Leto 1997. bilo je za princezu Dajanu sve osim običnog. Razvedena, slobodna i u novoj fazi života, okrenuta sebi i onome što je zaista želela – mir, more i jednostavnost. I dok je britanska javnost raspravljala o tome s kim je, kuda ide i šta to sve „znači“, Dajana je tog leta izabrala luksuzno bekstvo od svega – na jugu Francuske, u društvu Dodija Al Fajeda.
Na raskošnoj jahti Jonikal, dugoj preko 60 metara, princeza Dajana je konačno mogla da spusti gard. Bez kraljevske protokolarne stege, u pratnji Dodija, posade i svojih sinova, provodila je dane plivajući u tirkiznim vodama, sunčajući se na palubi i ne mareći za šminku, frizuru i protokol. Njena kosa bila je ravna i prirodna, usne jedva dotaknute sjajem, a garderoba svedena na esenciju udobnosti: jednodelni kupaći, pamučne majice, šorts, capri pantalone i svileni topovi u bež, crnoj i pastelnoj paleti.
Za nekoga ko je do tada gradio prepoznatljiv imidž kraljevske elegancije, ta jednostavnost nije bila slučajna. Bio je to vizuelni reset. Sve što je nosila na Jonikalu nosila je sa lakoćom žene koja ne pokušava da impresionira, već da diše. Iako su je paparaci neumorno pratili, te fotografije sa jahti i iz uvala danas su svedočanstvo o Dajaninoj novoj estetici: nepretencioznoj, prirodnoj, ali i suptilno odvažnoj.
*
Ipak, nije sve bilo samo odmor i bezbrižnost. Sen Trope je tih dana bio pun pogleda, radoznalih, senzacionalističkih, jer je Dajana znala kako da koristi svoju prisutnost. Dok su kamere beležile njene zagrljaje s Dodijem i siluetu u tirkiznom kupaćem, tabloidi su brujali o „romansi decenije“, dok je modni svet zapisivao: minimalistička kraljica je rođena.
Letnji autfiti sa jahti iz 1997, kupaći kostimi bez detalja, crne naočare, slip haljine koje padaju preko ramena, i danas su inspiracija. Svedena moda, kao iz editoriala Calvin Kleina, sa dušom žene koja je proživela i preživela. Nije bilo gomaznih torbi, ni nakita. Samo sloboda i sunce na koži.
Dajanina garderoba tog leta bila je skromna, ali efektnija od svih gala haljina koje je ikada nosila. Čak je i sama izjavila kako ne voli da kupuje odeću. Sve što je imala sa sobom stalo je u nekoliko komada, ali je svaki od njih govorio više o njoj nego ikad pre.
*
Njeno poslednje leto, iako obasjano suncem Mediterana, bilo je i melanholično. Bila je to pauza od sveta koji ju je iscrtavao godinama. U Sen Tropeu je bila žena, majka, ljubavnica, ali i modna ikona u tranziciji. Jedna fotografija s tog leta, ona na dasci za skakanje, sama, u plavom kupaćem, postala je simbol. Tišina mora, odsustvo glamura i senka tuge. Slično kao što su joj haljine uvek bile poruka, to telo iznad vode, to lice bez šminke, ta jednostavnost u izdanju – sve je to bila Dajana.
Nakon Dajanine smrti, ti trenuci sa Jonikala ostali su urezani kao svedočanstvo o njenoj poslednjoj verziji sebe: ženi koja se trudila da pronađe slobodu i tišinu, makar na nekoliko nedelja pod letnjim nebom Sen Tropea.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
