Preselila sam se u Kopenhagen i shvatila da je skandi stil mnogo više od plavuše na biciklu.
Izabela Rouz Dejvi se pre šest godina iz Britanije preselila u Dansku i za Vogue otkrila kako je ta životna promena uticala na njen modni stil.
„U 8:54 ujutru vozim bicikl ka poslu duž čuvenog keja u Kopenhagenu. Mirna voda reflektuje fasade šarenih terasa. Prolazim pored poznanika i veselo dovikujem ‚hej hej‘, a zatim posle sedmominutne vožnje skrećem u dvorište svoje firme, gde me dočekuju cvetne dekoracije vredne Instagrama iz cvećare ispod naših kancelarija. Život nije samo dobar – on je skandi, dušo.“
Kako kaže, prošlo je već šest godina otkako se preselila u dansku prestonicu koja je tada bila drugo najsrećnije mesto na svetu, odmah iza Finske, i to zbog izlaska Britanije iz EU, njenih ličnih kriza sazrevanja i nekoliko propalih ljubavnih priča – sve to se slilo u odluku da prihvati posao u Kopenhagenu.
„Odlazak tamo šest meseci pre nego što je pandemija pogodila svet možda nije bio najpametniji tajming (klasičan primer Marfijevog zakona), ali upravo me je ta ista pandemija dovela do toga da postanem urednica u renomiranom časopisu o arhitekturi i dizajnu, da pišem za razne publikacije, od kineskog Modern Weekly do Vogue Scandinavia, a zatim dobijem poziciju digitalnog stratega za Kopenhagensku nedelju mode. Sada nekoliko godina kasnije ja sam glavna operativna direktorka Kopenhagenske nedelje mode, koja je peta najvažnija modna nedelja na svetu, posle Londona, Njujorka, Pariza i Milana, a poznata je po podršci mladim dizajnerima i posvećenosti održivoj modi.“
I šta se najviše promenilo za to vreme?
„Promenila sam nekoliko stanova, imam novog dečka, ali ono što se najviše promenilo – to je moj stil oblačenja. Izvan Danske postoje dve tipične slike kada je reč o skandi modi: minimalistički ormar pun neutralnih džempera i sakoa (tzv. toteme škola oblačenja) ili devojka na biciklu u lepršavoj haljini brenda Cecilie Bahnsen ili Ganni.“
U realnosti skandi stil je mnogo više od plavuše na biciklu, kaže.
„To je Tekla pidžama-košulja upasana u Marimekko suknju, uz japanke – jer ćete se usput okupati u luci na povratku s posla.“
Takođe, to su farmerke sa Fine Chaos suknjom preko, uz patike i Venczel torbicu preko ramena – jer idete na otvaranje izložbe, u bodega bar (tamošnji pandan pabu), pa onda u klub.
„To je i debeli Skall džemper preko Rotate mini-suknje ili šljokičasta haljina Stine Goya uz Stel pantalone – spoj praktičnosti i sjaja, upotpunjen mekom kapom Caro Editions.“
Takođe, to je opušteno krojeno odelo na pruge brenda Sunflower, ispod kog je Berner Kuhl majica – jer u skandi stilu seksepil znači udobnost, lakoću i ono ključno pitanje: može li ovo u veš-mašinu na 40 stepeni.
To je i Alipo bikini-top koji se nosi kao – bikini-top jer sunce sija, a na severu Evrope u tome treba uživati dok traje.
„Za mene je pravi izraz skandi šarma kada vidite grupu žena koje šetaju ulicom gurajući svoje bicikle, obučene u lokalne, nezavisne brendove poput A Roege Hove, Nicklas Skovgaard i Birrot, kombinovane sa komadima kupljenim na buvljaku ili kod malih umetnika. To je odeća koja se nosi za život, koja podržava i osnažuje čvrstu zajednicu Kopenhagena.“
Na neki način, ovaj pristup i nije toliko različit od njenog vremena u Londonu, gde je provela sedam godina, s prekidima. Tamo su mladi dizajneri bili ključni – za njen posao, za neka od njenih najvrednijih prijateljstava i za njenu strast prema novim kreativnim generacijama.
„Sećam se bezbrojnih noći u pabovima dok sam radila za British Fashion Council – kolege i ja smo se uvek isticali u gomili, obučeni u zvezde londonske scene: Ashley Williams, Martine Rose i Nicholas Daley majice, Aries sve i svašta, Ryan Lo šljokice, Wales Bonner pantalone, Marques’Almeida teksas, Molly Goddard kardigane, Simone Rocha šnale i minđuše. Otkad sam se preselila u Kopenhagen, udobnost – uz podršku danskim dizajnerima – postala je prioritet.“
Uzane Levi’s farmerke zamenila je širim modelima iz muške kolekcije; mikro-haljinice zamenila je midi-suknjama brendova Forza Collective i Saks Potts; a vintidž Ferragamo cipele i ogromne Gucci platforme sada su ustupile mesto klompama, bilo čemu brenda Kalda i Camper sandalama za leto.
Priznaje da je oduvek bila kameleon.
„Rođena u Engleskoj, odrasla u Australiji, tinejdžerske godine provela u Irskoj, zatim London, pa Kopenhagen. Mama mi je sa Novog Zelanda, ali je detinjstvo provela na Fidžiju; tata je Britanac – rezultat toga su čudan akcenat i neodređen odgovor kad nas pitaju odakle ste. Oduvek sam znala da ću se prilagoditi danskom načinu života (nazovite to mehanizmom preživljavanja koji razviješ kad se kao dete stalno seliš – da ne bi bio meta u školi). Iako se danas u Mfpen džemperu i Sunflower farmerkama osećam kao kod kuće, a ne više u Claire Barrow mini-haljini i dokolenicama, ono što se zapravo promenilo u mojoj garderobi jeste to što ona sada odražava moje vrednosti.“
Ponosna je što je žena na važnoj poziciji, zahvalna što radi s inspirativnim ženama i organizacijama koje se bore za promene, voli što živi u društvu koje ceni život van trke za statusom i veruje da bi svaki grad trebalo da pređe na bicikle kao osnovno prevozno sredstvo.
„Nije lako oprati s pantalona masnoću od lanca bicikla, ali to rado prihvatam kao cenu jer živim najsrećniji, najispunjeniji i, moglo bi se reći, najbolje odeven period do sada.“
*
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
