ako se uradi kako treba“, dodaje on.
„To može biti trenutak i slavljenja i kritičkog promišljanja.“
Obično je događaj ispunjen laganom zabavom, ali ne bi to bilo istinsko slavlje crnog dendizma bez njegove urođene poruke izazova.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
